Program finansira projekte do 12 meseci, konkurs otvoren do 15. juna 2026. godine

Fond za nauku Republike Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, predstavio je novi program pod nazivom „Nauka za privredu – primena veštačke inteligencije u industriji kroz naučna partnerstva – Od laboratorije do tržišta“, sa ukupnim budžetom od 11,7 miliona evra. Maksimalno trajanje pojedinačnih projekata je 12 meseci, a konkurs je otvoren do 15. juna 2026. godine.

Program je namenjen jačanju saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i privrednih subjekata u Srbiji, sa fokusom na inovacije i razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Na prezentaciji održanoj u Privrednoj komori Srbije izneti su detalji o uslovima učešća, modelu finansiranja i procesu prijave projekata.

Rukovodilac Službe za inovacije Privredne komore Srbije Bojana Krstić istakla je: „Naša zemlja poseduje kvalitetne istraživačke institucije, stručnjake i rastući IT i inovacioni sektor, dok sa druge strane privreda sve više prepoznaje potrebu za digitalnom transformacijom i modernizacijom poslovanja. Međutim, puni potencijal možemo ostvariti tek onda kada znanje iz laboratorija i istraživačkih centara uspešno prenesemo u realnu industrijsku primenu.“

Projekti u okviru programa moraju biti usmereni na prioritetne domene kao što su veštačka inteligencija, informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije. Horizontalne teme uključuju digitalizaciju, energetsku tranziciju, održive energetske sisteme i zdravlje.

Program podržava primenjena istraživanja sa dokazivim potencijalom za primenu u industriji, uključujući razvoj pilot-projekata, prototipova, demonstratora, softverskih rešenja, skupova podataka, tehničkih i tehnoloških unapređenja, kao i rešenja za zaštitu intelektualne svojine i komercijalizaciju.

Finansiranje se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i sredstava projekta SAIGE, partnerskog projekta Republike Srbije, Evropske unije i Svetske banke. Pravo učešća imaju konzorcijumi koje čine najmanje jedna akreditovana naučnoistraživačka organizacija iz Srbije i najmanje jedan privredni subjekt registrovan u Srbiji, pri čemu partner iz privrede mora obezbediti najmanje 15% sufinansiranja projekta, u novcu ili nenovčanom doprinosu.

Konzorcijum može imati najviše pet članova, uključujući do četiri naučnoistraživačke organizacije i jednog privrednog partnera. Broj članova istraživačkog tima nije ograničen. Prijave se podnose elektronski putem Portala Fonda za nauku Republike Srbije do 15. juna 2026. godine do 12 časova, a proces prijave odvija se u dve faze – najpre se podnosi skraćeni, a zatim kompletan predlog projekta.

„Veštačka inteligencija danas pronalazi primenu u gotovo svim oblastima — od proizvodnje i automatizacije, preko logistike i energetike, do poljoprivrede, medicine, finansija i uslužnih delatnosti. Kroz analizu podataka, optimizaciju procesa i razvoj novih digitalnih alata, AI postaje važan pokretač produktivnosti i inovacija“, naglasila je Bojana Krstić.

Sve informacije o programu, uslovima za prijavu i konkursnoj dokumentaciji dostupne su na zvaničnoj stranici Fonda za nauku Republike Srbije.

U martu izdato 3.123 stana prosečne površine 72,7 m2, Beograd prednjači sa 21,9 odsto vrednosti radova

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio je porast aktivnosti u martu ove godine, kada je izdato ukupno 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosi se na zgrade, dok 17,9 odsto pripada ostalim građevinama. Unutar segmenta zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,3 odsto za nestambene objekte. U okviru ostalih građevina, većina dozvola, tačnije 68,6 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove.

Na osnovu izdatih dozvola u martu, prijavljena je izgradnja 3.123 stana, sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,4 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde je prosečna površina 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto stanova biti izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupne vrednosti planiranih radova.

Posmatrano po oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa 21,9 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje. Slede Borska oblast sa 15,4 odsto, Južnobanatska sa 10,5 odsto, Južnobačka sa 8,2 odsto i Sremska oblast sa 7,8 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto.

Svi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u građevinskoj industriji Srbije tokom marta, što potvrđuje i povećan broj izdatih dozvola i planiranih stanova.

Prodaja automobila u Evropi smanjena za više od 2,3 miliona između 2019. i 2025. godine, kineski proizvođači preuzimaju kapacitete

Glavni evropski proizvođači automobila, uključujući Volkswagen, Ford i Nissan, prodaju ili ustupaju svoje fabrike kineskim rivalima nakon što je prodaja automobila u Evropi pala sa 15,3 miliona u 2019. godini na manje od 13 miliona u 2025. godini. Prema navodima iz industrije, kineske kompanije kao što su BYD i Xpeng beleže rast i sve češće preuzimaju pogone u Evropi, dok evropski proizvođači smanjuju kapacitete zbog viška prostora i smanjenog izvoza usled američkih carina.

Nemački Volkswagen želi da smanji broj svojih pogona, dok je kineski Xpeng u potrazi za fabrikom u Evropi, ali je generalni direktor Xpeng-a za severoistočnu Evropu Elvis Čeng ocenio nemačku fabriku kao „malo zastarelu”. Nissan pregovara sa kompanijom Čeri o ustupanju dela fabrike u Sanderlendu, nakon što je već prodao pogon u Barseloni, a Ford je postigao dogovor o prodaji dela pogona u španskoj Valensiji kompaniji Geely. Stelantis je prošle nedelje objavio partnerstvo sa kineskim Lipmotorom, prema kojem će dve fabrike u Španiji proizvoditi vozila za kinesku marku.

Kineski kapital omogućava evropskim proizvođačima da izbegnu zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika, ali istovremeno jača konkurenciju na evropskom tržištu. Najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski BYD, preferira potpunu kontrolu nad proizvodnjom. Izvršna potpredsednica Stela Li izjavila je: „Mislim da je bolje da upravljamo sami. Veoma je teško stalno tražiti dozvolu od partnera. To jednostavno nije u našem DNK. Mi se krećemo brzo i odluke donosimo za pet minuta.”

Analitičari ističu da kineske kompanije realizuju plan u četiri faze: od uvoza, preko otvaranja istraživačkih centara, do pokretanja punog ciklusa proizvodnje u Evropi, čime se ravnoteža moći u globalnoj auto-industriji značajno menja.