Prosečna plata u februaru 116.712 dinara, dok je medijana 91.399 dinara; čak 73 odsto zaposlenih prima ispod prosečne zarade

U Srbiji su razlike u zaradama sve izraženije, pokazuju najnoviji ekonomski podaci za 2024. godinu. Prosečna plata u februaru iznosila je 116.712 dinara, dok je medijana, odnosno plata ispod koje prima slabije plaćena polovina zaposlenih, iznosila 91.399 dinara. Čak 73 odsto zaposlenih u Srbiji primilo je platu ispod prosečne, što ukazuje na nastavak trenda raslojavanja, s obzirom na to da je pre deset godina ovaj procenat iznosio 68 odsto.

Analiza ukupnog fonda mesečnih zarada pokazuje da deset odsto najplaćenijih zaposlenih ostvaruje čak 40 odsto ukupnih plata u zemlji. Unutar ove grupe, jedan odsto najbogatijih zaposleni ostvaruje 16 odsto ukupnog iznosa zarada. Nasuprot tome, slabije plaćena polovina radnika ukupno dobija samo 17 odsto fonda zarada.

Poređenje sa 1980. godinom, kada je Srbija bila deo socijalističkog sistema, dodatno osvetljava razlike: prosečna godišnja zarada svakog od 0,1 odsto superbogatih tada je iznosila 7,3 miliona evra, dok je 2024. dostigla 31,5 miliona evra – rast od 332 odsto. Za jedan odsto najbogatijih, godišnja zarada porasla je sa 124.000 na 355.000 evra, odnosno 144 odsto. Deset odsto najbogatijih beleže rast godišnje zarade sa 40.500 na 76.000 evra, što je povećanje od 80 odsto.

Suprotno tome, siromašnija polovina stanovništva 1980. godine imala je prosečnu godišnju zaradu od 3.100 evra, a 2024. svega 3.206 evra, što je rast od svega 1,4 odsto, ukazujući na izraziti pad životnog standarda ove grupe.

Ovako velika raslojenost zarada rezultat je privatizacije nekadašnje društvene imovine i preusmeravanja na tržišnu ekonomiju, što je za siromašnije slojeve posebno nepovoljno. Dodatno, povezanost najbogatijih sa političkim strukturama omogućava im povoljnije poreske uslove, dok poreska politika prema oko 3.500 najbogatijih ne predviđa posebne namete – iako bi oporezivanje godišnjih prihoda ovih lica sa tri odsto donelo više od 450 milijardi evra državnom budžetu.

Podaci jasno ukazuju na potrebu za reformom poreske politike i većom državnom regulacijom kako bi se smanjile ekonomske nejednakosti i obezbedile osnovne potrebe za šire slojeve stanovništva.

Prema carinskim podacima, kompanijama već vraćeno 20 milijardi dolara, a još 65 milijardi dolara čeka na isplatu

Američki uvoznici mogli bi da dobiju povraćaj carina u ukupnom iznosu od 85 milijardi dolara nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država ukinuo deo carinskih mera koje je u februaru uvela administracija predsednika Donalda Trampa. Prema podacima američke carinske službe, kompanijama je do sada isplaćeno oko 20 milijardi dolara, dok se procenjuje da će dodatnih 65 milijardi dolara biti refundirano.

Vrhovni sud SAD presudio je da je Trampova administracija prekoračila ovlašćenja kada je uvela široke carine, uključujući osnovnu stopu od 10 odsto na sav uvoz. Ovo je prvi slučaj da je najviša sudska instanca SAD tokom drugog Trampovog mandata poništila značajnu ekonomsku odluku predsednika. Poslovna zajednica širom SAD pozdravila je ovu presudu, nakon višemesečne neizvesnosti i rasta troškova za brojne kompanije, prenose ekonomske analize.

Carinske mere uticale su na razne sektore – od manjih proizvođača viskija u Kentakiju do velikih korporacija poput Walmarta, koji je prošle godine upozorio na prinuđeno povećanje cena proizvoda, dok je proizvođač burbona Jim Beam najavio privremeno zatvaranje destilerije zbog posledica trgovinske politike i nestabilnosti tržišta.

Iako sud nije direktno naložio automatsku isplatu, velike poslovne organizacije, uključujući Nacionalnu maloprodajnu federaciju i Privrednu komoru SAD, zatražile su hitan povraćaj ukupno 133 milijarde dolara carina obuhvaćenih presudom. Velike američke kompanije, među kojima su Walmart i General Motors, već su podnele zahteve za refundaciju, uprkos upozorenju Donalda Trampa da će “zapamtiti” firme koje traže povraćaj.

Pored kompanija, carine su opteretile i američka domaćinstva. Prema proceni organizacije Tax Foundation, prosečna američka porodica tokom 2025. godine platila je oko 1.000 dolara dodatnih troškova zbog carina, dok se za ovu godinu očekuje dodatni izdatak od oko 700 dolara. Uprkos presudi Vrhovnog suda, Tramp je pokušao da uvede novu univerzalnu carinu od 10 procenata na osnovu drugog pravnog okvira, ali je i tu meru tokom maja blokirao američki trgovinski sud.

Prihodi porasli 9 odsto, AI računari čine 44 odsto isporuka, prilagođena zarada 86 centi po akciji

Kompanija HP ostvarila je u drugom kvartalu rast prihoda od 9 odsto, na 14,41 milijardu dolara, prema objavljenim rezultatima. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 86 centi, što je iznad očekivanja tržišta. Ove rezultate pratio je snažan rast potražnje za personalnim računarima sa veštačkom inteligencijom.

Uprkos pozitivnom trendu prihoda, HP je upozorio na pritisak na profitne marže zbog rasta cena memorijskih čipova. Proizvođači računara, uključujući Dell Technologies i Lenovo Group, suočavaju se sa nestašicom memorijskih čipova, budući da izgradnja AI data centara troši veliki deo globalnih kapaciteta. Ova nestašica podstiče prelazak kompanija i kupaca na skuplje i profitabilnije premium računare, posebno tokom prelaska na Windows 11, nakon što je Microsoft 2025. godine završio podršku za Windows 10.

Finansijska direktorka HP-a, Karen Parkhil, izjavila je da kompanija pokušava da smanji troškove korišćenjem jeftinijih komponenti, promenama konfiguracija uređaja i fokusom na proizvode sa većom zaradom. “Očekujemo da će pritisak na marže biti najizraženiji tokom četvrtog kvartala, ali verujemo da će se situacija postepeno popravljati tokom fiskalne 2027. godine”, navela je Parkhil.

Akcije HP-a su nakon objave rezultata snažno porasle u produženom trgovanju. Prema podacima kompanije, računari sa AI funkcijama sada čine 44 odsto ukupnih isporuka, dok je u prethodnom kvartalu taj udeo iznosio oko 35 procenata. HP procenjuje da će udeo AI računara sledeće godine porasti na između 60 i 70 odsto, dok bi do 2028. godine mogao premašiti 70 procenata ukupnih isporuka.