Connect with us

Domaće

Vlada Srbije odlaže priključenje OIE projekata do 2029. godine, investicije na čekanju

Studije priključenja za elektrane iz obnovljivih izvora energije odlažu se do 2029. godine, zahtevi podnose u dva prozora godišnje

Published

16 seconds ago

on

ga993f043ae1fbfcb3135f59f12b263b2712b47f8de58b811d11c7c9bd10c2bfda1bf7117449ff7683acbbad2cbbef9f617a16e48e5bfad80140b7f4bddb1a622_1280

Studije priključenja za elektrane iz obnovljivih izvora energije odlažu se do 2029. godine, zahtevi podnose u dva prozora godišnje

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, kojom se uvode nova pravila za priključenje proizvođača električne energije i sistema za skladištenje energije na elektroenergetski sistem. Uredba je objavljena u Službenom glasniku 22. maja i stupa na snagu osam dana kasnije. Prema izmenama, studije priključenja za nove projekte iz varijabilnih obnovljivih izvora energije biće odložene do 2029. godine, što predstavlja značajno produženje roka u odnosu na prethodnu regulativu.

Krajnji kupci koji žele da postanu aktivni kupci moraju ispuniti više uslova, među kojima su obaveza da električnu energiju predaju u mrežu na istom obračunskom mernom mestu sa kog se preuzima, kao i da instalisana snaga elektrane ili sistema za skladištenje na unutrašnjim instalacijama ne sme biti veća od odobrene snage za preuzimanje iz mreže. Minimalna instalisana aktivna snaga elektrane određena je na 150 kW.

Proces priključenja pokreće se podnošenjem zahteva za zaključenje ugovora o izradi studije priključenja, a zahtevi se podnose u dva perioda godišnje – od 1. januara do 1. februara i od 1. jula do 1. avgusta. Studije priključenja za zahteve podnete do dana stupanja Uredbe na snagu izrađivaće se u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2029. godine, dok je prethodnim izmenama bilo predviđeno da se izrađuju od 1. jula do 31. oktobra 2026. godine.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbija (OIE Srbija), Miloš Colić, izjavio je da u udruženju, koje okuplja oko 60 najvećih investitora u OIE, nije bilo najava za tako dug period zamrzavanja novih projekata. “Ako je 2025. počelo zamrzavanje koje je trajalo godinu dana i sada se to produžava za još tri, na ukupno četiri godine, to znači da neko ko bi sada želeo da započne novi projekat, realno je da bude završen za osam do deset godina”, naveo je Colić.

Do sada je razvoj projekta trajao između tri i četiri godine, uz dodatne dve godine za izgradnju, dok se sada početak razvoja odlaže za još četiri godine. Ovo se odnosi na velike projekte koji se priključuju na prenosni sistem i elektrane veće od 10 MW. Colić je naglasio da izmene Uredbe praktično onemogućavaju započinjanje novih projekata, a broj investicija koje su trenutno na čekanju tek treba da bude preciziran.

“Svakako ne može da bude dobro kada se nešto zamrzava. Ovo nije samo administrativna pauza, ovo je prekid ciklusa čije se posledice osećaju godinama kasnije. Sa aspekta investitora koji je planirao da nešto novo započne, on sada u to ne može da krene kumulativno četiri godine”, istakao je Colić. Udruženje OIE Srbija pripremilo je inicijativu za izmenu Uredbe, sa ciljem da se ukine pauza od tri godine i omogući brži razvoj sektora.

Uredba takođe propisuje da elektrane koje žele da postanu deo sistema moraju imati instalisanu snagu od najmanje 150 kW, dok snaga ne sme biti veća od odobrene za priključak. Za elektrane do 50 MW, potrebna su deponovana sredstva od 50.000 evra, uz dodatnih 400 evra po MW za elektrane do 100 MW, 300 evra po MW za elektrane od 100 do 250 MW i 200 evra po MW iznad 250 MW. Bankarska garancija po dobijanju studije iznosi 12.500 evra po MW instalisane snage elektrane.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Iran gubi više od 30 odsto izvoza metanola zbog rata sa SAD

Zatvaranje Hormuškog moreuza obustavilo isporuke nafte i metanola, ugroženo 70 miliona tona cementa godišnje

Published

20 minutes ago

on

May 28, 2026

By

Zatvaranje Hormuškog moreuza obustavilo isporuke nafte i metanola, ugroženo 70 miliona tona cementa godišnje

Sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država doveo je do značajnih poremećaja na svetskim tržištima sirovina, pri čemu je zatvaranje Hormuškog moreuza zaustavilo izvoz ključnih proizvoda iz Irana. Iran je drugi najveći proizvođač metanola na svetu, a zbog napada na gasnu infrastrukturu i blokade ovog važnog pomorskog puta, sa tržišta je nestalo više od 30 odsto globalnog pomorskog snabdevanja metanolom. Ova situacija najviše pogađa Kinu, koja sada nabavlja domaću sirovinu po višim cenama.

Pored nafte, čije je isporuke prvi osetio ceo svet kroz cenovni šok na benzinskim pumpama, Iran je poznat i kao jedan od vodećih izvoznika pistaća i cementa. Tržište pistaća destabilizovano je najpre zbog suše koja je smanjila rod, a zatim i zbog teškoća u otpremanju iz Irana, koji je drugi izvoznik ove poljoprivredne kulture na svetu. Ovakva situacija posebno utiče na trgovce u Južnoj Aziji i proizvođače popularne ‘Dubai čokolade’, zavisne od iranskih pistaća.

