Holandska kompanija ostvarila operativni prihod od 609 miliona evra, profitna stopa dostigla 16,4 odsto zahvaljujući presudi Vrhovnog suda SAD

Filips, vodeći holandski proizvođač medicinske opreme, povećao je svoju godišnju prognozu dobiti nakon što mu je američka vlada vratila 186 miliona evra na osnovu presude Vrhovnog suda SAD. Povraćaj carina, koje su prethodno bile uvedene tokom mandata predsednika Donalda Trampa, značajno je uticao na finansijske rezultate kompanije u drugom tromesečju 2026. godine.

Filips sada predviđa da će profitna stopa za celu godinu iznositi između 13,5 i 14 odsto, dok je prethodno očekivao opseg od 12,5 do 13 procenata. U drugom kvartalu, kompanija je ostvarila operativni prihod od 609 miliona evra. Profitna stopa za ovaj period dostigla je 16,4 odsto. Ključni efekat povraćaja carina učestvovao je sa 4,2 odsto u ukupnoj profitnoj stopi, što pokazuje koliko su ovi vanredni prihodi bili značajni za kompaniju.

Povraćaj carina iz SAD i uticaj na rezultatske pokazatelje

Povraćaj carina iz SAD omogućio je Filipsu da ostvari bolji rezultat nego što je ranije planirao. Ovaj iznenadni priliv direktno je poboljšao operativne pokazatelje. Generalni direktor kompanije Roj Jakobs istakao je da se radi o vanrednom prihodu koji nije deo redovnog poslovanja. Osim toga, Jakobs je najavio da će i u trećem kvartalu 2026. kompanija očekivati dodatni priliv od nekoliko miliona evra po istom osnovu.

Uprkos ovom pozitivnom finansijskom događaju, Filips i dalje posluje u okruženju sa rastućim troškovima nabavke sirovina i logistike. Rat na Bliskom istoku doveo je do rasta cena plastike, energije i transporta. Takođe, sve veća potražnja za veštačkom inteligencijom utiče na porast cena računarskih čipova. Jakobs nije precizirao ukupne iznose dodatnih troškova, ali je naveo da se radi o „desetinama miliona evra“.

Strategija kompanije u uslovima rasta troškova

Kao rezultat povećanih troškova, Filips je pojačao napore na unapređenju produktivnosti kako bi neutralisao negativne efekte tržišnih kretanja. Kompanija koristi povraćaj carina iz SAD za jačanje likvidnosti i podršku investicijama u inovacije, što je od posebnog značaja u konkurentnom sektoru medicinske opreme. Uporedo sa tim, rukovodstvo procenjuje da će dodatni prihodi iz povraćaja omogućiti bolju fleksibilnost u planiranju narednih kvartala.

„Ovo je vanredni prihod koji doprinosi ukupnim rezultatima, ali kompanija nastavlja da ulaže u povećanje efikasnosti i otpornost na promene na tržištu“, izjavio je Roj Jakobs, generalni direktor Filipsa, predstavljajući rezultate za drugo tromesečje.

Dugoročne implikacije i položaj na tržištu

Povećana profitna stopa i stabilan operativni prihod jačaju poziciju Filipsa na globalnom tržištu medicinske opreme. Povraćaj carina iz SAD, iako vanredan, omogućio je kompaniji da unapredi finansijsku stabilnost u izazovnoj godini. U međuvremenu, kompanija pažljivo prati troškove i nastavlja sa investicijama u inovacije, što je ključno za očuvanje konkurentnosti na tržištu koje karakteriše snažan tehnološki napredak i rastuća potražnja za digitalnim rešenjima u zdravstvu.

Državna energetska kompanija širi poslovanje pripajanjem distributera Novi Sad-gas, čija su potraživanja porasla više od dvostruko od 2018. godine

Srbijagas je potpisao ugovor o pripajanju sa preduzećem Novi Sad-gas, čime će preuzeti imovinu, obaveze i zaposlene distributera. Ključni razlog za ovu odluku su potraživanja prema Novi Sad-gas, koja su porasla na 28.560.275.605 dinara na kraju 2025. godine. Ova cifra je više nego dvostruko veća u odnosu na 13.389.467.102 dinara, koliko je iznosila na kraju 2018. godine. Prema nacrtu ugovora, svi zaposleni, njih 94, prelaze pod okrilje Srbijagas na datum pripajanja.

Finansijski rezultati i struktura imovine

Novi Sad-gas je tokom prošle godine ostvario poslovne prihode od 5,8 milijardi dinara. Međutim, kompanija je zabeležila neto gubitak od dve milijarde dinara, što potvrđuje izazove sa kojima se susretala u poslovanju. Imovina Novi Sad-gas obuhvata novčana sredstva, licence, dozvole, osnovna sredstva, pokretnu imovinu i internet domen. Na spisku su i nepokretnosti, kao i akcije u Sportsko poslovnom centru Millennium Vršac. Ovim pripajanjem, Srbijagas preuzima i sve pomenute segmente imovine, kao rezultat dogovora navedenog u nacrtu ugovora.

