Energenti čine dve trećine inflacije, privredni rast se očekuje na 2,7 odsto, dok su domaće investicije i dalje na niskom nivou
Inflacija u Srbiji bi, prema projekciji Svetske banke, do kraja 2026. godine mogla da poraste na 6 odsto ili nešto iznad tog nivoa. Ključni pritisak na rast potrošačkih cena dolazi iz sektora energetike, gde energenti trenutno učestvuju sa dve trećine u ukupnoj inflaciji, navodi viši ekonomista Svetske banke, Lazar Šestović.
Procene su zasnovane na trenutnom uticaju cena energenata i mogu se promeniti u zavisnosti od razvoja događaja na međunarodnim tržištima, posebno u kontekstu nestabilnosti na Bliskom istoku. Šestović ističe da je izrada ekonomskih projekcija za 2026. godinu izuzetno izazovna zbog čestih promena u globalnom okruženju, pa svaka nova informacija može uticati na ukupnu sliku.
Prema očekivanjima Svetske banke, privredni rast Srbije mogao bi da ubrza na 2,7 odsto u 2026. godini, u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, dok bi u 2027. mogao dostići 3 odsto. Inflacija će tokom cele godine ostati povišena, prevashodno zbog uticaja energetskog sektora, ali se na srednji rok očekuje povratak u ciljani raspon Narodne banke Srbije, između 1,5 i 4,5 odsto.
Rizici za ostvarenje ovih prognoza uključuju eventualnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, neizvesnosti u evropskoj auto-industriji, kao i poslovanje državnih preduzeća, naročito u energetici, gde su prema oceni međunarodnih institucija potrebne dodatne reforme.
Šestović je izrazio nadu da aktuelni geopolitički sukobi neće značajno odložiti rešavanje statusa NIS-a, ocenjujući da je rešenje tog pitanja ključno za energetsku bezbednost Srbije i da bi krajem maja moglo biti poznato više detalja.
Srbija se, zajedno sa drugim državama regiona, suočava sa padom priliva stranog kapitala, dok su domaća ulaganja još veći strukturni problem. “Domaće investicije su oblast u kojoj smo zaista daleko ispod svih zemalja Istočne Evrope. Taj problem traje već 15 godina i predstavlja ključni razlog zašto Srbija generalno sporije raste nego što bi mogla”, upozorio je Šestović.
Na nivou Zapadnog Balkana, prosečan privredni rast je opao sa 3,7 odsto na 2,6 odsto u prethodnoj godini, što prati i specifične izazove na tržištu rada. Ričard Rekord, glavni ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci, naveo je da bi uz odgovarajuće mere dodatnih 2,8 miliona ljudi, prvenstveno žena i mladih, moglo biti uključeno u radnu snagu regiona.
