Više od 80% malih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, dok trećina koristi pozajmice od porodice

Prema poslednjoj analizi Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čak 83% malih firmi u Srbiji posluje gotovo isključivo na teritoriji svoje opštine, a 70% ukupnih prihoda ostvaruje upravo lokalno. Istraživanje koje je sprovela agencija Lidington Research obuhvatilo je više od 700 privrednika iz deset opština, uključujući Ćupriju, Bogatić, Vlasotince, Prijepolje, Tutin, Sjenicu, Preševo, Bujanovac, Trstenik i Ivanjicu.

Skoro polovina malih preduzeća kao najveću prednost rada na lokalu ističe dobre lične kontakte i razvijene poslovne mreže u svojoj zajednici, dok gotovo trećina navodi nisku cenu poslovanja i povoljnu saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu. Međutim, najveći izazov predstavlja nedostatak radne snage, naročito kvalifikovane, što dodatno utiče na odlazak mladih u veće gradove ili inostranstvo.

Više od 80% lokalnih biznisa finansira se sopstvenim sredstvima, a trećina koristi pozajmice od članova porodice. Mali biznisi najčešće obavljaju administrativne poslove na šalteru lokalne samouprave, što im mesečno oduzima jedan do dva dana, posebno zbog prijave i plaćanja lokalnih taksi i pribavljanja dozvola. Najveće finansijsko opterećenje predstavljaju komunalne i ekološke takse.

“Podaci pokazuju i da mali biznisi još uvek većinu administracije obavljaju na šalteru, pa je potrebno dodatno ih osnažiti za digitalno poslovanje”, izjavila je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u. Savet za male biznise NALED-a zalaže se za jasnije i dostupnije informacije o programima podrške, pojednostavljene procedure i podršku pri apliciranju.

Kao prioritet, preduzetnici ističu ulaganje u ljudske kapacitete kroz obuke i prekvalifikacije, kao i unapređenje saobraćajne i komunalne infrastrukture. Savet za male biznise aktivno zagovara povećanje limita za paušalno oporezivanje, mogućnost prelaska na režim lične zarade, automatski upis radnog staža i elektronsko pribavljanje poreskog uverenja. Poseban fokus usmeren je na preduzetnice koje koriste porodiljsko ili odsustvo radi nege deteta, kako bi im se obezbedila puna nadoknada koja ne bi bila niža od minimalne zarade i kontinuitet penzijskog staža tokom tog perioda.

Ukupno 607,5 milijardi dinara izdvojeno za javni dug, kamate i provizije 1,6 milijardi evra opteretile budžet

Republika Srbija je tokom 2025. godine izdvojila ukupno 607,5 milijardi dinara (5,17 milijardi evra) za servisiranje javnog duga, što uključuje otplatu dela glavnice, kamate i ostale troškove povezane sa zaduživanjem, pokazuju zvanične ekonomske analize. Najveći deo sredstava iz budžeta bio je namenjen otplati glavnice duga na nivou centralne vlasti – ukupno 420,6 milijardi dinara (3,6 milijardi evra).

Pored otplate glavnice, država je izdvojila i gotovo 187 milijardi dinara (1,6 milijardi evra) za kamate, diskonte i provizije, što dodatno ilustruje fiskalno opterećenje budžeta u toku cele godine. Kada se posmatraju samo direktne obaveze Republike Srbije, za otplatu glavnice izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,4 milijardi evra), dok su troškovi kamata i diskonta za ove obaveze iznosili 157 milijardi dinara (1,3 milijarde evra).

Najveći deo sredstava za otplatu unutrašnjeg duga odnosio se na državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu, gde je isplaćeno 229 milijardi dinara (1,95 milijardi evra). S druge strane, kamate na spoljni dug bile su skuplje i iznosile su 92 milijarde dinara (790 miliona evra), dok su kamate na unutrašnji dug iznosile 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći pritisak po pitanju kamata poticao je od državnih evroobveznica, za koje je isplaćeno 35 milijardi dinara (oko 300 miliona evra), dok su obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu koštale 9,5 milijardi dinara (80 miliona evra).

