Složenost poslovnog okruženja, promenjeni investicioni tokovi i rast troškova zahtevaju širu analizu i nove centre specijalizacije
Kompanije širom sveta suočavaju se sa višestrukim promenama u poslovnom okruženju, od pandemije, geopolitičkih tenzija, energetske krize do ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. Prema ocenama predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža i profesorke strategije na SDA Bocconi School of Management u Milanu Olge Anuškine, ove promene zahtevaju prelazak sa tradicionalnog planiranja na pripremu za više mogućih budućnosti.
“Ne planiramo jednu budućnost, već više njih. Suština nije da predvidimo šta će se desiti, već da budemo spremni za različite ishode”, naglasila je Anuškina. Dodala je da je važno uzeti u obzir ključne spoljne faktore koji mogu predstavljati prilike ili pretnje, ističući da su makro faktori u poslednjih pet do sedam godina bili izvor najvećih šokova za industriju.
Upravo je pitanje resursa i kapaciteta postalo ključno za kompanije koje moraju da procene da li raspolažu potrebnim alatima, vremenom i znanjem za praćenje rizika i prilika. “Postavlja se pitanje da li kompanije imaju alate, vreme i kapacitet da drže ‘radar’ uključen i analiziraju spoljne rizike i prilike”, rekla je Anuškina.
Govoreći o globalizaciji, Anuškina navodi da su obrasci globalizacije izmenjeni i da su strane direktne investicije nestabilnije, jer mnoge kompanije čekaju i posmatraju situaciju. Trgovina sa susednim zemljama može delimično zameniti druge tokove, stvarajući određeni nivo sigurnosti za obe strane.
“Period u kom se nalazimo je potpuno drugačiji u odnosu na pre 10 ili 20 godina, a kompanije se sada suočavaju sa mnogo većom složenošću, ne samo industrijskom, već i tehnološkom i makroekonomskim silama koje utiču na poslovne modele”, istakla je Anuškina.
Kada je reč o konkurentnosti Srbije, Anuškina napominje da model niskih troškova nije održiv na duže staze jer sa rastom ekonomije rastu i troškovi života i kupovna moć. Smatra da svaka evropska makroregija mora razvijati centre specijalizacije koji će biti ključni za buduću produktivnost i konkurentnost: “Smatram da će svaka makroregija u Evropi morati da ima svoje centre specijalizacije, koji će biti ključni za buduću produktivnost i konkurentnost.”
Poredeći poziciju Evrope sa džiu-džicuom, profesorka naglašava važnost znanja, tehnike i pravog trenutka, ukazujući da Evropa, iako fragmentisana, može da gradi prednost kroz specijalizaciju i pametno pozicioniranje.
Predsednik PKS Marko Čadež podvlači potrebu za promenom načina razmišljanja: “Ovde se ne radi o tome da objasnite da je svet u jednom stanju i da u tom stanju treba da živite zauvek, već da razmišljate o svim ishodima, mogućnostima i faktorima koji stvaraju te okolnosti.” Prema njegovim rečima, Srbija koristi prednosti različitih investicionih tokova, ističući snažan priliv investicija iz Evrope, kao i dolazak azijskih investitora u region.
