Konkurs otvoren do 15. juna 2026, kompanije zapošljavaju 32.000 ljudi i predstavljaju Srbiju na globalnom takmičenju

EY Srbija otvorila je novi ciklus programa EY Preduzetnik godine™, koji već četrnaestu godinu prepoznaje i promoviše domaće preduzetnike. Od pokretanja 2012. godine, kroz program je prošlo više od 350 kandidata iz 303 kompanije, koje danas zajedno zapošljavaju 32.000 ljudi i ostvaruju ukupni prihod od 3,2 milijarde evra. Konkurs za ovaj prestižni program otvoren je do 15. juna 2026. godine.

U prethodnom ciklusu, priznanja su dodeljena u nekoliko kategorija: dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, osnivači Euromedika, predstavljali su Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu. Titulu EY Inovativni Preduzetnik godine osvojili su Biljana i Miodrag Tomić i Marija Vulićević iz kompanije Desing, dok je priznanje EY Brzorastući Preduzetnik godine pripalo Dubravki Bjekić iz kompanije Payspot.

Program EY Preduzetnik godine™ u Srbiji ističe se transparentnošću, jer o pobednicima odlučuje nezavisni žiri koji čine prethodni dobitnici, iskusni preduzetnici i poslovni lideri. Ocenjuju se globalno definisani kriterijumi kao što su preduzetnički duh, inovativnost, strateško usmerenje, finansijski rezultati, domet na nacionalnom ili regionalnom nivou i odgovornost. Učešće u programu je besplatno, a prijaviti se mogu sami preduzetnici ili kandidati koje predlože drugi.

Nacionalni pobednik u 2026. godini predstavljaće Srbiju na svetskom finalu u Monte Karlu, gde se okupljaju nacionalni pobednici iz skoro 60 zemalja. Proglašenje nacionalnog pobednika planirano je za novembar 2026. godine, dok će svetsko takmičenje biti održano u maju naredne godine.

EY poziva sve domaće preduzetnike i preduzetnice, kao i one koji poznaju uspešne poslovne priče, da se prijave do 15. juna 2026. godine putem online platforme https://ey-eoy-serbia.awardsplatform.com/. Detaljnije informacije o programu dostupne su na sajtu kompanije EY: ey.com/sr_rs/eoy.

Stiropor zabeležio rast od 25%, zatim dodatnih 8%, dok armatura sada dostiže 800 evra po toni

Cene građevinskog materijala u Srbiji beleže ubrzan rast tokom 2026. godine, posebno usled povećane potražnje zbog projekata kao što je EXPO 2027 i aktuelnih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Prema podacima distributera, cene se koriguju na nedeljnom nivou, a situacija je slična periodu pandemije kada su lanci snabdevanja bili prekinuti, što je uticalo na skok cena.

Na rast cena utiču visoka potražnja i nedostatak određenih sirovina izazvan sukobima u Iranu i zatvaranjem Ormuskog moreuza, što je dovelo do deficita pojedinih građevinskih materijala. Dodatno, država je donela Uredbu o uvođenju privremene mere za industrije od strateške važnosti, ograničivši uvoz pet grupa proizvoda – portland cementa, toplo i hladno valjanih čeličnih proizvoda, rebrastog betonskog čelika, toplo valjane žice u koturu i rebrastog betonskog čelika u šipkama.

Ova Uredba određuje da se po popunjavanju tarifnih kvota od ukupno 421.094 tona, od čega je 250.350 tona namenjeno cementu, na uvoz tih proizvoda primenjuje carina od 50%. Kvote se odnose pre svega na EU, Tursku, Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Severnu Makedoniju, Ukrajinu, Kinu i Belorusiju.

Distributeri prenose povećanja cena na potrošače kako bi održali marže, a potražnja je takva da ne postoji potreba za smanjenjem zarade. Ipak, prodaja beleži pad zbog nestašice robe i produženih rokova isporuke, jer proizvođači ne uspevaju da na vreme odgovore na porudžbine.

