Connect with us

Domaće

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala 0,3 odsto u februaru 2026. godine

Pad proizvodnje u rudarstvu 9 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 1,2 odsto

Objavljeno pre

4 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Keegan checks

Pad proizvodnje u rudarstvu 9 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila rast od 1,2 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji smanjena je za 0,3 odsto u februaru 2026. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na prosek iz 2025. godine, industrijska proizvodnja bila je manja za 3 odsto.

Za period januar–februar 2026. godine, ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji zabeležila je pad od 4,7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Posmatrano po sektorima, u februaru 2026. godine, u poređenju sa februarom 2025, sektor rudarstva zabeležio je pad proizvodnje od 9 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom imao je smanjenje od 1,6 odsto, dok je preradjivačka industrija ostvarila rast od 1,2 odsto.

Podaci pokazuju da je obim industrijske proizvodnje u februaru 2026. bio manji u 19 oblasti, koje ukupno učestvuju sa 72 odsto u strukturi industrijske proizvodnje Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pad industrijske proizvodnje u februaru nastavlja trend iz prethodnog perioda, uz značajne razlike u performansama pojedinih sektora industrije.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

Banca Intesa zadržala lidersku poziciju sa 15,3 odsto udela u neto aktivi

Banka ostvarila 15,6 odsto udela u depozitima i devetu Euromoney nagradu za najbolje rezultate na tržištu Srbije

Objavljeno pre

9 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Banca Intesa zadržala lidersku poziciju sa 15,3 odsto udela u neto aktivi – najbolja banka u Srbiji

Banka ostvarila 15,6 odsto udela u depozitima i devetu Euromoney nagradu za najbolje rezultate na tržištu Srbije

Banca Intesa, članica Intesa Sanpaolo grupe, osvojila je nagradu internacionalnog finansijskog magazina Euromoney za najbolju banku na tržištu Srbije za 2026. godinu. Fokus_keyphrase „najbolja banka u Srbiji“ potvrđena je deveti put, a banka je zadržala vodeću poziciju među finansijskim institucijama u zemlji. Prema zvaničnim podacima, u 2025. godini Banca Intesa ostvarila je udeo od 15,3 odsto u ukupnoj neto aktivi, 15,6 odsto u depozitima klijenata i 14,4 odsto u ukupnom kapitalu na kraju godine.

Finansijski pokazatelji i kriterijumi za nagradu

Magazin Euromoney dodelio je nagrade institucijama koje su tokom 2025. godine ostvarile izuzetne finansijske rezultate, uticaj na industriju i visok kvalitet poslovanja u ključnim segmentima bankarstva. U procesu ocenjivanja posebno su vrednovani realizacija strategije, ulaganja u proizvode, distributivne kanale i digitalizaciju, ali i inicijative koje doprinose jačanju odnosa sa klijentima i finansijskoj inkluziji. Banca Intesa je, osim toga, nastavila organski rast i diversifikovala poslovni model, što joj je omogućilo dodatno učvršćivanje konkurentske prednosti.

Izjave rukovodstva i uticaj na tržište

„Priznanje magazina Euromoney za najbolja banka u Srbiji potvrđuje našu dugogodišnju lidersku poziciju, održiv rast i sposobnost da klijentima pružimo sveobuhvatnu podršku“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa. On je istakao da banka povezuje transakciono bankarstvo, finansiranje, upravljanje imovinom, finansijsko planiranje i osiguranje u celovito korisničko iskustvo. Prema njegovim rečima, iza ovakvog pristupa stoje finansijska snaga, tehnološka transformacija, inovativnost i stručnost zaposlenih.

Regionalni uspeh i značaj za bankarski sektor

Pored Banca Intesa, nagrađene su i druge članice Divizije međunarodnih banaka Intesa Sanpaolo grupe. ALEXBANK je prepoznata kao najbolja banka za poslovanje sa stanovništvom u Egiptu, Privredna banka Zagreb (PBZ) kao najbolja banka za poslovanje sa stanovništvom i najbolja ESG banka u Hrvatskoj, dok je CIB banka proglašena za najbolju banku za stambeno kreditiranje u Mađarskoj. IMI Divizija za poslovanje sa privredom i investiciono bankarstvo Intesa Sanpaolo dobila je priznanje za najbolju investicionu banku u Italiji.

