Uvoz prasetine veći od 112.000 tona godišnje, domaći stočari prodaju prase za 50 evra, dok restorani kilogram naplaćuju i 6.000 dinara
Cene prasećeg pečenja u Srbiji beleže značajan rast, iako kilogram praseta žive vage uoči Uskrsa iznosi oko 250 dinara po selima, dok se kilogram pečenja u popularnom restoranu u Borči prodaje za gotovo 5.000 dinara. U isto vreme, svake godine se uveze više od 112.000 tona prasetine, a domaći svinjarski sektor beleži pad proizvodnje, koja je sada osam puta manja nego u periodu najvećeg razvoja.
Prema rečima Vitomira Vidovića, bivšeg profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, razlika između praznih obora i punih pečenjara nikada nije bila veća. On ističe da je kilogram pečenja u beogradskim restoranima dostigao i 6.000 dinara, dok je u mestima kao što su Bukovik kilogram pečenja 3.800 dinara, a u pojedinim restoranima u prestonici 4.200 dinara.
U Bukoviku kod Aranđelovca, restoran „Mali Hrast“ poznat je po prasećim bajaderama, koje se prave od malih prasića težine između 22 i 30 kilograma. Od jednog praseta dobije se tri do pet kilograma gotovo potpuno otkošćenog pečenja. Marko Marković, jedan od vlasnika, navodi da kvalitet i stroga selekcija sirovine određuju cenu. U „Pretopu“ na Zemunskoj pijaci kilogram pečenja košta 4.200 dinara, a za pripremu je potrebno 36 sati, uključujući korišćenje frižidera, sous vide i vakuum mašina. Nedeljno prodaju oko 150 kilograma pečenja, što je ekvivalentno 20 prasadi.
S druge strane, broj svinja u Srbiji drastično je opao. Trenutno ima oko 136.000 krmača, dok je za domaće potrebe potrebno najmanje 300.000. Tokom sedamdesetih i devedesetih godina, broj grla dostizao je 1,1 milion. Danas, poljoprivrednici prodaju prase od oko 25 kilograma za približno 50 evra, a od tog praseta se dobije 18 do 20 kilograma mesa koje pečenjare prodaju za najmanje 3.300 dinara po kilogramu.
Vidović objašnjava: „Najveći deo zarade ostaje pečenjarama, trgovcima i prerađivačima, dok primarni proizvođač ostaje na ivici isplativosti. Za takvo prase, uzgajivač bi morao da dobije barem 100 evra da bi posao bio isplativ.“ On dodaje da nije iznenađenje što broj ozbiljnih proizvođača svinja opada, dok pečenjare beleže rast.
Svinjarstvo u Srbiji se, prema navodima stručnjaka, vratilo na nivo iz 1947. godine, a uvoz iz Danske i drugih zemalja sve više potiskuje domaću proizvodnju. Ova neravnoteža u lancu od obora do trpeze dovodi do toga da praseće pečenje postaje ekskluzivan proizvod, a stočari se suočavaju sa neisplativošću i smanjenjem broja grla.
