Avio-kompanija realizovala 10.032 leta, prvi put premašen prag od 800.000 putnika za tri meseca

Er Srbija je u prva tri meseca 2026. godine prevezla ukupno 813.188 putnika, ostvarivši rast od 3 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, saopštila je kompanija. Tokom perioda od januara do marta realizovano je 10.032 leta, što predstavlja povećanje od 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je prvi put da je Er Srbija premašila broj od 800.000 prevezenih putnika u prvom kvartalu, čime je postavljen novi rekord u poslovanju kompanije.

Kompanija ističe da su rezultati ostvareni u prvom kvartalu potvrda efikasnog upravljanja mrežom i kapacitetima, kao i rastućeg poverenja putnika u njihove usluge. Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek izjavio je: „Rezultati ostvareni u prvom kvartalu potvrđuju efikasno upravljanje mrežom i kapacitetima, kao i rastuće poverenje putnika u usluge Er Srbije. Ovakav uspeh na početku godine dodatno dobija na težini kada se uzmu u obzir aktuelni izazovi u globalnoj avio-industriji – od kompleksnosti lanaca snabdevanja do operativnih pritisaka na velikim evropskim čvorištima, čime Er Srbija potvrđuje svoju otpornost i operativnu stabilnost. Poverenje koje nam putnici ukazuju motiviše nas da nastavimo sa optimizacijom mreže destinacija i da u letnju sezonu uđemo sa maksimalno spremnim kapacitetima, uz kontinuirano prilagođavanje aktuelnim tržišnim uslovima.“

Najtraženije destinacije Er Srbije u regionu tokom prva tri meseca bile su Podgorica, Tivat i Ljubljana, dok su u zapadnoj Evropi najviše putovali do Pariza, Ciriha, Milana, Londona, Barselone, Beča, Frankfurta, Rima i Amsterdama. U širem evromediteranskom prostoru, najčešće destinacije bile su Atina, Istanbul i Larnaka.

Azerbejdžanska firma potpisala ugovor za projektovanje 93,5 kilometara, dok je kineski CCEED izgubio ugovor zbog neispunjenih obaveza

Azerbejdžanska kompanija Azvirt preuzela je izgradnju prvih pet deonica brze saobraćajnice Bački Breg-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-Granični prelaz Srpska Crnja, ukupne dužine 93,5 kilometara, uključujući izgradnju prve deonice od Bačkog Brega do Sombora u dužini od 22,8 kilometara, saopšteno je nakon odluke Radne grupe Vlade Srbije iz septembra 2025. godine. Kineska kompanija China Construction Eighth Engineering Division (CCEED) izgubila je ugovor zbog neispunjavanja obaveza iz Memoranduma o razumevanju i Sporazuma o pripremnim radovima, posebno u delu dinamike izvođenja i predfinansiranja.

Okvirni sporazum sa CCEED potpisan je u oktobru 2023, dok su pripremni radovi na prvoj deonici započeli u decembru iste godine. Prema izveštaju, od nultog do drugog kilometra pripremni radovi su završeni, dok je na deonici od drugog do osmog kilometra završeno raščišćavanje terena, skidanje humusa i priprema podtla. Za deo od osmog do 13. kilometra radovi nisu započeti zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Ugovor sa Azvirtom uključuje projektovanje prvih pet deonica na trasi dužine 186 kilometara, dok je Azvirt prethodno imao status podizvođača kineskoj firmi.

Radna grupa Vlade Srbije, formirana krajem avgusta 2025, donela je odluku da se projekat podeli u dve faze: prva faza obuhvata deonice 1 do 5, a druga od 5 do 9, uz pokretanje pregovora o novom izvođaču za prvih pet deonica. Trasa saobraćajnice projektovana je od graničnog prelaza sa Mađarskom (Bački Breg) preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja, Kikinde do graničnog prelaza sa Rumunijom (Srpska Crnja).

Planirana je izgradnja 46 mostova, 34 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 35 propusta, kao i 12 denivelisanih raskrsnica (petlji) i 13 površinskih kružnih raskrsnica. Ova saobraćajnica predstavlja važnu komunikaciju za povezivanje Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, kao i za jačanje privredne saradnje između Bačke, Banata i centralne Srbije preko autoputa Beograd-Subotica. Azvirt, poznat po angažmanu na drugim deonicama autoputeva i brzih saobraćajnica u Srbiji, preuzeo je odgovornost za finansiranje i izvođenje radova na ključnim deonicama Osmeha Vojvodine.

Tehnološki sektor sada čini preko 40% tržišne kapitalizacije Fortune 500, dok prvih 10 firmi ostvaruje veći profit od donjih 200 zajedno

Na najnovijoj godišnjoj Fortune 500 listi za 2026. godinu, tehnološke kompanije prvi put u istoriji čine više od 40 odsto ukupne tržišne kapitalizacije svih kompanija na listi, prema ekonomskim analizama. Ovaj podatak ukazuje na značajnu promenu u globalnoj privredi, gde digitalna ekonomija i veštačka inteligencija preuzimaju primat u odnosu na tradicionalne sektore kao što su energetika, maloprodaja i bankarstvo.

Prethodnih decenija listom su dominirale kompanije iz sektora nafte i bankarstva, ali sada podatke i procesorska snaga određuju pozicije lidera. Uspon kompanija kao što su Nvidia, Microsoft i Alphabet (Google) snažno je doprineo ovom skoku, budući da su njihove tržišne evaluacije naglo porasle zahvaljujući integraciji veštačke inteligencije u poslovanje, navodi se u analizi.

Prema podacima Wall Street Journal-a, razlika između najuspešnijih tehnoloških preduzeća i ostatka privrede sve je veća. Prvih 10 kompanija na Fortune 500 sada ostvaruje veći udeo u ukupnom profitu od donjih 200 firmi zajedno, što dodatno potvrđuje promenu moći u globalnom poslovanju.

Financial Times ističe da investitori više ne gledaju na tehnologiju kao na zaseban sektor, već je smatraju ključnom infrastrukturom savremenog društva i privrede. U izveštaju se navodi: „Više nije dovoljno biti najveći u proizvodnji čelika ili automobila; ako niste softverska kompanija u svojoj srži, vaša pozicija na Fortune listi je ugrožena.“

Analitičari upozoravaju na visok stepen koncentracije tržišne moći u rukama nekoliko tehnoloških giganata, što bi moglo uticati na konkurenciju. Prema podacima Statista, digitalne platforme imaju znatno niže marginalne troškove rasta u odnosu na tradicionalnu industriju, što omogućava dalji rast ovog sektora. Ovogodišnje rangiranje pokazuje da se definicija poslovnog uspeha trajno promenila, a kako se navodi u analizi, „ulazimo u deceniju u kojoj će softver definitivno pojesti svet“, dok kompanije koje ne prate ovaj trend rizikuju da izgube poziciju u svetskoj privredi.