Vrednost prometa stanova porasla 45 odsto za četiri godine, dok je cena zlata skočila 128 procenata

Tržište nekretnina u Srbiji zabeležilo je rast ukupne vrednosti prometa sa 6,1 milijardu evra u 2021. na rekordnih 8,1 milijardu evra u 2025. godini. Ovo predstavlja rast od gotovo 33 odsto, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda. Međutim, broj kupoprodaja nije pratio ovaj rast vrednosti. Naprotiv, broj transakcija pao je sa 138.180 na 129.185, što je smanjenje od oko 6,5 procenata. Ovi podaci pokazuju da tržište nekretnina u Srbiji nije postalo šire, već skuplje, jer kroz manji broj transakcija prolazi znatno više kapitala.

Razlika između prometa i aktivnosti na tržištu nekretnina

Vrednost tržišta stanova porasla je sa 3,3 milijarde evra u 2021. na 4,8 milijardi evra u 2025. godini. Broj prodatih stanova ostao je gotovo nepromenjen – sa 50.275 u 2021. na 49.771 u 2025. godini. Iako je obim trgovine stagnirao, promet je povećan za 45 odsto, što znači da je za isti broj stanova bilo potrebno oko milijardu i po evra više kapitala. Prosečna cena postojećeg stana u 2025. dostigla je 83.780 evra, dok je prosečna cena stana u novogradnji iznosila 96.433 evra. Samo u odnosu na prethodnu godinu, prosečna cena kvadrata postojećih stanova porasla je za gotovo 11 procenata, a kod novogradnje za skoro šest procenata.

Uporedo sa tim, tržište kuća zabeležilo je sličan trend. Broj zaključenih ugovora bio je manji za 1,4 odsto nego godinu ranije, dok je ukupna vrednost prometa porasla za 8,8 procenata. Ovi podaci ukazuju na to da rast vrednosti tržišta dolazi pre svega od viših cena, a ne od većeg prometa.

Kreditni kupci i zavisnost tržišta od finansiranja

Tokom 2026. godine, kreditno plaćanje evidentirano je kod 33 odsto kupoprodaja stanova, što je rast od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Na nivou celog tržišta nekretnina kredit je učestvovao u 14 odsto ugovora. Tokom 2023. godine, udeo kreditno finansiranih kupovina stanova pao je sa 34 na 17 procenata, ali se 2025. godine ponovo povećao na 31 procenat. Ove promene pokazuju koliko je tržište nekretnina povezano sa kamatnim stopama, uslovima finansiranja i kupovnom moći stanovništva. Kada finansiranje poskupi, tržišna aktivnost brzo slabi.

Zlato donelo veći prinos u odnosu na tržište nekretnina u Srbiji

Poređenje tržišta nekretnina i zlata pokazuje značajne razlike u prinosima. Prosečna vrednost stanova u prometu porasla je sa 65.500 evra krajem 2021. na oko 89.977 evra u 2025. godini. To je nominalni rast od 37 odsto ili prosečno 8,3 procenta godišnje. U istom periodu, cena fine unce investicionog zlata porasla je sa oko 1.609 na 3.669 evra, odnosno za približno 128 procenata. Prosečan godišnji rast zlata iznosio je oko 22,9 procenata. Kao rezultat, zlato je investitorima donelo znatno veći prinos u odnosu na stanove u Srbiji tokom ovog četvorogodišnjeg perioda.

Posmatrano kroz tržišnu vrednost, zlato je premašilo prinos koji su ostvarili kupci nekretnina. Ovakav trend ukazuje na to da su volatilnost i globalni faktori na tržištu plemenitih metala uticali na veće stope rasta, dok su nekretnine u Srbiji rasle stabilnije, ali sporije. Ipak, i jedno i drugo tržište pokazala su rast, ali sa različitim stepenom rizika i povraćaja.

Uprkos geopolitičkim rizicima i višim cenama energije, OECD očekuje ubrzanje rasta svetske privrede naredne godine

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je da očekuje globalni rast od 2,9 odsto u 2026. godini. Sledeće godine, prema njihovoj najnovijoj prognozi, rast bi trebalo da ubrza na 3 odsto. OECD je naveo da je prognoza za ovu godinu blago poboljšana u odnosu na prethodnu junski izveštaj, kada je rast bio procenjen na 2,8 odsto. S druge strane, projekcija za 2027. korigovana je naniže, sa prethodnih 3,1 na 3 odsto.

Uticaj sukoba i energetskih cena na globalni rast

Uprkos posledicama sukoba na Bliskom istoku i rastu cena energenata, svetska privreda pokazuje otpornost. OECD naglašava da su velike zalihe nafte i dodatna ponuda van Persijskog zaliva, kao i državne mere podrške, ublažile negativan uticaj na ekonomski rast. Pored toga, aktivnost u sektoru veštačke inteligencije nastavila je da podstiče investicije, proizvodnju i trgovinu. Kao rezultat, globalni rast usporio je u prvoj polovini 2026, ali su mnoge zemlje zadržale stabilnost.