Uloga Euromoney nagrada i istorijska perspektiva

Magazin Euromoney, osnovan 1969. godine, jedan je od najuticajnijih izvora analiza i istraživanja za globalnu finansijsku industriju. Od 1992. godine dodeljuje nagrade za izvrsnost, koje predstavljaju međunarodno merilo uspeha, inovativnosti i tržišnog uticaja finansijskih institucija. Banca Intesa već 18 godina zauzima vodeću poziciju na domaćem tržištu prema glavnim pokazateljima poslovanja, što dodatno naglašava značaj osvajanja nagrade Euromoney za najbolja banka u Srbiji. Kao rezultat ovih priznanja, banka jača poverenje klijenata i investitora, a domaći bankarski sektor dobija važno međunarodno priznanje koje može uticati na dalje podizanje standarda poslovanja.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u evrozoni usporila na 2,8 odsto, moguće povećanje kamata ECB-a

Cene energenata porasle 8,5 odsto u junu, inflacija u Nemačkoj pala na 2,4 odsto, analitičari očekuju septembarsku odluku o kamatama

Objavljeno pre

24 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Inflacija u evrozoni usporila na 2,8 odsto, moguće povećanje kamata ECB-a

Cene energenata porasle 8,5 odsto u junu, inflacija u Nemačkoj pala na 2,4 odsto, analitičari očekuju septembarsku odluku o kamatama

Inflacija u evrozoni usporila je u junu na 2,8 odsto, pokazuju najnoviji podaci Evrostata. Ovaj rezultat približava rast cena cilju Evropske centralne banke. U poređenju sa majem, kada je inflacija iznosila 3,2 odsto, primetno je smanjenje pritiska na cene.

Usporavanje rasta cena i sektorska analiza

Pre svega, slabiji rast cena energenata uticao je na ukupnu inflaciju. U junu su energenti poskupeli 8,5 odsto, dok je u maju rast bio 10,8 odsto na godišnjem nivou. Takođe, u sektoru usluga inflacija je opala na 3,2 odsto međugodišnje, dok je u maju iznosila 3,5 odsto. Cene hrane, alkohola i duvana porasle su 1,5 odsto, što je manje u poređenju sa 1,9 odsto iz prethodnog meseca. Industrijski proizvodi, osim energije, beleže rast od samo 0,7 odsto, dok je u maju taj rast bio 0,9 odsto.

Regionalne razlike i poređenje među članicama evrozone

Kada se posmatraju pojedinačne članice, inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) pala je u Nemačkoj sa 2,7 na 2,4 odsto. U Francuskoj je smanjena sa 2,8 na 2 odsto, dok je u Italiji iznosila 3 odsto, naspram majskih 3,2 odsto. U Španiji je inflacija ostala stabilna na 3,6 odsto. Najniža inflacija u junu zabeležena je u Švedskoj (1 odsto), Češkoj (1,1 odsto) i Danskoj (1,8 odsto). S druge strane, najviša godišnja inflacija registrovana je u Rumuniji (9,2 odsto), Litvaniji (5,4 odsto) i Bugarskoj (5,2 odsto).

Inflacija u evrozoni i očekivanja monetarne politike ECB

Analitičari ocenjuju da bi Evropska centralna banka sledeće nedelje mogla ostaviti kamatne stope nepromenjene. Međutim, većina učesnika ankete očekuje povećanje depozitne kamatne stope za 25 baznih poena, na 2,5 odsto u septembru. Tada će ECB imati nove ekonomske projekcije za donošenje konačne odluke. Ipak, analitičari upozoravaju da situacija na Bliskom istoku, posebno uticaj na cene nafte i gasa, može promeniti inflacione rizike. Deo ekonomista smatra da bi stabilizacija energetskog tržišta mogla odložiti novo povećanje kamata.

Šira perspektiva i budući tokovi monetarne politike

Prema medianoj prognozi, prvo smanjenje kamatnih stopa moglo bi biti u septembru 2027. godine, a deo analitičara predviđa mogućnost ranijeg zaokreta. Očekuje se da bi završetak ciklusa povećanja kamata otvorio prostor za postepeno smanjenje, uz praćenje inflacije i energetskih tokova. Inflacija u evrozoni ostaje ključni indikator za dalji tok monetarne politike i stabilnost celokupnog evropskog tržišta.

