Nepalski planinar Dava Šerpa preživeo je više dana u pukotini na Everestu, prema sopstvenom svedočenju, nakon što je lavina popunila pukotinu snegom i omogućila mu izlazak

Nepalski planinar Dava Šerpa bio je zarobljen u dubokoj pukotini na planini Everest tokom sedam dana krajem maja 2026. godine. Prema njegovim navodima, Šerpa je preživeo jedući kekse, čokoladu i komade leda, dok je njegova porodica u Katmanduu već započela rituale žalosti, verujući da nije preživeo. Šerpa je izjavio da je lavina koja je ušla u pukotinu napunila prostor snegom, čime mu je omogućila da se izvuče iz nje.

“Srećan sam što sam se vratio, mislio sam da ću umreti tamo”, rekao je Šerpa u razgovoru sa međunarodnim novinarima, dok se oporavljao u stanu u Katmanduu sa porodicom. On je uspeo da se izvuče iz pukotine i potom je, sa promrzlinama i povređenom nogom, puzeći krenuo niz planinu prema Baznom kampu, nakon što je prethodno viđen sedam dana ranije.

Porodica i lokalni monasi u Nepalu izvodili su verske rituale za pokojnika, dok su supruga i ćerka žalile za njim. Prvobitno je tokom spasilačke operacije bilo objavljeno da je nestao šest dana, ali je Šerpa naknadno naveo da je bio zarobljen od 29. maja, što znači da je proveo nedelju dana bez pomoći na planini.

Šerpa, poznat i kao Hilari, po čuvenom planinaru Edmundu Hilariju, radio je kao kuvar u Kampu 2 za malu ekspediciju, ali je, prema sopstvenim rečima, zamoljen da privremeno zameni vodiča, iako prethodno nije dostigao vrh Everesta. Pre povratka u viši kamp, popeo se do “Balkona”, na oko 8.400 metara, 28. maja, a potom se uveče spustio do Kampa 4.

Nakon nesreće, Šerpa je preživeo u pukotini, koristeći ograničene zalihe hrane i vodu iz leda. Njegova porodica je u to vreme verovala da je nastradao, a spasioci su pokrenuli potragu, koja je završena njegovim samostalnim dolaskom do Baznog kampa. Fotografije iz Katmandua prikazuju ga sa porodicom, dok mu ćerka nanosi kremu na promrzle ruke.

Ovaj slučaj ponovo je skrenuo pažnju na rizike planinarenja i spasilačkih operacija na najvišoj planini sveta. Prema navodima sa lica mesta, broj incidenata i nesreća na Everestu poslednjih godina u porastu je zbog povećanog broja ekspedicija i promenjivih vremenskih uslova. Zvaničnici nisu iznosili dodatne detalje o spasilačkim aktivnostima u ovom slučaju.

Predsednički dekret ograničava državljanstvo za decu imigranata, Vrhovni sud razmatra legalnost, stručnjaci analiziraju posledice

U Sjedinjenim Američkim Državama aktuelna je rasprava o pravu na državljanstvo po rođenju, nakon što je početkom 2025. godine predsednik izdao izvršnu uredbu kojom se ograničava automatsko sticanje državljanstva za decu osoba koje se u zemlji nalaze bez dozvole ili privremeno. Prema podacima istraživačkog centra Pew, ova mera bi potencijalno mogla uticati na oko 250.000 dece godišnje. Trenutno, Vrhovni sud razmatra ustavnost ove izvršne uredbe.

Prema Četrnaestom amandmanu američkog Ustava, državljanstvo se dodeljuje svim osobama rođenim ili naturalizovanim na teritoriji Sjedinjenih Država. Izvršna uredba iz januara 2025. godine predviđa izmenu tog tumačenja, s posebnim fokusom na decu čiji roditelji nemaju stalni boravak ili se nalaze u Sjedinjenim Državama bez dozvole. Stručnjaci za ustavno pravo ističu da je pitanje državljanstva jedno od ključnih u američkoj istoriji i društvu.