Regionalne razlike i ključni pokretači privrede

Privreda Evrozone trebalo bi da poraste po jedan odsto u 2026. i 2027. godini. Očekuje se jačanje tražnje nakon normalizacije cena energenata i povećanja ulaganja u odbrambenu industriju. Za Sjedinjene Američke Države, OECD predviđa rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,2 odsto u ovoj i 2,1 odsto u 2027. godini. Snažne investicije povezane sa veštačkom inteligencijom delimično će ublažiti usporavanje potrošnje i rasta realnih prihoda.

Izazovi i rizici za svetsku privredu

OECD procenjuje da će privredni rast Kine usporiti sa 4,5 odsto u 2026. na 4,2 odsto u 2027. godini. Organizacija upozorava na visoku neizvesnost vezanu za dalji razvoj na energetskom tržištu. Dodatni rizici uključuju klimatske šokove, poput mogućeg El Ninjo fenomena, koji bi mogao ugroziti poljoprivrednu proizvodnju, kao i eventualni rast prinosa na državne obveznice. OECD ističe da bi lošiji rezultati ulaganja u veštačku inteligenciju mogli izazvati korekcije na finansijskim tržištima i uticati na buduće izglede za rast.

Preporuke OECD-a i značaj obrazovanja

OECD ističe da centralne banke moraju održati stabilna inflaciona očekivanja, posebno u uslovima novih energetskih šokova. Vlade bi, prema preporukama, trebalo da pomoć zbog visokih cena energenata usmere na najugroženije, uz očuvanje podsticaja za energetsku efikasnost i diversifikaciju izvora. Pored toga, organizacija skreće pažnju na važnost unapređenja obrazovanja i digitalnih veština, jer slabiji rezultati na PISA testiranjima ukazuju na potrebu prilagođavanja radne snage tehnološkim promenama. Sve ove mere, prema OECD-u, važne su za održavanje globalnog rasta u narednim godinama.

ECB predlaže strožu regulaciju stablecoina vezanih za dolar i nadzor staking usluga, izmene MICA regulative moguće 2027.

Evropska centralna banka (ECB) i nacionalne centralne banke predložile su stroža pravila za stablecoine i staking u Evropskoj uniji. Inicijativa za pooštravanje regulative pokrenuta je u okviru revizije postojećeg okvira MICA, koji se primenjuje od kraja 2024. godine. Prema najavama, izmene bi mogle biti usvojene 2027. godine.

Zašto ECB traži stroža pravila za stablecoine

Jedan od ključnih zahteva centralnih banaka odnosi se na stablecoine, digitalne tokene čija je vrednost najčešće vezana za američki dolar. MICA regulativa već zabranjuje direktno plaćanje kamate na stablecoine. Međutim, ECB insistira da se zabrana proširi i na posredne načine nagrađivanja, uključujući pozajmljivanje (lending), staking i druge povezane usluge. Kao rezultat, Evropska unija bi imala stroži režim nad stablecoinima nego Sjedinjene Američke Države, gde berze i dalje mogu nuditi određene nagrade vlasnicima.
Zbog mogućeg uticaja na finansijsku stabilnost, centralne banke zahtevaju ovlašćenje da ograniče ili zabrane stablecoine vezane za strane valute. U ekstremnim slučajevima, mogle bi zahtevati otkup postojećih tokena i obustaviti novo izdavanje. ECB naglašava da je korist stablecoina za svakodnevna plaćanja u EU ograničena, posebno zahvaljujući brzim bankarskim transferima i razvoju digitalnog evra.

Stroža regulacija stakinga i kripto usluga

Posebna pažnja posvećena je stakingu, kripto pozajmicama i decentralizovanom finansiranju. Centralne banke smatraju da ove aktivnosti treba regulisati na nivou cele EU, naročito kada kompanije preuzimaju kripto-imovinu klijenata uz obećanje povraćaja. MICA trenutno izuzima potpuno decentralizovane servise, ali ne definiše precizno šta potpuna decentralizacija podrazumeva. Zbog toga, ECB traži jasnije kriterijume i odgovornosti za pružaoce ovih usluga.
Pored toga, ECB podržava plan da Evropska agencija za hartije od vrednosti (ESMA) preuzme licenciranje i nadzor kripto kompanija na nivou EU. Trenutno, jedna nacionalna dozvola omogućava poslovanje širom EU, što su iskoristile velike platforme poput Binance-a. Wall Street Journal naveo je da je Christine Lagarde, predsednica ECB, tražila od grčkih vlasti da odlože odluku o zahtevu Binance-a za licencu, ali ni ECB ni grčke vlasti to nisu potvrdile. Binance je, u međuvremenu, povukao svoj zahtev 24. juna.

Implikacije za tržište kriptovaluta u Evropi

ECB upozorava i na rizik situacija u kojima se isti stablecoin koristi i unutar i izvan Evropske unije, što može otežati regulatorima da prate tokove sredstava. Ako bi stablecoin bio potpuno pokriven novcem centralne banke, mogao bi postati privatna alternativa digitalnom evru, dovodeći do povlačenja depozita iz komercijalnih banaka.
Očekuje se da će predložene izmene MICA regulative uneti veći nivo pravne sigurnosti na tržište kripto imovine u EU. Takođe, one mogu uticati na strategije kompanija u sektoru digitalnih finansija koje posluju na evropskom tržištu. Uvođenje strožih pravila za stablecoine i staking trebalo bi da zaštiti stabilnost finansijskog sistema i obezbedi transparentnost za korisnike.