Neto dobit 31,8 milijardi dolara, Azur porastao 40 odsto, ali tržište reaguje zbog ulaganja od 190 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Majkrosoft ostvarila je prihod od 82,9 milijardi dolara u trećem fiskalnom kvartalu zaključno sa martom 2026, što je rast od 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit iznosila je 31,8 milijardi dolara, što predstavlja godišnji rast od 23 odsto, dok je dobit po akciji dostigla 4,27 dolara.

Operativni profit kompanije porastao je na 38,4 milijarde dolara, ali su operativne marže pod pritiskom usled povećanih investicija u infrastrukturu i većih troškova amortizacije. Najveći doprinos rastu došao je iz klaud segmenta, gde su prihodi dostigli 54,5 milijardi dolara, beležeći rast od 29 odsto na godišnjem nivou.

Azur, klaud platforma Majkrosofta, zabeležila je skok prihoda od 40 odsto, što ukazuje na ubrzanu potražnju za veštačkom inteligencijom i klaud rešenjima u poslovnom sektoru. Prema rečima izvršnog direktora kompanije Satje Nadele, „prema trenutnom tempu rasta, Majkrosoftov prihod samo od AI bi u narednih 12 meseci mogao da iznosi oko 37 milijardi dolara, uz rast od 123 odsto godišnje.”

Iako su rezultati iznad očekivanja analitičara, tržište je reagovalo oprezno zbog najave kapitalnih izdataka za celu 2026. godinu u iznosu od 190 milijardi dolara. Ova cifra je iznad projekcija analitičara i rezultat je rasta cena memorijskih čipova, kao i širenja globalne infrastrukture za AI i data centre, navodi se u saopštenju kompanije.

Dalji rast troškova i ulaganja u AI infrastrukturu utiču na smanjenje marži, što je izazvalo pad vrednosti akcija na berzi uprkos snažnim kvartalnim rezultatima i rastu ključnih poslovnih segmenata.

Udeo rudarstva u BDP-u sa 2,7 može porasti na 5 ili čak 8 odsto, dok su bakar, zlato, olovo, cink i litijum strateški resursi

Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, čime je donet dokument koji je izazvao nezadovoljstvo građana, aktivista i stručnjaka. Strategija, koja je osnova za odluke o istraživanju i eksploataciji mineralnih resursa, ne predviđa veće promene u poređenju sa dosadašnjom praksom.

Prema rečima Mirka Popovića, programskog direktora Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE), Srbija više od decenije nije imala strateški dokument u oblasti mineralnih sirovina, dok paralelno traje ekspanzija rudarstva. Popović ističe i da država nije obezbedila postojanje ključnih dokumenata poput Nacionalnog prostornog plana ili Plana razvoja, na koje bi Strategija morala da se oslanja. Dodatno, javna rasprava o ovom dokumentu bila je ograničena, jer su policija i privatno obezbeđenje sprečili ulazak stručnjaka i aktivista.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da „nećemo dozvoliti nekontrolisanu eksploataciju mineralnih sirovina, a ni blokadu“, što je, prema mišljenju kritičara, onemogućilo glas onih koji izražavaju ozbiljne zamerke na rudarstvo koje omogućava izvoz prirodnih resursa stranim korporacijama. U pisanju Strategije učestvovala je i kompanija Ziđin, najveći izvoznik zlata i bakra iz Srbije, kao i Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu Gasproma. Popović smatra da je „nedopustivo da strana korporacija koja iznosi prirodno bogatstvo iz zemlje učestvuje u pisanju nacionalne strategije“. Sličan stav deli i Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije, koji navodi da korporacije treba konsultovati, ali da njihov stav ne sme biti dominantan.

Strategija se temelji na tri stuba održivog rudarstva – ekonomskom, ekološkom i socijalnom, uz naglasak na izradu strateških dokumenata, novu zakonsku regulativu usklađenu sa EU i jačanje Geološkog zavoda Srbije. Planirano je postepeno smanjenje proizvodnje uglja do 2050. godine, u skladu sa dekarbonizacijom, dok preostale rezerve dobijaju strateški karakter za krizne situacije. Bakar, zlato, olovo, cink i litijum (ležište Jadar) označeni su kao strateške sirovine.

Razmotrena su tri scenarija razvoja – usporeni, realni i ubrzani. Izabrana je kompromisna opcija između realnog i ubrzanog scenarija, koja predviđa balans između rasta BDP-a i održivosti. Udeo rudarstva u BDP-u trenutno iznosi 2,7 odsto, a projekcije pokazuju da bi mogao da poraste na oko 5 odsto (realni scenario) ili čak 8 odsto (ubrzani scenario).