U aktuelnoj emisiji, stručnjaci, među kojima je i profesorka prava sa Univerziteta Virdžinija Amanda Frost, analizirali su kako bi potencijalno ukidanje prava na državljanstvo po rođenju uticalo na imigrantske zajednice i društvo u celini. Frost je poznata po svom radu o istoriji i pravnoj praksi vezanoj za državljanstvo, uključujući i knjigu posvećenu oduzimanju državljanstva u američkoj istoriji. Takođe, emeritus profesor političkih nauka sa Univerziteta Pensilvanija, Rogers Smith, učestvovao je u diskusijama o dugoročnim posledicama eventualnih promena u pristupu državljanstvu.

Uredba je izazvala opsežne debate u javnosti i među pravnim stručnjacima. Dok zagovornici mere smatraju da je ona neophodna radi očuvanja zakonitosti imigracionog sistema, protivnici ukazuju na moguće negativne posledice po decu i porodice, kao i na pravne izazove vezane za tumačenje Četrnaestog amandmana. Vrhovni sud, koji je preuzeo slučaj, još uvek nije doneo konačnu odluku.

Diskusije o pitanju državljanstva po rođenju deo su šireg okvira rasprava o imigracionoj politici i identitetu u Sjedinjenim Državama. Očekuje se da će odluka Vrhovnog suda imati dugoročne posledice na pravni status stotina hiljada osoba i oblikovati buduće imigracione politike.

Američki predsednik izrazio nezadovoljstvo izraelskim napadom na Bejrut, dok su pregovori o primirju sa Iranom bili u završnoj fazi

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu suočili su se s nesuglasicama nakon što su izraelske vazdušne snage izvele napad na Bejrut, nekoliko sati pre dogovorenog potpisivanja primirja sa Iranom. Napad na libansku prestonicu, prema međunarodnim izveštajima, rezultirao je pogibijom najmanje tri osobe.

Tramp je na društvenim mrežama istakao da napad na Bejrut “nije trebalo da se dogodi, posebno na dan kada je veoma blizu postizanja mirovnog sporazuma sa Iranom”. Prema navodima izveštaja, telefonski razgovor između američkog predsednika i izraelskog premijera usledio je ubrzo nakon incidenta i bio je obeležen oštrim tonom.

Ovaj razvoj događaja usledio je u trenutku kada su Sjedinjene Države i Izrael, nakon više od tri i po meseca sukoba sa Iranom, pokušavali da postignu dogovor o produženju prekida vatre i otvaranju strateški važnog moreuza Ormuz. Prema Trampovoj ranijoj izjavi, zajednička vojna operacija protiv Irana trebalo je da traje najviše šest nedelja, dok su procene o dužini trajanja sukoba varirale.

Izraelski napad na Bejrut izazvao je zabrinutost u Beloj kući zbog mogućeg uticaja na tekuće pregovore sa Iranom. Tramp je, prema međunarodnim medijima, izrazio nezadovoljstvo zbog odluke izraelskih vlasti i postavio pitanje opravdanosti takvog poteza u trenutku kada su diplomatski napori bili u završnoj fazi.

Odnosi između Trampa i Netanjahua tokom sukoba sa Iranom bili su promenljivi, sa periodima intenzivne saradnje, ali i javno iskazanih neslaganja. Dok je američka administracija naglašavala potrebu za ograničenjem trajanja i intenziteta vojne kampanje, izraelsko rukovodstvo donosilo je odluke koje nisu uvek bile u skladu sa stavovima Vašingtona.

Sukob u Iranu traje više od tri meseca, uz povremene eskalacije u regionu i međunarodne pokušaje da se postigne trajnije rešenje. Prethodno najavljeni dogovor o produženju primirja i otvaranju moreuza Ormuz smatrao se ključnim korakom ka deeskalaciji, ali je incident u Bejrutu ukazao na složenost međusobnih odnosa među saveznicima.

Za sada nema zvaničnih informacija o daljim koracima u pregovorima niti o eventualnim dodatnim merama koje bi mogle biti preduzete nakon izraelskog napada. Međunarodna zajednica nastavlja da prati situaciju i apeluje na nastavak diplomatskih napora u cilju smanjenja tenzija u regionu.