Trenutno je izražena nestašica gips kartonskih ploča, koje se koriste za pregradne zidove i dekoracije. Ranije je isporuka trajala dva dana, sada je potrebno i do tri nedelje, a prioritet imaju narudžbine sa avansnim plaćanjem. Distributeri iz stovarišta sa četiri predstavništva navode da je od početka godine najviše poskupeo stiropor, prvo za 25%, zatim za dodatnih 8%, što ukupno predstavlja povećanje veće od 30%. Uzrok leži u otežanom snabdevanju sirovinama sa Bliskog istoka i iz Grčke, koja je u ovom trenutku jedini dobavljač, ali nema dovoljno kapaciteta.

Ekseri su poskupeli između 10 i 15%, dok je cena armature porasla sa 690 evra po toni na početku godine na 800 evra trenutno. Domaći proizvođači, poput proizvođača opeke, menjali su cene već tri puta u ovoj godini. Prema oceni distributera, postoje opravdani razlozi za rast cena, ali i slučajevi kada se koristi situacija na tržištu za dodatna poskupljenja.

Generalna ocena je da se pad cena ne očekuje, a ovaj trend utiče i na rast troškova građevinskih radova, što se na kraju reflektuje i na veće cene stanova i poslovnog prostora.

Prosečna plata u februaru 116.712 dinara, dok je medijana 91.399 dinara; čak 73 odsto zaposlenih prima ispod prosečne zarade

U Srbiji su razlike u zaradama sve izraženije, pokazuju najnoviji ekonomski podaci za 2024. godinu. Prosečna plata u februaru iznosila je 116.712 dinara, dok je medijana, odnosno plata ispod koje prima slabije plaćena polovina zaposlenih, iznosila 91.399 dinara. Čak 73 odsto zaposlenih u Srbiji primilo je platu ispod prosečne, što ukazuje na nastavak trenda raslojavanja, s obzirom na to da je pre deset godina ovaj procenat iznosio 68 odsto.

Analiza ukupnog fonda mesečnih zarada pokazuje da deset odsto najplaćenijih zaposlenih ostvaruje čak 40 odsto ukupnih plata u zemlji. Unutar ove grupe, jedan odsto najbogatijih zaposleni ostvaruje 16 odsto ukupnog iznosa zarada. Nasuprot tome, slabije plaćena polovina radnika ukupno dobija samo 17 odsto fonda zarada.

Poređenje sa 1980. godinom, kada je Srbija bila deo socijalističkog sistema, dodatno osvetljava razlike: prosečna godišnja zarada svakog od 0,1 odsto superbogatih tada je iznosila 7,3 miliona evra, dok je 2024. dostigla 31,5 miliona evra – rast od 332 odsto. Za jedan odsto najbogatijih, godišnja zarada porasla je sa 124.000 na 355.000 evra, odnosno 144 odsto. Deset odsto najbogatijih beleže rast godišnje zarade sa 40.500 na 76.000 evra, što je povećanje od 80 odsto.

Suprotno tome, siromašnija polovina stanovništva 1980. godine imala je prosečnu godišnju zaradu od 3.100 evra, a 2024. svega 3.206 evra, što je rast od svega 1,4 odsto, ukazujući na izraziti pad životnog standarda ove grupe.

Ovako velika raslojenost zarada rezultat je privatizacije nekadašnje društvene imovine i preusmeravanja na tržišnu ekonomiju, što je za siromašnije slojeve posebno nepovoljno. Dodatno, povezanost najbogatijih sa političkim strukturama omogućava im povoljnije poreske uslove, dok poreska politika prema oko 3.500 najbogatijih ne predviđa posebne namete – iako bi oporezivanje godišnjih prihoda ovih lica sa tri odsto donelo više od 450 milijardi evra državnom budžetu.

Podaci jasno ukazuju na potrebu za reformom poreske politike i većom državnom regulacijom kako bi se smanjile ekonomske nejednakosti i obezbedile osnovne potrebe za šire slojeve stanovništva.