Broj napada u Evropi porastao gotovo četiri puta, na više od 800 slučajeva, dok je globalno zabeleženo 415.000 incidenata sa lažnim aplikacijama za komunikaciju

Kompanija Kaspersky detektovala je od januara do aprila 2026. godine više od 33.000 napada na mala i srednja preduzeća, u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prikriveni kao popularni servisi zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI). U istom periodu, samo u Evropi, broj ovakvih napada porastao je gotovo četiri puta u odnosu na 2025. godinu, premašivši 800 detektovanih incidenata.

Povodom Međunarodnog dana malih i srednjih preduzeća, koji se obeležava 27. juna, Kaspersky je objavio analizu koja ističe najčešće pretnje i daje preporuke za zaštitu MSP sektora u sve složenijem sajber okruženju. Stručnjaci kompanije navode da su početkom 2026. godine malveri najčešće bili prerušeni u ChatGPT (42%), DeepSeek (23%) i Claude (20%).

Među jedinstvenim zlonamernim datotekama koje su otkrivene kao AI servisi, najzastupljeniji su bili različiti trojanski programi, uključujući one koji mogu preuzimati i pokretati dodatni malver na kompromitovanim uređajima. Trojanci se često predstavljaju kao bezopasne datoteke, a mogu izvršavati krađu, brisanje, blokiranje, izmenu ili kopiranje korisničkih podataka, što ih čini ozbiljnom pretnjom za poslovanje preduzeća.

Osim napada koji su koristili AI kao mamac, Kaspersky telemetrija je tokom 2026. godine zabeležila gotovo 415.000 napada na mala i srednja preduzeća u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u aplikacije za komunikaciju i video-konferencije, kao što su Telegram, WhatsApp, Zoom i Microsoft Teams. Broj ovih napada ostao je na gotovo istom nivou kao u prethodnoj godini, što pokazuje da lažne aplikacije za komunikaciju i dalje predstavljaju jednu od najrasprostranjenijih sajber pretnji za MSP sektor.

„Sajber okruženje se neprestano menja, a napadači kontinuirano koriste nove mamce. Na primer, tokom prva četiri meseca ove godine naša rešenja za mala i srednja preduzeća otkrila su stotine napada u kojima su zlonamerni ili neželjeni programi bili prerušeni u OpenClaw – AI alat koji tokom 2026. godine ubrzano stiče popularnost. Zaposleni sve češće koriste različite AI servise i druge digitalne alate u svakodnevnom radu, uključujući i one koji su javno dostupni. Zato je važno da zaposleni u malim i srednjim preduzećima, kao i svi drugi korisnici, budu oprezni prilikom preuzimanja softvera sa interneta. Uvek proverite da li je naziv internet stranice ispravno napisan, pažljivo pregledajte linkove u sumnjivim porukama elektronske pošte i koristite pouzdana bezbednosna rešenja“, izjavio je Milan Kojić, direktor prodaje za mala i srednja preduzeća za zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky.

On je dodao da potrebe za redovnim i ažurnim obukama iz oblasti sajber bezbednosti postaju neupitne za sve organizacije, ali da su mikropreduzeća često suočena sa ograničenjima u pogledu vremena i budžeta. Kojić preporučuje rešenja prilagođena malim preduzećima, koja pored osnovne zaštite omogućavaju i edukaciju zaposlenih o bezbednosti.

Kompanija Kaspersky savetuje mala i srednja preduzeća da biraju bezbednosna rešenja u skladu sa budžetom i specifičnostima organizacije, sa posebnim fokusom na skalabilnost i jednostavnu integraciju. Kao primer navode Kaspersky Small Office Security Premium za mikropreduzeća i Kaspersky Next Optimum za organizacije u rastu, koji omogućavaju zaštitu u realnom vremenu i napredne funkcionalnosti za istragu i odgovor na incidente.

Prosečna neto zarada iznosila 121.805 dinara, razlika u mesečnim primanjima gotovo 65.000 dinara

Prema najnovijim podacima, prosečna penzija u Srbiji u aprilu iznosila je 56.848 dinara, dok je prosečna neto zarada za isti mesec bila 121.805 dinara. To znači da odlaskom u penziju građani u proseku ostvaruju 54 odsto niži mesečni prihod, odnosno suočavaju se sa razlikom od skoro 65.000 dinara na mesečnom nivou. Ovi podaci ukazuju na značaj planiranja dodatnih izvora prihoda u starosti, jer državna penzija uglavnom ne može da nadomesti iznos zarade iz radnog odnosa.

U evropskoj praksi, dodatni izvori prihoda u penziji su standard. U Francuskoj zaposleni u privatnom sektoru pored osnovne državne penzije obavezno učestvuju i u dopunskom penzijskom sistemu “Agirc-Arrco”, u koji doprinose i poslodavac i zaposleni. Italija ima razvijeno tržište dopunskih penzionih fondova, što omogućava očuvanje životnog standarda i u penzionim danima. U razvijenim evropskim sistemima, građani planiraju dodatne izvore prihoda već u tridesetim ili dvadesetim godinama.

