Italija beleži 1,9 miliona košnica, dok Srbija ima više od 1,6 miliona, ali pčelari upozoravaju na porast lažnog meda

Evropska unija je tokom 2023. godine registrovala rekordnih 9,4 miliona košnica na farmama, što predstavlja rast od 16 odsto u poređenju sa 2020. godinom, prema podacima Evrostata. Najveći broj košnica zabeležen je u Italiji – 1,9 miliona, dok Rumunija ima 1,7 miliona, Grčka 1,2 miliona i Bugarska milion. Podaci Evrostata odnose se isključivo na košnice registrovane na poljoprivrednim gazdinstvima, dok je stvarni broj na teritoriji Evrope verovatno značajno veći. Samo u Srbiji, koja nije članica EU, evidentirano je više od 1,6 miliona košnica, iako pčelari upozoravaju da je stvarni broj danas manji zbog velikog uginuća pčela tokom prošle godine.

Broj košnica povećan je u 12 država EU, a najveći rast zabeležen je u Italiji, gde je broj porastao za 822.490, odnosno 79 odsto. Istovremeno, deset zemalja je registrovalo pad broja košnica, pri čemu je Mađarska zabeležila smanjenje od 34 odsto, a Španija od 14 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Rodoljub Živadinović, ističe da u Srbiji postoji sistem obeležavanja košnica, ali da precizna evidencija i dalje nije uspostavljena, što otvara prostor za zloupotrebe pri prijavi za subvencije. “Sumnjamo da u Srbiji ima više prijavljenih nego stvarno postojećih košnica. Imali smo slučaj gde inspekcija kod jednog pčelara nije pronašla nijednu košnicu, iako je u registru bilo prijavljeno 400”, navodi Živadinović. On predlaže uvođenje elektronskog sistema povezanog sa eAgrarom, koji bi omogućio transparentnu kontrolu.

Na evropskom tržištu, Srbija je prepoznatljiva po bagremovom medu sa najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema, dok je u Italiji zakonski minimum 15 odsto. Zbog toga italijanski proizvođači često kupuju srpski med kako bi poboljšali kvalitet svojih proizvoda.

Pčelari upozoravaju na veliki porast falsifikovanog meda u EU i Srbiji. “Trgovci uglavnom biraju jeftinije proizvode, a sličan pristup ima i Evropska unija, kojoj u uslovima inflacije odgovara jeftin uvoz. Formirana je radna grupa Honey Platform, ali njen rad ide veoma sporo i nema konkretnih rezultata. Pčelari su praktično ostavljeni bez adekvatne podrške”, kaže Živadinović. On dodaje da u Švajcarskoj otkupna cena domaćeg meda iznosi 19 evra, dok se bagremov med sa saćem prodaje po ceni od deset evra po kilogramu, a potrošači uglavnom biraju domaći proizvod.

Pčelari širom Evrope suočavaju se sa problemima zbog falsifikata, što dovodi do smanjenja broja košnica i odustajanja od proizvodnje. Zemlje poput Nemačke, Slovenije, Austrije i Švajcarske uspele su da očuvaju domaća tržišta zahvaljujući poverenju potrošača i razvijenoj prodaji na kućnom pragu.

Robna razmena dostigla 152,8 miliona dolara u prvom kvartalu 2026. godine, pregovori o sporazumu o slobodnoj trgovini počinju u Beogradu

Na srpsko-ukrajinskom poslovnom forumu, održanom danas u Beogradu, 45 privrednika iz 30 kompanija iz Srbije i Ukrajine započelo je razgovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini, uz najavu da pregovori zvanično kreću tokom dana. Prema zvaničnim podacima, robna razmena Srbije i Ukrajine u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je 152,8 miliona dolara, dok je Srbija ostvarila trgovinski suficit od 36,8 miliona dolara.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Jagoda Lazarević izjavila je da je cilj obe strane da pregovore o slobodnoj trgovini robom završe do kraja ove godine, a tokom 2027. godine da započnu razgovore i o uslugama. “Imamo vremenski okvir, političku volju i dobre pregovaračke timove. Vlada Srbije je posvećena unapređenju političkih odnosa sa Ukrajinom”, navela je Lazarević.

Potpredsednik Vlade Ukrajine Taras Kačka izrazio je očekivanje da će Sporazum o trgovini biti zaključen tokom ove godine, navodeći: “Nadam se da je upravo to naša ambicija za ovu godinu i da ćemo uspeti da završimo taj proces.”

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež istakao je da je Sporazum o slobodnoj trgovini važan okvir, ali da saradnju pokreću kompanije i ljudi. “To je samo okvir. Suština su ljudi, jer nije reč samo o izvozu i uvozu. Naše dve zemlje mogu da pokažu ostatku Evrope kako izgleda živeti u budućnosti o kojoj svi pričaju”, rekao je Čadež.

Ivan Jevtić iz kompanije Perutnina Ptuj naveo je da je ta kompanija, koju je 2019. preuzela ukrajinska firma, investirala više od 110 miliona dolara u Srbiju i zaposlila više od 800 radnika, koristeći Srbiju kao bazu za snabdevanje balkanskog regiona.

Robni izvoz iz Srbije u Ukrajinu prednjači u električnoj energiji, mineralnim i hemijskim đubrivima, gumama, dok uvoz iz Ukrajine čine kvadratni valjani poluproizvodi debljine 130 milimetara, rude gvožđa i smrznute maline.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Ukrajine deo je procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, a ukrajinska strana je krajem 2025. godine dostavila nacrt modaliteta za nastavak pregovora. Očekuje se da krajem maja bude potpisana Zajednička izjava o nastavku pregovora između dve vlade.

Forum je okupio 18 privrednika iz 32 srpske kompanije i 12 ukrajinskih privrednika iz 12 kompanija iz oblasti poljoprivrede, rečnog transporta, logistike i hemijske industrije.

Kompanija prikupila 122 milijarde dolara finansiranja, IPO bi mogao doneti najmanje 60 milijardi dolara kapitala

Američka tehnološka kompanija OpenAI, poznata po razvoju četbota ChatGPT, priprema poverljivo podnošenje dokumentacije za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema poslednjim procenama, tržišna vrednost OpenAI-a iznosi oko 852 milijarde dolara, a izlazak na berzu mogao bi uslediti već u septembru.

Kompanija sarađuje sa investicionim bankama Goldman Sachs i Morgan Stanley na izradi prospekta za IPO, koji bi uskoro trebalo da bude dostavljen američkim regulatorima. Prethodno je OpenAI prikupio 122 milijarde dolara kroz investicionu rundu, što predstavlja najveće finansiranje u istoriji Silicijumske doline.

Planirani izlazak na berzu dolazi nakon što je OpenAI odbio tužbu američkog milijardera Ilona Maska, dok se na tržištu očekuje podnošenje dokumentacije za IPO kompanije SpaceX. Kompanija koju vodi Sem Altman cilja tržišnu vrednost od čak jednog biliona dolara i prikupljanje najmanje 60 milijardi dolara kapitala kroz IPO.

Prema saopštenju kompanije, ChatGPT trenutno ima više od 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i više od 50 miliona potrošačkih pretplatnika. OpenAI se na tržištu suočava sa žestokom konkurencijom, uključujući kompanije kao što su Google i Anthropic.

Očekuje se da izlazak OpenAI-a na berzu značajno utiče na tehnološki sektor i tržište veštačke inteligencije, s obzirom na dosadašnji obim investicija i broj korisnika.