Iako Strategija prepoznaje brojne izazove, prema Popoviću, u dokumentu nema jasno definisanih zona gde je rudarstvo strogo zabranjeno radi zaštite vode ili prirode. To dovodi u rizik nacionalne parkove i zaštićena područja, jer Strategija ne propisuje apsolutnu zabranu eksploatacije u takvim zonama, već samo navodi „povećanu zaštitu“. Udicki ukazuje da, i pored ustavne odredbe (član 85, stav 2) koja omogućava koncesije za strance na prirodnim bogatstvima, Srbija nema nijednu koncesiju za eksploataciju ruda niti razvijen koncesioni model. On podseća da uobičajena svetska praksa predviđa da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada državi, ali Srbija to ne primenjuje.

Banka Izraela i MMF prognoziraju jači rast od SAD i EU, dok javni dug ostaje na 69,8% BDP-a

Ekonomija Izraela zabeležiće rast bruto domaćeg proizvoda od 3,8% u 2026. godini, prema najnovijoj proceni Banke Izraela, iako je prognoza smanjena za 1,4 procentna poena. Istovremeno, očekuje se da će iranska ekonomija zabeležiti pad od 6,1%. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, izraelska ekonomija bi mogla da poraste i do 3,5% u istoj godini, što je više od prognoziranih 2,3% za SAD i 1,3% za zemlje Evropske unije. Očekuje se da će rast izraelskog BDP-a nadmašiti sve zemlje G7 u 2026. Prema MMF-u, sledeće godine bi rast mogao dostići 4,4%, dok guverner Banke Izraela Amir Jaron ističe da bi, u slučaju smirivanja sukoba, rast u 2027. mogao dostići i 5,5%.

Dodatni pokazatelji iz izraelske ekonomije takođe su pozitivni: javni dug iznosi 69,8% BDP-a, što je znatno niže od proseka G7 zemalja od 123,7%, iako predstavlja blago povećanje u odnosu na 2025. godinu. Stopa nezaposlenosti dostigla je 3,2% u martu, što je niže nego u SAD (4,3%) i evrozoni (6,2%). Inflacija je ostala stabilna, iznosila je 1,9% u martu, dok ciljani raspon inflacije u Izraelu iznosi od 1% do 3%.

Uprkos tome što je Izrael u ratnom stanju gotovo tri godine, privreda pokazuje otpornost. Sukobi sa Palestinom, Hezbolahom i Iranom, uz kontinuirane vojne aktivnosti, izazivaju troškove i rizike, ali prema analitičarima, izraelska ekonomija zadržava visok rast zahvaljujući snažnom privatnom sektoru, niskoj inflaciji i obrazovanoj radnoj snazi. Keren Uzijel iz Economist Intelligence Unit izjavila je da je izraelski izvoz visokotehnoloških proizvoda i usluga bio ključan pokretač rasta, kao i razvoj gasnih resursa i izvoz odbrambene opreme. U 2025. zabeležene su dve najveće strane investicije u istoriji zemlje: Google je kupio kompaniju Wiz za 32 milijarde dolara, dok je Palo Alto Networks preuzeo CyberArk za 25 milijardi dolara, a obe transakcije završene su u martu 2026. Demografski trendovi takođe pogoduju ekonomiji, pošto je prosečan godišnji rast stanovništva blizu 2%.

Na finansijskim tržištima, indeks Tel Aviv 35 porastao je oko 20% od početka godine, nakon što je u 2025. rast iznosio 51,6%. Tokom dvomesečnog sukoba sa Iranom, indeks je dodatno porastao za oko 1%. Širi indeks Tel Aviv 125 porastao je više od 17% ove godine. Izraelski šekel je ojačao skoro 7% u odnosu na dolar, sa rastom od oko 4% tokom rata. Karen Švok iz Lucid Investments navodi da su tržišta pokazala izuzetnu otpornost i povratak stranih investitora, posebno u tehnološki, finansijski i odbrambeni sektor.

Ipak, pojedini analitičari, poput Žoao Gomesa sa Univerziteta u Pensilvaniji, upozoravaju na posledice rata sa Iranom, koje se ogledaju u manjku radne snage, smanjenoj potrošnji i padu turizma. On ističe da bi bez mirovnog sporazuma moglo doći do odliva kapitala, slabljenja valute i rasta inflacije, dok povećani javni dug zahteva fiskalnu prilagodbu, ali ostaje održiv ako se ekonomski trendovi nastave.