Dugoročno finansijsko planiranje moguće je kroz investicione i alternativne investicione fondove, koji omogućavaju ulaganje u različite vrste imovine i potencijalno uvećanje vrednosti novca kroz vreme. Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, ističe da fondovi mogu biti način da deo današnjih prihoda obezbedi finansijsku sigurnost u budućnosti. „Ulaganje nije isto što i klasična štednja. Investicioni fondovi nose određeni nivo rizika, zbog čega je pre ulaganja potrebno informisati se, razumeti sopstvene ciljeve i izabrati rešenje koje odgovara individualnoj finansijskoj situaciji. Ipak, velika prednost alternativnih fondova je što omogućavaju planski pristup, odnosno ulaganje koje se ne zasniva na kratkoročnom čuvanju novca, već na njegovom dugoročnom aktiviranju. Kroz profesionalno upravljanje i ulaganje u različite klase imovine, alternativni investicioni fondovi daju mogućnost da se kapital postepeno gradi tokom godina, što ih čini posebno relevantnim za planiranje dodatnih prihoda u penziji”, navodi Ivanović.

Kao ilustraciju snage dugoročnog ulaganja, navodi se primer ulaganja po 300 evra mesečno tokom 15 godina, što bi ukupno iznosilo 54.000 evra. Sa godišnjim prinosom od 10,74 odsto, koliko je Vista Rica Invest fond ostvario u 2025. godini, vrednost ulaganja bi nakon 15 godina mogla da dostigne oko 133.000 evra. Potencijalni prinos iznosio bi oko 79.000 evra, a ovaj obračun baziran je na istorijskom prinosu fonda, uz napomenu da prethodni rezultati nisu garancija budućih.

Planiranje dodatnih prihoda u penziji postaje ključ za očuvanje životnog standarda. Državna penzija predstavlja osnovu sigurnosti, ali se razlika između očekivanih i željenih primanja može planirati uz štednju ili ulaganja u fondove. Najvažnije pitanje ostaje: da li smo na vreme preduzeli korake kako bi život posle radnog veka bio finansijski stabilan.

Aktuelni toplotni talas u 2025. godini doveo do 95% evropskog teritorija sa iznadprosečnim temperaturama, uz ograničenu upotrebu klima uređaja

Evropski kontinent suočava se sa izuzetno snažnim toplotnim talasom, koji je tokom 2025. godine doveo do rekordnih temperatura i ozbiljnih posledica za stanovništvo. Prema zvaničnim podacima, u Španiji je zabeleženo 212 prevremenih smrti povezanih sa toplotnim talasom, dok je Italija prijavila najmanje pet direktnih smrtnih slučajeva u roku od 24 sata. U Francuskoj je registrovano 50 smrtnih slučajeva, od čega se 48 odnosi na utapanja ljudi koji su pokušavali da se rashlade, a evidentirani su i smrtni ishodi usled toplotnog udara i dece ostavljene u automobilima.

Evropske zemlje su u cilju zaštite stanovništva uvele različite mere, uključujući zatvaranje škola i proglašenje vanrednih situacija. Ipak, prema ekološkim upozorenjima koja traju decenijama, pokazalo se da i pored ozbiljnog pristupa Evropske unije pitanju klimatskih promena, kontinent nije bio spreman za ovako brz rast temperature.

Jedan od ključnih problema je ograničena upotreba klima uređaja – samo oko petine domaćinstava u Evropi poseduje ove uređaje, uglavnom u južnim državama poput Španije, Grčke i Italije. Na severu i zapadu Evrope klima uređaji su retko korišćeni zbog tradicionalno blaže klime, visokih cena struje i ekološke svesti stanovništva. Dodatni izazov predstavljaju stare zgrade, često pod zaštitom države, koje su projektovane za zadržavanje toplote tokom zime i nisu prilagođene letnjim vrućinama.

Evropska unija je najveći javni finansijer održivih politika na svetu i izdvaja najveći udeo budžeta na ublažavanje klimatskih promena, zaštitu životne sredine i zelenu tranziciju. Istovremeno, Evropa se zagreva brže od svih ostalih kontinenata: u poslednjih 30 godina prosečna temperatura porasla je oko 0,56 °C po deceniji, dok je globalni prosek bio oko 0,27 °C. Tokom 2025. godine, 95% evropskog tla imalo je temperature iznad višegodišnjeg proseka.

Ovakvi trendovi posledica su geografskog položaja kontinenta i blizine Arktika, koji se zagreva nekoliko puta brže od proseka, što dodatno utiče na ubrzano otapanje leda i povećanje sunčevog zračenja. Promene u atmosferskoj cirkulaciji dovode do toga da sistemi visokog vazdušnog pritiska ostaju iznad Evrope danima ili nedeljama, produžavajući toplotne talase.

Ekolozi i stručnjaci upozoravaju da trenutni talas vrućine nije izuzetak, već pokazatelj budućih izazova sa kojima će evropski gradovi, infrastruktura i zdravstveni sistemi morati ubrzano da se suočavaju.