ECB predlaže strožu regulaciju stablecoina vezanih za dolar i nadzor staking usluga, izmene MICA regulative moguće 2027.

Evropska centralna banka (ECB) i nacionalne centralne banke predložile su stroža pravila za stablecoine i staking u Evropskoj uniji. Inicijativa za pooštravanje regulative pokrenuta je u okviru revizije postojećeg okvira MICA, koji se primenjuje od kraja 2024. godine. Prema najavama, izmene bi mogle biti usvojene 2027. godine.

Zašto ECB traži stroža pravila za stablecoine

Jedan od ključnih zahteva centralnih banaka odnosi se na stablecoine, digitalne tokene čija je vrednost najčešće vezana za američki dolar. MICA regulativa već zabranjuje direktno plaćanje kamate na stablecoine. Međutim, ECB insistira da se zabrana proširi i na posredne načine nagrađivanja, uključujući pozajmljivanje (lending), staking i druge povezane usluge. Kao rezultat, Evropska unija bi imala stroži režim nad stablecoinima nego Sjedinjene Američke Države, gde berze i dalje mogu nuditi određene nagrade vlasnicima.
Zbog mogućeg uticaja na finansijsku stabilnost, centralne banke zahtevaju ovlašćenje da ograniče ili zabrane stablecoine vezane za strane valute. U ekstremnim slučajevima, mogle bi zahtevati otkup postojećih tokena i obustaviti novo izdavanje. ECB naglašava da je korist stablecoina za svakodnevna plaćanja u EU ograničena, posebno zahvaljujući brzim bankarskim transferima i razvoju digitalnog evra.

Stroža regulacija stakinga i kripto usluga

Posebna pažnja posvećena je stakingu, kripto pozajmicama i decentralizovanom finansiranju. Centralne banke smatraju da ove aktivnosti treba regulisati na nivou cele EU, naročito kada kompanije preuzimaju kripto-imovinu klijenata uz obećanje povraćaja. MICA trenutno izuzima potpuno decentralizovane servise, ali ne definiše precizno šta potpuna decentralizacija podrazumeva. Zbog toga, ECB traži jasnije kriterijume i odgovornosti za pružaoce ovih usluga.
Pored toga, ECB podržava plan da Evropska agencija za hartije od vrednosti (ESMA) preuzme licenciranje i nadzor kripto kompanija na nivou EU. Trenutno, jedna nacionalna dozvola omogućava poslovanje širom EU, što su iskoristile velike platforme poput Binance-a. Wall Street Journal naveo je da je Christine Lagarde, predsednica ECB, tražila od grčkih vlasti da odlože odluku o zahtevu Binance-a za licencu, ali ni ECB ni grčke vlasti to nisu potvrdile. Binance je, u međuvremenu, povukao svoj zahtev 24. juna.

Implikacije za tržište kriptovaluta u Evropi

ECB upozorava i na rizik situacija u kojima se isti stablecoin koristi i unutar i izvan Evropske unije, što može otežati regulatorima da prate tokove sredstava. Ako bi stablecoin bio potpuno pokriven novcem centralne banke, mogao bi postati privatna alternativa digitalnom evru, dovodeći do povlačenja depozita iz komercijalnih banaka.
Očekuje se da će predložene izmene MICA regulative uneti veći nivo pravne sigurnosti na tržište kripto imovine u EU. Takođe, one mogu uticati na strategije kompanija u sektoru digitalnih finansija koje posluju na evropskom tržištu. Uvođenje strožih pravila za stablecoine i staking trebalo bi da zaštiti stabilnost finansijskog sistema i obezbedi transparentnost za korisnike.

Finansijska institucija povezuje blokadu poslovnice sa odlaskom depozita od 8,475 miliona evra i štetom po ugled

Prva banka Crne Gore podnela je tužbu protiv države Crne Gore i traži odštetu u iznosu od šest miliona evra zbog policijske blokade njene poslovnice u Podgorici. U tužbi se navodi da je blokada, sprovedena 27. februara, izazvala odlazak depozita od 8,475 miliona evra i narušila ugled banke, što je prema navodima banke direktno povezano sa policijskom intervencijom.

Banka je u tužbi, koju je podnela advokatica Ana Đukanović, predložila da se visina materijalne štete utvrdi ekonomskim veštačenjem. Od države traži pet miliona evra na ime materijalne štete i dodatnih milion evra zbog povrede ugleda i reputacije. Blokada poslovnice trajala je od 13:24 do 14:29 časova, a zaposleni i klijenti su morali da napuste prostor zbog prisustva naoružanih policajaca, što je izazvalo paniku i potrebu za medicinskom intervencijom kod jedne zaposlene.