Obaveze države po osnovu garancija za dugove drugih subjekata, pre svega velikih javnih preduzeća, iznosile su 25,6 milijardi dinara (220 miliona evra) u pogledu glavnice, dok su troškovi kamata za ove namene dostigli dodatnih 4,8 milijardi dinara (40 miliona evra). Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza vezan je za kredite kod poslovnih banaka, dok su kod spoljnog duga prednjačile obaveze prema institucijama poput Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.

Analiza izdataka pokazuje da su obaveze prema međunarodnim poveriocima i tržištu kapitala opterećivale budžet višim kamatama u poređenju sa domaćim izvorima finansiranja, gde su uslovi bili povoljniji. Sve cifre potvrđuju značajnu ulogu servisiranja javnog duga za fiskalnu stabilnost države tokom 2025. godine.

Putnici iz zemalja van EU moraće da se registruju prilikom svakog prelaska granice, uz dvostruku verifikaciju i maksimalan boravak od 90 dana u 180 dana

Puna dvadesetčetvoročasovna primena EES (Entry/Exit System) kontrole ulaska u Šengenski prostor počinje 10. aprila, što znači da će svi putnici bez pasoša EU, uključujući i državljane Srbije, morati da se registruju pri svakom prelasku granice, saopštio je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA). Pravilo boravka ostaje 90 dana u okviru bilo kog perioda od 180 dana, a procedura registracije uključuje dvostruku verifikaciju – pasoš i biometrijsku identifikaciju, što podrazumeva i slikanje i davanje otisaka prstiju.

Seničić je istakao da će puna primena ovog sistema uticati na sve prelaze – više neće postojati izuzeci za manje granične tačke, već će svi, bilo da putuju avionom, automobilom, autobusom ili vozom, biti obavezni da prođu proceduru registracije. “Treba razjasniti ljudima da kod EES sistema kada se jednom registrujemo to ne znači da se nećemo registrovati svaki put. Jer mi moramo da se registrujemo svaki put, jer je sistem napravljen na taj način da mora da vas prepozna. Da bi vas prepoznao, potrebna je takozvana dvostruka verifikacija. Morate dati pasoš i morate obaviti makar slikanje, ako ste već jednom obavili, uz davanje otisaka prstiju”, izjavio je Seničić.

Prema njegovim rečima, pojedine članice EU izrazile su zabrinutost zbog mogućih gužvi na granicama, jer se očekuje da će ovakva procedura produžiti vreme čekanja. Evropska komisija je zbog brojnih žalbi turističke industrije odobrila da svaka zemlja članica može odlučiti da povremeno suspenduje EES sistem u periodima velikih gužvi. “To može biti na nekoliko sati ili jedan dan kako bi se gužve rešile i u tom periodu ljudi će prelaziti granicu uz uobičajenu proceduru, a to je samo pokazivanje pasoša”, navodi Seničić.

Novitet predstavlja i mobilna aplikacija „Travel to Europe“, trenutno dostupna samo u Švedskoj i Portugalu, koja omogućava putnicima da unapred unesu svoje podatke, fotografiju i odgovore na pitanja o putovanju. Potvrda se dobija u roku od 24 sata, a na graničnom prelazu ostavljaju se samo otisci četiri prsta, što skraćuje proceduru. Očekuje se da će do leta aplikacija biti proširena i na druge zemlje Šengena.

Za grupna putovanja autobusima izazov ostaje, jer alternativni, manji prelazi često nisu prilagođeni autobuskom saobraćaju. Seničić preporučuje individualnim putnicima da biraju manje granične prelaze i koriste kamere za proveru trenutnog stanja pre polaska.

Na graničnom prelazu Evzoni između Severne Makedonije i Grčke, u sezoni će, umesto dosadašnje četiri ili pet, biti otvoreno devet ili 10 kolona za automobile, zahvaljujući preraspodeli osoblja nakon što je prelaz između Bugarske i Grčke zatvoren zbog ulaska Bugarske u Šengen zonu. Ova mera, kako navodi Seničić, treba da olakša protok saobraćaja tokom letnjih meseci.