Depoziti na istorijski maksimum smanjuju trošak finansiranja, marže banaka u regionu ostaju iznad dva i po odsto

U Adria regionu zabeležen je jasan raskol između zemalja evrozone i onih van nje kada su u pitanju kamatne stope na stambene kredite. Hrvatska i Slovenija, kao članice evrozone, imaju najniže kamatne stope na stambene kredite u regionu, koje su pale na oko tri odsto, što je izjednačeno za obe zemlje. Tokom perioda monetarnog stezanja 2023. i 2024. godine, kamatne stope na stambene kredite u regionu su rasle usled povećanja osnovne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) na skoro četiri odsto, ali su se sada vratile na niže nivoe.

U poređenju sa inflacijom, kamatne stope na stambene kredite u regionu ostaju niže, što znači da je realna kamatna stopa negativna i inflacija smanjuje realnu vrednost rata kredita. Bankarski sistem u regionu je trenutno visoko likvidan, sa depozitima stanovništva i kompanija na istorijski najvišim nivoima, što omogućava bankama da smanje troškove finansiranja i agresivnije spuštaju kamatne stope na stambene kredite.

Neto kamatne marže (NIM) hrvatskih i slovenačkih banaka ostaju iznad dugoročnih proseka i iznose oko dva i po odsto, iako su tokom 2023. godine dostizale skoro tri odsto. U ovom ciklusu banke su brže povećavale kamate na kredite nego na depozite, što je dovelo do rasta profitabilnosti sektora.

Ipak, dok stambeni krediti pojeftinjuju, kamatne stope na potrošačke kredite ostaju visoke. U Adria regionu kamate na potrošačke kredite su iznad pet odsto, pri čemu Slovenija beleži stopu iznad šest odsto, a Hrvatska ima najnižu stopu od pet odsto. Razlog je što su stambeni krediti osigurani nekretninama i imaju niže stope neplaćanja, dok su potrošački krediti rizičniji i sporije reaguju na smanjenje referentnih stopa.

U Srbiji je situacija drugačija, jer Narodna banka Srbije zadržava restriktivniju monetarnu politiku, a referentna stopa NBS se dugo zadržala na 5,75 odsto. Kao rezultat toga, prosečne kamatne stope na stambene kredite sa valutnom klauzulom u Srbiji iznose oko pet odsto. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija se nalaze između ova dva bloka, sa kamatnim stopama na stambene kredite oko četiri odsto.

U narednih 12 meseci očekuje se nastavak postupnog pada kamatnih stopa na stambene kredite u evrozoni i delu Adria regiona, pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji, dok će pad kamatnih stopa na potrošačke kredite biti znatno sporiji zbog visoke marže i pregovaračke snage banaka u ovom segmentu.

Adria region se sve jasnije deli na dva finansijska bloka: Hrvatska i Slovenija funkcionišu kao produžetak monetarne politike ECB, dok zemlje van evrozone i dalje snose dodatni trošak zbog više inflacije i nezavisne monetarne politike.

Na kraju februara 2026. godine u Srbiji je bilo 136.514 privrednih društava i 373.980 preduzetnika, a kreativna imena firmi postaju ključ za tržišnu prepoznatljivost

Na kraju februara 2026. godine, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji su bila registrovana ukupno 136.514 privrednih društava i 373.980 preduzetnika. Samo tokom 2025. godine, otvoreno je 8.037 novih privrednih društava i čak 46.751 preduzetnik, što ukazuje na intenzivnu preduzetničku aktivnost i konkurenciju na domaćem tržištu.

U uslovima gde se pažnja potrošača meri u sekundama, privrednici sve češće biraju duhovita i upečatljiva imena za svoje firme kako bi se izdvojili među konkurencijom. Primeri kao što su “Skroz dobra pekara”, “Pite svevišnje”, “Hrabri krojač”, “Razbeerbriga” i “Al paćinko” ilustrativno pokazuju nove trendove u poslovnom imenovanju, dok tradicionalni nazivi poput imena vlasnika ili klasičnih odrednica polako gube primat.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da je tržište sve zahtevnije, a očekivanja potrošača viša, zbog čega je prepoznatljivost postala ključna za poslovanje. “Pitanje prepoznatljivosti postalo je ključno, a ime firme jedan od alata u toj borbi za vidljivost”, navodi Rajić. Iako APR ne vodi evidenciju o trendovima u dužini ili strukturi imena, primećuje se sve češća upotreba engleskih termina u IT i kreativnim industrijama.

Zakonska regulativa nalaže da poslovno ime ne može da vređa moral, sadrži pogrdne reči ili izaziva zabludu o pravnoj formi preduzeća. Takođe, naziv mora biti različit od postojećih kako bi se izbegla zabuna u identitetu, a upotreba reči “Srbija” dozvoljena je samo privrednim društvima uz saglasnost Vlade, dok je preduzetnicima ta mogućnost uskraćena.

Kreativnost u davanju imena firmama često ide ruku pod ruku sa pažljivo osmišljenim brendingom i identitetom. Jakov Ninković, vlasnik preduzeća za selidbe “Jaki Momci”, navodi da je želeo da ime bude upečatljivo i da šalje jasnu poruku pouzdanosti i snage, dok Željko Ninić, vlasnik picerije “La Tvorza” u Novom Sadu, ističe da su i naziv i koncept privukli veliki broj gostiju. U zanatskoj pivari “Razbeerbriga”, vlasnik Boško Kustadić smatra da zanimljiv naziv može privući pažnju, ali da je kvalitet proizvoda presudan za dugoročan uspeh.

Iako sve više preduzeća bira originalna imena kao deo svoje strategije, stručnjaci upozoravaju da duhovitost nije uvek prednost u svim delatnostima. Lična reputacija i kvalitet proizvoda i dalje ostaju najvažniji faktor za opstanak na tržištu.

Vrednost radova porasla samo u Beogradu za 35 odsto, dok su ostali regioni beležili pad

Vrednost građevinskih radova u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine povećana je za 1,7 odsto u tekućim cenama u poređenju sa istim periodom 2025. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, kada se isključi uticaj inflacije, u stalnim cenama zabeležen je pad od 5,0 odsto, što ukazuje na smanjen obim poslova, posebno u sektoru niskogradnje.

Analizirajući po vrstama građevina, vrednost radova na zgradama u stalnim cenama porasla je za 25,4 odsto, dok je na ostalim građevinama zabeležen pad od 21,5 odsto. Regionalno posmatrano, povećanje vrednosti izvedenih građevinskih radova registrovano je jedino u Beogradskom regionu, i to za 35 odsto u stalnim cenama. U drugim regionima zabeležen je pad: u Regionu Južne i Istočne Srbije za 13,7 odsto, u Regionu Vojvodine za 17,2 odsto, a u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 31,7 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Ukupno 98,9 odsto vrednosti građevinskih radova realizovano je na teritoriji Republike Srbije, dok je 1,1 odsto ostvareno na gradilištima u inostranstvu. Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije, uključujući i inostrana gradilišta, porasla je za 0,5 odsto u tekućim cenama u poređenju sa prvim kvartalom 2025. godine, dok je u stalnim cenama zabeležen pad od 6,2 odsto.

Ovi podaci pokazuju da je rast građevinskog sektora u Srbiji u velikoj meri ograničen na stambenu izgradnju u Beogradu, dok su ostali regioni i vrste građevina suočeni sa padom obima radova.