Srbija od 2009. do 2024. oduzela imovinu vrednu 45 milijardi dinara, ali većina još nije trajno u vlasništvu države
Italijanska vlada odlučila je da 200 miliona evra, zaplenjenih od mafije nakon dugogodišnjih istraga, investira u unapređenje bezbednosti železničkog saobraćaja. Novac je pronađen posle 20 godina istrage imovine jednog od najpoznatijih trgovaca drogom iz sicilijanske mafije, Matea Mesine Denara, a sredstva su bila raspoređena u “poreskim rajevima”, bankama, luksuznim hotelima i kriptovalutama širom više država.
U Srbiji se takođe primenjuje Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, prvi put usvojen 2008. godine, sa početkom primene od 2009. godine. Prema izveštaju Državne revizorske institucije, ukupna vrednost imovine oduzete u krivičnim postupcima od 2009. do kraja 2024. godine premašuje 45 milijardi dinara (oko 380 miliona evra). Međutim, najveći deo te sume – 41,37 milijardi dinara (oko 352 miliona evra) – odnosi se na privremeno oduzetu imovinu, dok je vrednost trajno oduzete imovine na osnovu pravosnažnih presuda oko 4,22 milijarde dinara (35 miliona evra).
Upravljanje oduzetom imovinom donelo je Srbiji tokom 2024. godine prihod od oko 93 miliona dinara putem zakupa privremeno oduzete imovine, dok je od trajno oduzete imovine ostvareno još oko 266 miliona dinara. Ukupno je u javne prihode uplaćeno približno 359 miliona dinara, odnosno nešto više od tri miliona evra.
Novac od trajno oduzete imovine ima zakonom određenu namenu. Devizna sredstva i efektivni strani novac uplaćuju se na poseban račun kod Narodne banke Srbije, a dinarska sredstva na račune javnih prihoda Republike Srbije. Istovremeno, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom ima značajne troškove vezane za čuvanje i održavanje imovine, uključujući struju, grejanje, porez, osiguranje i redovno održavanje.
Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić ističe da su u Srbiji retke situacije kada se unapred zna za koju će namenu biti utrošen određeni budžetski prihod. Prema njegovim rečima, prihodi od prodaje imovine oduzete od kriminala ulivaju se u opšti budžet, pa nije moguće precizno pratiti da li su korišćeni za infrastrukturu, plate ili otplatu dugova. Nenadić navodi: „Pretpostavljam da je u Italiji sistem drugačiji, i da se o nameni ovih sredstava donosi posebna odluka Vlade. Takav koncept ima smisla, pošto je reč o vanrednim prihodima, čiji se obim ne može unapred planirati, i koji onda može da se usmeri na rešavanje nekih akutnih problema.“
Na pitanje da li bi model Italije mogao da bude primenjen i u Srbiji, kako bi sredstva od oduzete imovine bila uložena u železnicu i time smanjeno zaduživanje, Nenadić napominje da finansiranje infrastrukture zahteva da sredstva budu dostupna baš u trenutku izvođenja ili završetka radova.
Podaci pokazuju da je proces donošenja pravosnažnih odluka u vezi sa oduzetom imovinom spor, što utiče na budžetske prihode i visinu troškova države. Efikasnije sudske procedure i preciznije upravljanje prihodima od oduzete imovine mogli bi da doprinesu većoj koristi za javni interes.
