Korisnici mogu samostalno registrovati domen, aktivirati hosting i kreirati sajt bez dodatnih troškova i komplikacija

Kompanija Orion telekom predstavila je ponudu koja korisnicima omogućava da samostalno pokrenu i upravljaju svojim sajtom, bez potrebe za angažovanjem developera ili tehničke podrške. Ova usluga, predstavljena 28. maja 2026. godine, objedinjuje registraciju domena, hosting i alat za izradu sajtova na jednoj platformi, što značajno pojednostavljuje proces za preduzetnike, mala preduzeća i pojedince.

U okviru nove ponude, korisnici mogu da izaberu željeni domen, aktiviraju hosting i koriste integrisani alat za izradu sajta bez programiranja. Ključne funkcionalnosti uključuju mogućnost samostalnog uređivanja sadržaja, čime se izbegava dodatni trošak za svaku izmenu ili dopunu. Fokus je stavljen na brzinu učitavanja, sigurnost i stabilnost sajta, kao i na dovoljno prostora za rast poslovanja i sadržaja.

Za mnoge korisnike, ovakav pristup znači smanjenje zavisnosti od eksternih resursa i skraćivanje vremena potrebnog za lansiranje sajta. Orion telekom ističe da rešenje omogućava korisnicima da izaberu paket prema sopstvenim potrebama i pokrenu sajt uz minimalne tehničke prepreke. Poseban akcenat stavljen je na sigurnost, kako bi sajtovi funkcionisali pouzdano i bezbedno.

Pored jednostavne registracije domena i hostinga, integrisani alat za izradu sajta omogućava korisnicima da lako izrade prvi nacrt sajta i kasnije ga dopunjuju ili menjaju. Takav model rada pruža veću fleksibilnost i bržu reakciju na promene u poslovanju ili ponudi korisnika. “Za sve koji žele da samostalno pokrenu ili unaprede svoj sajt, bez nepotrebnih komplikacija, ovakav pristup može da bude praktično i isplativo rešenje”, ističu iz kompanije.

Kombinovanjem hostinga, domena i alata za izradu sajta u jednoj ponudi, Orion telekom odgovara na potrebe tržišta gde je brzina, jednostavnost i sigurnost ključ za digitalnu prisutnost. Ova ponuda posebno je namenjena onima koji žele efikasan i samostalan pristup razvoju sopstvenog internet prostora.

Prosečna radna nedelja u EU iznosi 35,9 sati, dok su najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj sa 39,6 sati

Prema podacima Evropske komisije, zaposleni u Srbiji rade u proseku 40,6 sati nedeljno, što je značajno iznad proseka Evropske unije od 35,9 sati. Duže radno vreme od Srbije zabeleženo je samo u Turskoj, a u analizu su uključeni građani uzrasta od 20 do 64 godine. Prosečna radna nedelja u EU smanjena je sa 36,9 sati u 2015. godini na 35,9 sati danas.

Turska i Srbija prednjače po broju sati provedenih na poslu, dok su u državama Evropske unije radne nedelje nešto kraće. U okviru EU, najduže radne nedelje imaju Grčka sa 39,6 sati, Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, kao i Litvanija sa 38,4 sata. Najkraću radnu nedelju beleži Holandija sa 31,9 sati, zatim Danska i Nemačka sa po 33,9 sati, dok u Austriji zaposleni rade 34,0 sata nedeljno.

U EU najduže radno vreme imaju zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu sa 42,0 sata, potom menadžeri sa 40,6 sati i pripadnici oružanih snaga sa 39,4 sata. Najkraće radne nedelje imaju osnovna zanimanja sa 31,8 sati, administrativni radnici sa 34,0 sata i zaposleni u uslugama i prodaji sa 34,5 sati.

Uprkos dužem radnom vremenu, Srbija se ne nalazi među evropskim liderima po produktivnosti rada, što ukazuje na razliku između broja sati provedenih na poslu i ostvarene ekonomske vrednosti.

Vlada najavila moratorijum na cene i zamrzavanje potrošnje, neto plata dostigla 1.555 evra, medijalna 1.317 evra

Vlada Republike Hrvatske predstavila je novi paket antiinflacionih mera sa ciljem usporavanja rasta cena i zaštite građana i privrede, saopšteno je nakon sednice na kojoj su prisustvovali predstavnici privrednih komora, penzionera i lokalnih zajednica. Ključne ekonomske mere uključuju uvođenje poreza na prekomerne trgovačke marže, povećanje poreza za preduzetnike i rentijere u turizmu, kao i zamrzavanje dela državne potrošnje.

Premijer Andrej Plenković istakao je da je prioritet Vlade očuvanje podrške građanima i privredi, posebno u segmentu troškova energenata poput električne energije, gasa i naftnih derivata, kao i nastavak primene sniženih stopa PDV-a. „Paketi pomoći koje smo do sada usvojili pomogli su Hrvatskoj da očuva socijalnu koheziju i da zajedno prođemo kroz ove različite krize i njihove posledice“, izjavio je Plenković, navodeći rusku agresiju na Ukrajinu, sukobe na Bliskom istoku i rast cena energenata kao glavne uzroke inflacije.

Nove mere predviđaju budžetsku disciplinu i usporavanje rasta državne potrošnje, kao i zadržavanje budžetskih prava do prvog tromesečja 2027. godine. Takođe, uveden je moratorijum na administrativne cene koje određuju državna tela i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu za tekuću godinu.

Poreske izmene obuhvataju porez na prekomerne profitne marže bruto dobiti, promene u paušalnom oporezivanju preduzetnika i sektora turizma, kao i ukidanje poreza na dohodak od penzija. Plenković je naglasio da su ove mere usmerene na zaštitu građana od posledica energetske krize i pravedniju raspodelu tereta.

Prema ekonomskim pokazateljima koje je izneo premijer, prosečna neto plata u Hrvatskoj u martu iznosila je 1.555 evra, dok je medijalna plata iznosila 1.317 evra. Ministar finansija Tomislav Ćorić upozorio je da je hrvatska ekonomija, usled snažnog rasta domaće potražnje i visoke privredne aktivnosti, posebno izložena inflacijskim pritiscima.