Policija i spasilačke službe na mestu nesreće, istraga u toku, uzrok još nije poznat

Mali avion udario je danas u neboder CITIC Tower (China Zun), najvišu zgradu u Pekingu, nakon čega su policijske i spasilačke ekipe upućene na lice mesta, saopštili su zvanični izvori. Kineske vlasti do trenutka objavljivanja nisu saopštile uzrok nesreće niti podatke o eventualnim poginulima ili povređenima.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vide delovi letelice i staklene fasade kako padaju sa zgrade, dok je veliki broj pripadnika hitnih službi okupljen oko nebodera. Na pojedinim snimcima primetno je značajno oštećenje na jednom od viših spratova objekta.

Prema navodima medija, policija je zatvorila pojedine ulice koje vode ka neboderu i oko zgrade rasporedila veliki broj pripadnika bezbednosnih snaga. “Istraga je u toku i sve okolnosti nesreće se utvrđuju”, navode iz policijskih izvora.

Zvanične informacije o uzroku pada aviona, kao ni o eventualnim žrtvama, nisu saopštene do ovog trenutka. Očekuje se da će detalji biti poznati nakon završetka uviđaja i analize prikupljenih dokaza.

Istraživači Univerziteta Kentaki koriste veštačku inteligenciju za dešifrovanje svitaka pronađenih u Herkulaneumu, potvrđuju najnovija otkrića

Istraživači sa Univerziteta Kentaki saopštili su da je projekat primene veštačke inteligencije na proučavanje antičkih rimskih svitaka doneo značajan proboj u razumevanju ovih drevnih tekstova. Tim je naveo da je korišćenjem savremenih tehnologija uspeo da pročita delove tekstova koji su vekovima bili nedostupni zbog oštećenja izazvanih erupcijom vulkana Vezuv 79. godine n.e.

Svitci su pronađeni tokom arheoloških iskopavanja u Herkulaneumu u 18. veku, u nekadašnjoj antičkoj biblioteci ispod vile uništene erupcijom. Prema izveštajima istraživača, pronađeno je 1.800 papirusnih svitaka koji su usled visokih temperatura i pepela postali izuzetno krhki i ugljenisani, zbog čega je otvaranje i čitanje bilo gotovo nemoguće bez njihovog uništavanja.

Više decenija različiti timovi naučnika pokušavali su da razviju metode za očuvanje i interpretaciju ovih svitaka. Korišćenje naprednih tehnologija, poput akceleratora čestica i veštačke inteligencije, omogućilo je detekciju tragova mastila i virtuelno razvijanje svitaka bez fizičkog kontakta, čime se sprečava njihovo dalje oštećenje. Naučnici su naglasili da je razumevanje jezika i interpretacija sadržaja svitaka dodatni izazov, koji zahteva multidisciplinarni pristup.

Godine 2023. pokrenut je takozvani Vesuvius Challenge, globalno takmičenje čiji je cilj bio da se podstaknu inovacije u oblasti čitanja i interpretacije ovih svitaka. Tri studenta uspela su da identifikuju prve reči iz jednog od karbonskih svitaka, što je označeno kao važan napredak u ovom polju.

Nacionalna biblioteka Napulja čuva ove artefakte, a prema izveštajima istraživačkih timova, saradnja između institucija i upotreba novih tehnologija omogućila je otvaranje novih saznanja o životu, filozofiji i nauci u antičkom Rimu. Naučnici navode da otkriveni tekstovi pružaju jedinstven uvid u svakodnevicu i intelektualnu klimu tog perioda.

Projekat se nastavlja, a istraživači ističu da je dalji rad na digitalizaciji i analizi svitaka prioritet. Precizni detalji o sadržaju otkrivenih tekstova nisu objavljeni u ovoj fazi, ali timovi najavljuju da će rezultati biti dostupni naučnoj zajednici nakon završetka detaljnih analiza.

Savezne vlasti potvrdile su da će Bolton podneti sporazum o priznanju krivice, izricanje presude zavisi od odluke suda

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, Džon Bolton, očekuje se da u petak pred federalnim sudom prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zadržavanje poverljivih informacija. Prema informacijama iz zvaničnih izvora, Bolton će pristati na novčanu kaznu u iznosu od 2,25 miliona dolara, dok konačna presuda zavisi od odobrenja suda u Grinbeltu, savezna država Merilend.

Bolton je prošle godine bio optužen po ukupno 18 tačaka koje se odnose na rukovanje poverljivim podacima, a prema navodima tužilaštva, određene informacije su tokom sedam godina deljene s bliskim srodnicima kroz lične zapise. Ove informacije su, navodno, korišćene kao materijal za potencijalnu knjigu. Bolton je u oktobru prethodno negirao krivicu po ovim optužbama.

Prema izvorima upoznatim sa slučajem, dogovor o priznanju krivice predviđa da Bolton prihvati odgovornost za zadržavanje poverljivih podataka, dok mu se ne stavlja na teret iznošenje dokumenata iz službenih prostorija niti deljenje tih informacija sa medijima ili stranim subjektima. Takođe, dogovor ne uključuje optužbe u vezi sa objavljivanjem njegove knjige.

Federalni sud još treba da potvrdi sporazum, a raspon moguće kazne kreće se od uslovne do maksimalno 60 meseci zatvora, navode izvori iz pravosudnih krugova. Konačna odluka o visini kazne biće doneta nakon razmatranja svih okolnosti slučaja.

Američko pravosuđe poslednjih godina sprovodi pojačanu kontrolu nad rukovanjem poverljivim podacima, a slučajevi protiv visokih zvaničnika privlače posebnu pažnju javnosti. Bolton, koji je ranije bio blizak saradnik Donalda Trampa, sada se javno suprotstavlja bivšem predsedniku, ali ovaj slučaj se, prema navodima tužilaštva, odnosi isključivo na čuvanje poverljivih informacija iz perioda njegovog službovanja.

Prema dostupnim informacijama, federalna velika porota donela je optužnicu nakon što su analizirane sve okolnosti u vezi sa načinom čuvanja poverljivih podataka. Za sada nije saopšteno da su u vezi sa ovim slučajem pokrenute dodatne istrage protiv drugih lica.

Slučaj Džona Boltona deo je šireg okvira zahteva za odgovorno upravljanje poverljivim dokumentima među bivšim i sadašnjim američkim zvaničnicima. Stručnjaci navode da ovakvi procesi predstavljaju podsećanje na važnost poštovanja procedura u radu sa državnim tajnama.