I sektor cementa trpi posledice. Iran godišnje proizvodi oko 70 miliona tona cementa, pretežno namenjenog izvozu u Irak, Kuvajt i ostale susedne zemlje. Usled napada na energetsku infrastrukturu i smetnji u radu luka, došlo je do otežane proizvodnje i transporta, dok zemlje regiona, zbog problema sa prihodima od nafte, sve teže mogu da nadomeste skuplji uvoz iz drugih država.

Ovi poremećaji ističu širu ekonomsku zavisnost sveta od iranskih sirovina, a produžavanje sukoba dodatno povećava rizik od nestašica i rasta cena na globalnom tržištu, navodi se u analizama.

Pročitaj još

Domaće

Mistral AI ulaže četiri milijarde evra u centre podataka, razmatra sopstvene čipove

Francuski startap planira prihod od milijardu evra u 2026. uz vrednost od 12 milijardi evra

Published

25 minutes ago

on

May 28, 2026

By

Francuski startap planira prihod od milijardu evra u 2026. uz vrednost od 12 milijardi evra

Francuska kompanija Mistral AI, poznata po razvoju veštačke inteligencije, uložila je četiri milijarde evra u izgradnju centara podataka u Francuskoj i Švedskoj, sa ciljem jačanja računarske infrastrukture zasnovane na Envidijinim (Nvidia) čipovima. Izvršni direktor Artur Menš izjavio je da Mistral AI razmatra mogućnost razvoja sopstvenih poluprovodnika kako bi smanjio izdatke i povećao kontrolu nad infrastrukturom, čime bi mogao da postigne značajno niže troškove rada AI modela.

Kompanija se trenutno oslanja na partnerstvo sa američkom Envidijom, ali testira različita rešenja za svoje buduće potrebe. Vrednost Mistral AI procenjuje se na gotovo 12 milijardi evra, dok su do sada investirali četiri milijarde evra u centre podataka na dva evropska tržišta, što bi trebalo da unapredi kapacitete za razvoj i korišćenje AI sistema.

Menš je istakao da Evropa zaostaje u razvoju infrastrukture i naglasio: “Evropa zaostaje kada je reč o razvoju infrastrukture i zato ulažemo, da zatvorimo taj jaz”. Prema njegovim rečima, evropske institucije počinju da prepoznaju veštačku inteligenciju kao strateški resurs, uporediv sa energetikom i gasom.

Mistral AI planira da u 2026. godini ostvari prihod od milijardu evra, što bi predstavljalo snažan rast u odnosu na oko 200 miliona evra iz prethodne godine, ali i dalje ispod nivoa prihoda vodećih američkih konkurenata iz oblasti veštačke inteligencije.

Kompanija nastavlja ulaganja u razvoj sopstvene infrastrukture, kao i razmatranje mogućnosti proizvodnje čipova, što bi joj omogućilo veću samostalnost i konkurentnost na globalnom AI tržištu.

Pročitaj još

Domaće

FlixBus povezuje Srbiju sa 18 evropskih država tokom letnje sezone

Direktne autobuske linije iz Srbije ka Splitu, Zadru, Puli, Istanbulu i Rumuniji dostupne od 11. juna uz svakodnevne polaske

Published

30 minutes ago

on

May 28, 2026

By

Direktne autobuske linije iz Srbije ka Splitu, Zadru, Puli, Istanbulu i Rumuniji dostupne od 11. juna uz svakodnevne polaske

Kompanija FlixBus, deo međunarodnog autobusnog prevoza, najavila je proširenje mreže direktnih linija iz Srbije za letnju sezonu 2026, uključujući nove rute ka hrvatskom primorju i regionalnim destinacijama. Od 11. juna putnici iz Srbije imaće mogućnost da putuju direktno ka Splitu, Zadru i Puli, dok će svakodnevni i višenedeljni polasci biti dostupni i do Rumunije, Zagreba i Istanbula, saopštila je kompanija.

FlixBus povezuje Srbiju sa ukupno 18 evropskih država, što omogućava planiranje putovanja do hrvatske obale, Turske, kao i do gradova poput Zagreba, Ljubljane i Beča. Mreža FlixBus-a obuhvata više od 40 zemalja i hiljade destinacija širom Evrope, čime se putnicima iz Srbije otvaraju brojne opcije za fleksibilna i pristupačna putovanja tokom cele godine.

Letnja sezona tradicionalno povećava potražnju za putovanjima, zbog čega je kompanija uvela dodatne polaske i sezonske linije. “Letnja sezona tradicionalno donosi veće interesovanje za putovanja, zbog čega kontinuirano radimo na širenju Flix mreže i uvođenju novih ruta iz Srbije. Naš cilj je da putnicima omogućimo veću fleksibilnost pri planiranju odmora, bolju povezanost sa popularnim destinacijama i još više opcija za bezbrižna letnja putovanja”, izjavio je Ante Grbeša, generalni direktor FlixBus-a za Centralnu i Istočnu Evropu.

Kupovina karata obavlja se putem sajta ili aplikacije, a putnici odmah dobijaju QR kod za ukrcavanje, bez potrebe za štampanjem karte. FlixBus autobusi su opremljeni dodatnim prostorom za noge, besplatnim WiFi internetom, utičnicama za punjenje uređaja, kao i mogućnošću praćenja putovanja u realnom vremenu, dok je prtljag obezbeđen za sve putnike.

Kompanija naglašava i svoj održivi pristup transportu, sa fokusom na smanjenje emisije štetnih gasova kroz razvoj alternativnih pogona i unapređenje ekoloških standarda. Sve informacije o linijama i kartama dostupne su putem zvaničnog sajta i FlixBus aplikacije.

Pročitaj još

U Trendu