Francuski startap planira prihod od milijardu evra u 2026. uz vrednost od 12 milijardi evra

Francuska kompanija Mistral AI, poznata po razvoju veštačke inteligencije, uložila je četiri milijarde evra u izgradnju centara podataka u Francuskoj i Švedskoj, sa ciljem jačanja računarske infrastrukture zasnovane na Envidijinim (Nvidia) čipovima. Izvršni direktor Artur Menš izjavio je da Mistral AI razmatra mogućnost razvoja sopstvenih poluprovodnika kako bi smanjio izdatke i povećao kontrolu nad infrastrukturom, čime bi mogao da postigne značajno niže troškove rada AI modela.

Kompanija se trenutno oslanja na partnerstvo sa američkom Envidijom, ali testira različita rešenja za svoje buduće potrebe. Vrednost Mistral AI procenjuje se na gotovo 12 milijardi evra, dok su do sada investirali četiri milijarde evra u centre podataka na dva evropska tržišta, što bi trebalo da unapredi kapacitete za razvoj i korišćenje AI sistema.

Menš je istakao da Evropa zaostaje u razvoju infrastrukture i naglasio: “Evropa zaostaje kada je reč o razvoju infrastrukture i zato ulažemo, da zatvorimo taj jaz”. Prema njegovim rečima, evropske institucije počinju da prepoznaju veštačku inteligenciju kao strateški resurs, uporediv sa energetikom i gasom.

Mistral AI planira da u 2026. godini ostvari prihod od milijardu evra, što bi predstavljalo snažan rast u odnosu na oko 200 miliona evra iz prethodne godine, ali i dalje ispod nivoa prihoda vodećih američkih konkurenata iz oblasti veštačke inteligencije.

Kompanija nastavlja ulaganja u razvoj sopstvene infrastrukture, kao i razmatranje mogućnosti proizvodnje čipova, što bi joj omogućilo veću samostalnost i konkurentnost na globalnom AI tržištu.

Direktne autobuske linije iz Srbije ka Splitu, Zadru, Puli, Istanbulu i Rumuniji dostupne od 11. juna uz svakodnevne polaske

Kompanija FlixBus, deo međunarodnog autobusnog prevoza, najavila je proširenje mreže direktnih linija iz Srbije za letnju sezonu 2026, uključujući nove rute ka hrvatskom primorju i regionalnim destinacijama. Od 11. juna putnici iz Srbije imaće mogućnost da putuju direktno ka Splitu, Zadru i Puli, dok će svakodnevni i višenedeljni polasci biti dostupni i do Rumunije, Zagreba i Istanbula, saopštila je kompanija.

FlixBus povezuje Srbiju sa ukupno 18 evropskih država, što omogućava planiranje putovanja do hrvatske obale, Turske, kao i do gradova poput Zagreba, Ljubljane i Beča. Mreža FlixBus-a obuhvata više od 40 zemalja i hiljade destinacija širom Evrope, čime se putnicima iz Srbije otvaraju brojne opcije za fleksibilna i pristupačna putovanja tokom cele godine.

Letnja sezona tradicionalno povećava potražnju za putovanjima, zbog čega je kompanija uvela dodatne polaske i sezonske linije. “Letnja sezona tradicionalno donosi veće interesovanje za putovanja, zbog čega kontinuirano radimo na širenju Flix mreže i uvođenju novih ruta iz Srbije. Naš cilj je da putnicima omogućimo veću fleksibilnost pri planiranju odmora, bolju povezanost sa popularnim destinacijama i još više opcija za bezbrižna letnja putovanja”, izjavio je Ante Grbeša, generalni direktor FlixBus-a za Centralnu i Istočnu Evropu.

