Više od 51,7% prevara na WhatsApp-u i drugim aplikacijama realizuje se za manje od 30 minuta, prosečan gubitak doseže 425 evra
Kompanija Kaspersky objavila je rezultate globalnog istraživanja o prevarama putem aplikacija za razmenu poruka, prema kojem su korisnici u Srbiji u proseku izgubili 425 evra po prevari. Ovo istraživanje, sprovedeno na osnovu iskustava žrtava širom sveta, pokazuje da su online prevaranti izuzetno efikasni – više od 51,7% prevara u Srbiji realizovano je u roku kraćem od 30 minuta. Na globalnom nivou, prosečan gubitak po osobi iznosi 733 evra.
Podaci pokazuju da najviše prevara počinje na WhatsApp-u (38,4%), Facebook-u (32%) i putem SMS/iMessage poruka (27,2%), dok slede Instagram (27,20%), Telegram (26,4%) i Viber (18%). Prevaranti često koriste više komunikacionih kanala, što potvrđuje činjenica da se čak 63% svih prevara odvija kroz kombinaciju platformi, prelazeći sa jedne aplikacije na drugu kako bi žrtvu dodatno zbunili.
Brzina kojom se novac ili lični podaci ustupaju je zabrinjavajuća – 52% žrtava u Srbiji reagovalo je za manje od 30 minuta, dok je 14% to učinilo za manje od pet minuta. Prevaranti se predstavljaju kao članovi porodice, prijatelji ili poznate kompanije, koristeći veštačku inteligenciju za imitaciju komunikacije i uverljivost poruka.
Finansijske posledice su ozbiljne: 54% žrtava izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), e-mail adresu (37,76%) i kućnu adresu. Iako je 44% ispitanika prijavilo gubitke do 117 evra, značajan broj je pretrpeo veće gubitke – 13,33% žrtava izgubilo je više od 1.165 evra. Više od šestine ispitanika (16,40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci.
Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT), izjavio je: „Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije. Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita.”
Stručnjaci ističu da prevaranti koriste poznate kontekste i jezičke obrasce kako bi žrtve uverili da su njihove odluke racionalne. Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu, naglašava važnost razgovora sa porodicom i prijateljima o aktivnostima na internetu kako bi se na vreme prepoznale potencijalne prevare. U uslovima rasta životnih troškova, gubici ovog tipa mogu predstavljati ozbiljan udarac za domaćinstva u Srbiji.