Pročitaj još

Domaće

Brza pruga Budimpešta–Beograd: početak putničkog saobraćaja za najviše dva meseca

Putnički vozovi na brzoj pruzi mogli bi da krenu do septembra, a investicija u Mađarskoj iznosi oko 2,8 milijardi evra

Objavljeno pre

34 minuta

,

jul 17, 2026

Objavio:

Brza pruga Budimpešta–Beograd: početak putničkog saobraćaja za najviše dva meseca

Putnički vozovi na brzoj pruzi mogli bi da krenu do septembra, a investicija u Mađarskoj iznosi oko 2,8 milijardi evra

Brza pruga Budimpešta–Beograd mogla bi da dobije putnički saobraćaj tokom narednih mesec ili dva, izjavio je mađarski premijer Peter Mađar. Tačan datum još nije utvrđen, ali očekuje se da će testiranja i sertifikacija bezbednosne opreme uskoro biti završeni. Prema rečima Mađara, prvi putnički vozovi na ovoj brzoj liniji mogli bi da krenu do početka jeseni.

Investicija od 2,8 milijardi evra i značaj za transport

Mađarski deo brze železničke pruge renoviran je po ceni od jednog biliona forinti, što je približno 2,8 milijardi evra. Ovaj infrastrukturni projekat deo je šireg plana povezivanja centralne Evrope i Balkana modernim železničkim koridorima. Iako je u martu 2026. bilo planirano otvaranje celokupnog putničkog saobraćaja na relaciji Beograd–Budimpešta, puštanje je odloženo zbog propusta u bezbednosnoj opremi na mađarskoj deonici, koje su izvodile kineske firme.

Koordinacija bezbednosnih sistema i inspekcija radova

Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi najavio je posetu Srbiji radi usaglašavanja bezbednosne opreme na brzoj pruzi Budimpešta–Beograd. Uporedo sa tim, kineski izvođači rade na otklanjanju uočenih propusta, dok inspekcija radova treba da bude završena do kraja godine. Ministarstvo saobraćaja Mađarske navelo je da je njihova deonica u finalnoj fazi, ali da je za puštanje putničkog saobraćaja neophodno završiti testiranje ETCS sistema i dobiti TÜV sertifikat. ETCS je evropski sistem kontrole voza, dok je TÜV nemački sertifikat za bezbednost i kvalitet.

Trenutna upotreba pruge i implikacije za sektor

Od oktobra prošle godine srpski deo pruge, od Beograda do Subotice, već je otvoren za putnički saobraćaj. Međutim, na celoj liniji Budimpešta–Kelebija trenutno saobraća samo šest teretnih vozova dnevno. Rekord je zabeležen 27. februara 2026, kada je prošlo 14 teretnih kompozicija. Ova brojka je skromna u odnosu na ukupnu vrednost investicije, što je izazvalo pitanja o isplativosti projekta. S druge strane, Srbija je završila sve infrastrukturne radove na svojoj deonici, uključujući koloseke, elektro i telekomunikacione sisteme, dok se za pojedine stanične objekte još vrše dodatne provere i izdaju upotrebne dozvole.

Perspektive i naredni koraci

Premijer Peter Mađar istakao je da početak putničkog saobraćaja zavisi od završetka testiranja i međunarodne sertifikacije. „Putnički saobraćaj bi mogao da počne u roku od jednog ili dva meseca“, izjavio je Mađar. Očekuje se da će, nakon ispunjavanja svih tehničkih i bezbednosnih zahteva, pruga Budimpešta–Beograd ubrzati protok ljudi i robe, povećati konkurentnost regiona i doprineti ekonomskom razvoju. Projekat je deo kineske inicijative „Pojas i put“, a radove su izvodili kineski i ruski konzorcijumi na srpskim i mađarskim deonicama. Završetak i puna funkcionalnost ove linije imaju potencijal da promene železnički saobraćaj između centralne i jugoistočne Evrope.

Pročitaj još

U Trendu