Kupovina karata obavlja se putem sajta ili aplikacije, a putnici odmah dobijaju QR kod za ukrcavanje, bez potrebe za štampanjem karte. FlixBus autobusi su opremljeni dodatnim prostorom za noge, besplatnim WiFi internetom, utičnicama za punjenje uređaja, kao i mogućnošću praćenja putovanja u realnom vremenu, dok je prtljag obezbeđen za sve putnike.

Kompanija naglašava i svoj održivi pristup transportu, sa fokusom na smanjenje emisije štetnih gasova kroz razvoj alternativnih pogona i unapređenje ekoloških standarda. Sve informacije o linijama i kartama dostupne su putem zvaničnog sajta i FlixBus aplikacije.

EU procenjuje da je 29 miliona radnih mesta ugroženo zbog kineske prekomerne proizvodnje, najavljene kvote i carine za čitave sektore

Evropska unija planira proširenje zaštitnih trgovinskih mera za čitave industrijske sektore, kako bi odgovorila na, prema izrazu iz Brisela, ‘egzistencijalnu pretnju’ od uvoza iz Kine, izjavio je evropski komesar za industriju Stefan Sežurne. Ova odluka dolazi u trenutku kada je dnevni trgovinski deficit EU sa Kinom dostigao milijardu evra, a procene pokazuju da je čak 29 miliona radnih mesta ugroženo zbog kineske prekomerne proizvodnje.

Sežurne je za britanski ‘Fajnenšel tajms’ istakao da će EU sistematičnije koristiti uvozne kvote i carine, posebno za industrije poput hemijske, metalske i sektora čistih tehnologija, koje su, kako navodi, izložene riziku od uništenja zbog nelojalne konkurencije iz Kine. „Koristićemo zaštitne klauzule na širi način, za čitave sektore, a ne samo za pojedinačne kompanije ili određene sirovine“, objasnio je Sežurne.

Prema njegovim rečima, cilj je manje fragmentisan pristup, koji bi omogućio bržu reakciju i efikasniju zaštitu industrijskih grana, pošto istrage koje traju osam ili devet meseci često ne uspevaju da sačuvaju pogođene sektore. Sežurne je naglasio: „Naš cilj nije prekid odnosa sa Kinom, već stvarno uravnoteženje trgovinskih odnosa i konkretne mere koje će to omogućiti.“

Evropska komisija navodi da Kina nije zavisna od Evrope ni u jednom sektoru u meri u kojoj je EU zavisna od Kine, ali da Unija može iskoristiti privlačnost svog jedinstvenog tržišta kao pregovaračku prednost. Sežurne je upozorio da izostanak odlučnijeg odgovora Brisela na damping i državne subvencije može dovesti do toga da države članice samostalno uvode zaštitne mere i kontrole na granicama. „Za tri ili četiri godine zemlje bi mogle da kažu da ih Evropska unija nije zaštitila i da će same uvoditi zaštitne mere i kontrolu granica“, rekao je Sežurne, upozoravajući da bi to dovelo do fragmentacije jedinstvenog evropskog tržišta i oslabilo EU na međunarodnom planu.

Prema njegovim navodima, među članicama EU postoji saglasnost da je zavisnost od Kine prevelika, ali pojedine zemlje, poput Španije i Nemačke, oklevaju da pošalju negativne političke signale Pekingu. Sežurne je ocenio i da Svetska trgovinska organizacija trenutno nije u mogućnosti da kratkoročno zaštiti interese Evrope, navodeći da je potrebno zajedničko evropsko rešenje jer su bilateralni razgovori ograničenih mogućnosti.

Zaštitne mere EU podrazumevaju uvođenje kvota na uvoz i dodatnih carina na robu koja premaši dozvoljeni nivo, a o ovim merama biće reči na posebnom sastanku posvećenom Kini zakazanom za petak. Istovremeno, pet država članica EU, među kojima i Francuska, predložilo je razvoj posebnog ‘alata otpornosti’, kojim bi se mogle uvesti dodatne kvote ili carine za dobavljače čiji uvoz premaši određeni prag koncentracije.