Pokrivenost uvoza izvozom porasla na 79 odsto krajem godine, dok je robni deficit ostao na 700 miliona evra mesečno
Izvoz robe iz Srbije u decembru prošle godine zabeležio je rast od 11,3 odsto na međugodišnjem nivou, dok je uvoz porastao 5,6 odsto, prema zvaničnim ekonomskim podacima. U istom periodu, pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 79 odsto, što analitičari tumače kao posledicu smanjenja uvoza, a ne snažnog rasta izvoza.
Kroz prethodnih šest meseci zabeležene su promenljive stope rasta: u julu je izvoz bio veći za 5,3 odsto, a uvoz za 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U avgustu je izvoz smanjen za 2,6 odsto, dok je uvoz pao za 0,7 odsto. Septembar je doneo rast izvoza od 9,5 odsto i uvoza od 8,4 odsto, dok su u oktobru zabeleženi rast izvoza od 4,9 odsto i uvoza od 2,8 odsto. U novembru je izvoz uvećan 0,1 odsto, a uvoz 4,6 odsto.
Ekonomisti smatraju da su niske stope rasta trgovinske razmene rezultat globalnih dešavanja, ali i slabosti domaće privrede i nejasne državne politike. “Kada se vrednost spoljne trgovine obračunava po tekućim cenama, tu je uračunata inflacija i pokazatelji ne odražavaju stvarno stanje”, izjavio je ekonomista Božo Drašković. On dodaje da bi bilo poželjno da pokrivenost uvoza izvozom bude rezultat jačanja izvoza, a ne smanjenja uvoza.
Struktura razmene jasno pokazuje stanje domaće privrede: u izvozu su dominirali motorna vozila i gume, posebno iz kompanija Stelantis i Linglong, dok su uvoz predvodili energenti i lekovi. Robni deficit ostao je stabilan na oko 700 miliona evra mesečno. Drašković ukazuje da se veliki uvoz lekova može povezati sa slabljenjem domaće farmaceutske industrije, dok je logično da su energenti na vrhu uvozne liste zbog nedostatka nafte i gasa u zemlji. “Na strani izvoza prednjače automobili kada fabrika u Kragujevcu dobro radi, ali je neto efekat slab jer se delovi za automobile uglavnom uvoze i u Srbiji se samo sklapaju. Takođe, izvozimo poluproizvode kao što je bakar, dok je IT sektor ostvario dobre rezultate zahvaljujući domaćim stručnjacima u inostranstvu. Linglong iz Zrenjanina beleži dobre izvozne rezultate u gumarskoj industriji, ali je izvoz u SAD zabranjen zbog navoda o prinudnom radu”, navodi Drašković.
Mala i srednja preduzeća suočavaju se sa padom izvoza zbog ograničenih kapaciteta, pa se preporučuje njihovo povezivanje sa većim kompanijama i kroz poslovna udruženja. Poljoprivreda bi, prema mišljenju stručnjaka, ostvarila bolje rezultate izvozom gotovih prehrambenih proizvoda umesto sirovina. Izvoznici ukazuju i na problem stabilnog i precenjenog deviznog kursa dinara.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da su geopolitička dešavanja jedan od ključnih razloga slabijeg izvoza Srbije, posebno jer je Evropska unija najveće izvozno tržište, a trenutno ima značajne ekonomske izazove. Nemačka, kao najvažniji trgovinski partner Srbije, takođe se suočava sa sopstvenim problemima, što utiče na obim srpskog izvoza.