Odliv depozita i finansijski efekti zbog blokade poslovnice

Nakon policijske akcije, Prva banka Crne Gore beleži odlazak depozita u ukupnom iznosu od 8,475 miliona evra. Prema tužbi, izgubljeni neto prihodi od kamata usled povlačenja depozita iznose oko milion evra, dok je dodatni gubitak od 11.017 evra vezan za naknade za platni promet i održavanje računa. Osim toga, banka ističe da je narušen njen poslovni ugled, što je stvorilo privid da je banka bila meta policijske akcije, iako, kako tvrde, nema fizičke ni funkcionalne povezanosti između poslovnice i stana koji je policija pretresala.

Policija je navela da je postupala po naredbi Osnovnog suda u Podgorici za pretres stana i drugih prostorija u vlasništvu Aca Đukanovića. Uprava policije tvrdi da njihova aktivnost nije bila usmerena protiv banke, već prema drugom licu i prostoru, ali je zbog bezbednosti privremeno blokiran i deo objekta gde se nalazi poslovnica banke.

Pravna argumentacija i širi uticaj na bankarski sektor

U tužbi Prve banke Crne Gore navodi se da poslovnica nije pomenuta u naredbi za pretres i da između nje i stana ne postoji funkcionalna veza. Banka ocenjuje da je policijska blokada bila nezakonita i da je načinila naročito težak oblik povrede poslovnog ugleda i kredibiliteta. “Kod banaka, poverenje javnosti, klijenata i poslovnih partnera predstavlja osnovnu pretpostavku stabilnog poslovanja”, stoji u tužbenom zahtevu.

Policija je 27. februara pretresala stan u Podgorici koji je u vlasništvu Aca Đukanovića, a on je dan kasnije uhapšen u Nikšiću zbog sumnje na nedozvoljeno držanje oružja. Kasnije mu je određen pritvor, ali je uz jemstvo i mere nadzora pušten. Ova situacija dodatno je izazvala medijsku pažnju i potencijalnu štetu po reputaciju banke, što je, prema tužbi, direktno uticalo na odlazak depozita i gubitke u prihodima.

Kao rezultat, slučaj “blokada poslovnice Prve banke” otvara pitanje odnosa regulatornih i bezbednosnih organa prema finansijskim institucijama i njihovom poslovnom ugledu. U bankarskom sektoru, stabilnost i poverenje klijenata su ključni za održivost poslovanja, a ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice na likvidnost i reputaciju banaka.

JKP Beogradske elektrane predložilo nižu cenu grejanja po kWh, ali i povećanje fiksnog dela snage od 18,02 odsto

Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane podnelo je zahtev za nove cene toplotne energije koje bi važile od 1. oktobra 2026. godine. Predlog podrazumeva da se cena grejanja za stambeni i poslovni prostor smanji za 5,57 odsto, dok bi fiksni deo za snagu porastao za 18,02 odsto. Ove izmene odnose se na nastupajuću grejnu sezonu 2026/2027, saopštila je kompanija na svom zvaničnom sajtu.

Smanjenje varijabilnog dela i povećanje fiksnih troškova

S obzirom na predlog, cena varijabilnog dela energije za stambeni prostor bi pala sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat satu (din/kWh), bez poreza na dodatu vrednost (PDV). U poslovnom prostoru cena bi se smanjila sa 10,02 na 9,46 din/kWh. Međutim, fiksni deo za snagu za oba tipa korisnika povećao bi se sa 6.350,58 na 7.494,86 din/kW godišnje. Kao rezultat, korisnici bi mogli osetiti promene u strukturi svojih računa – niža cena po potrošenom kWh, ali veći godišnji iznos za instalisanu snagu.

Promene u naplati po površini i snazi

Uporedo sa tim, predlog predviđa i povećanje cene kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi. Cena za stambene prostore rasla bi za 9,44 odsto, sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje, bez PDV-a. Cena za poslovne prostore povećala bi se za 9,51 odsto, sa 17.287,80 na 18.931,39 din/kW godišnje. U odluci Nadzornog odbora JKP Beogradske elektrane navodi se da se jedinična cena za stambeni prostor računa na osnovu prosečne potrošnje od 136 kWh po m2. Takođe, predloženo je da se cena naplate potrošene tople vode (PTV) poveća za 10 odsto za sve potrošače.

Regulatorni okvir i implikacije za korisnike

Odluka o izmenama i dopunama cena doneta je saglasno Uredbi Vlade Republike Srbije o metodologiji određivanja cena snabdevanja toplotnom energijom. Energetski subjekti su, prema toj uredbi, u obavezi da do 1. septembra svake godine podnesu zahtev za odobravanje novih cena za narednu grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra. U međuvremenu, iz Beogradskih elektrana napominju da je poslednje povećanje cena toplotne energije stupilo na snagu 1. oktobra 2025. godine. Pored toga, predložene izmene primenjivaće se po dobijanju saglasnosti osnivača i biće objavljene u Službenom listu grada Beograda. Na kraju, sve promene odnosiće se na korisnike od 1. oktobra 2026. godine. Ova odluka može imati značajan uticaj na budžete domaćinstava i firmi, zavisno od njihove potrošnje i površine prostora.