Uticaj pripajanja na sektor energetike

Pripajanje dva državna preduzeća ima za cilj regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa, očuvanje imovine i kontinuitet poslovanja. Pored toga, značajno je i za stabilno snabdevanje tržišta prirodnim gasom. Ovakve konsolidacije su česte u energetskom sektoru, gde je cilj povećanje efikasnosti i bolja kontrola nad ključnim resursima. S druge strane, Novi Sad-gas je poznat po distribuciji prirodnog gasa, izgradnji gasovoda i merno-regulacionih stanica, što dodatno proširuje operativne kapacitete Srbijagas.

Finansijski pokazatelji Srbijagasa i implikacije spajanja

U 2025. godini Srbijagas je ostvario neto dobit od 9,78 milijardi dinara, odnosno 83 miliona evra. Međutim, poslovni prihodi iznosili su 144 milijarde dinara (1,23 milijarde evra), što je pad od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su postojale subvencije. Dugovi kompanije porasli su na 785 miliona evra, dok su dugoročne obaveze skočile sa 54,3 na 72,2 milijarde dinara. Kratkoročne obaveze povećane su sa 107 na 120 milijardi dinara. Kao rezultat, pripajanje Novi Sad-gas može uticati na dodatnu konsolidaciju obaveza unutar sistema i omogućiti efikasnije upravljanje dugovima. Takođe, ovo može biti korak ka većoj stabilnosti snabdevanja gasom i održanju javnog interesa u energetskom sektoru.

Broj nezaposlenih smanjen za 213.300 na 2,495 miliona, sektor usluga prednjači u zapošljavanju, dok rast BDP-a premašuje prosek EU

Španija je tokom drugog tromesečja 2026. godine zabeležila značajan pad stope nezaposlenosti u Španiji, koja je dostigla 9,87 odsto, najniži nivo od prvog kvartala 2008. godine. Ove podatke objavio je Nacionalni institut za statistiku (INE). Ukupan broj nezaposlenih smanjen je za 213.300 i sada iznosi 2,495 miliona ljudi. Istovremeno, broj zaposlenih povećan je za 486.000, čime je ukupna zaposlenost dostigla rekordnih 22,779 miliona.

Detaljna analiza kretanja nezaposlenosti u Španiji

Stopa nezaposlenosti u Španiji pala je u svim sektorima privrede. Najveći pad zabeležen je u sektoru usluga, koji je generisao čak 394.000 novih radnih mesta. Građevinarstvo je ostvarilo rast od 60.000 zaposlenih, dok je industrija povećala broj radnih mesta za 38.200. S druge strane, poljoprivreda je jedini sektor koji je zabeležio pad, sa 6.200 manje zaposlenih.

Stopa nezaposlenosti među ženama smanjena je za 145.000 i sada iznosi 11,02 odsto. Kod muškaraca zabeležen je pad od 67.900, a stopa nezaposlenosti iznosi 8,84 odsto. Najniža stopa nezaposlenosti registrovana je na Balearskim ostrvima, svega 6,11 odsto. Najviša nezaposlenost zabeležena je u Andaluziji, gde iznosi 14,56 odsto.

Rast zaposlenosti i poređenje sa Srbijom

Broj zaposlenih u Španiji nastavio je da raste. Privatni sektor generisao je 501.600 novih radnih mesta u odnosu na prethodni kvartal, dok je javni sektor zabeležio blagi pad od 15.600 zaposlenih. Kao rezultat, ukupna zaposlenost dostigla je istorijski maksimum.

Za poređenje, stopa nezaposlenosti u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine iznosi 8,9 odsto, dok je stopa zaposlenosti 50,7 odsto. Međutim, nominalni BDP Španije u 2025. godini iznosio je oko 1.904 milijarde dolara, sa stopom rasta od 2,8 do 2,7 odsto godišnje. BDP po glavi stanovnika dostigao je 38.290 dolara. S druge strane, nominalni BDP Srbije iznosi oko 100 milijardi dolara, a BDP po glavi stanovnika 13.500 dolara.

Struktura rasta i ekonomski značaj sektora usluga

Sektor usluga u Španiji nastavlja da bude ključni generator novih radnih mesta. Ovaj sektor je, prema podacima INE, najzaslužniji za snažan rast zaposlenosti. Osim toga, sektor građevinarstva i industrije takođe beleže pozitivne trendove. S druge strane, poljoprivreda i dalje ostaje pod pritiskom, sa blagim padom zaposlenih.

Najveće regionalne razlike u stopi nezaposlenosti ukazuju na potrebu za dodatnim merama ekonomske politike koje bi stimulisale rast u manje razvijenim delovima zemlje. Ipak, kao rezultat pozitivnih trendova, Španija je nadmašila prosek Evropske unije po rastu BDP-a i stabilnosti tržišta rada.