Državna energetska kompanija širi poslovanje pripajanjem distributera Novi Sad-gas, čija su potraživanja porasla više od dvostruko od 2018. godine

Srbijagas je potpisao ugovor o pripajanju sa preduzećem Novi Sad-gas, čime će preuzeti imovinu, obaveze i zaposlene distributera. Ključni razlog za ovu odluku su potraživanja prema Novi Sad-gas, koja su porasla na 28.560.275.605 dinara na kraju 2025. godine. Ova cifra je više nego dvostruko veća u odnosu na 13.389.467.102 dinara, koliko je iznosila na kraju 2018. godine. Prema nacrtu ugovora, svi zaposleni, njih 94, prelaze pod okrilje Srbijagas na datum pripajanja.

Finansijski rezultati i struktura imovine

Novi Sad-gas je tokom prošle godine ostvario poslovne prihode od 5,8 milijardi dinara. Međutim, kompanija je zabeležila neto gubitak od dve milijarde dinara, što potvrđuje izazove sa kojima se susretala u poslovanju. Imovina Novi Sad-gas obuhvata novčana sredstva, licence, dozvole, osnovna sredstva, pokretnu imovinu i internet domen. Na spisku su i nepokretnosti, kao i akcije u Sportsko poslovnom centru Millennium Vršac. Ovim pripajanjem, Srbijagas preuzima i sve pomenute segmente imovine, kao rezultat dogovora navedenog u nacrtu ugovora.

Uticaj pripajanja na sektor energetike

Pripajanje dva državna preduzeća ima za cilj regulisanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa, očuvanje imovine i kontinuitet poslovanja. Pored toga, značajno je i za stabilno snabdevanje tržišta prirodnim gasom. Ovakve konsolidacije su česte u energetskom sektoru, gde je cilj povećanje efikasnosti i bolja kontrola nad ključnim resursima. S druge strane, Novi Sad-gas je poznat po distribuciji prirodnog gasa, izgradnji gasovoda i merno-regulacionih stanica, što dodatno proširuje operativne kapacitete Srbijagas.

Finansijski pokazatelji Srbijagasa i implikacije spajanja

U 2025. godini Srbijagas je ostvario neto dobit od 9,78 milijardi dinara, odnosno 83 miliona evra. Međutim, poslovni prihodi iznosili su 144 milijarde dinara (1,23 milijarde evra), što je pad od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su postojale subvencije. Dugovi kompanije porasli su na 785 miliona evra, dok su dugoročne obaveze skočile sa 54,3 na 72,2 milijarde dinara. Kratkoročne obaveze povećane su sa 107 na 120 milijardi dinara. Kao rezultat, pripajanje Novi Sad-gas može uticati na dodatnu konsolidaciju obaveza unutar sistema i omogućiti efikasnije upravljanje dugovima. Takođe, ovo može biti korak ka većoj stabilnosti snabdevanja gasom i održanju javnog interesa u energetskom sektoru.

Broj nezaposlenih smanjen za 213.300 na 2,495 miliona, sektor usluga prednjači u zapošljavanju, dok rast BDP-a premašuje prosek EU

Španija je tokom drugog tromesečja 2026. godine zabeležila značajan pad stope nezaposlenosti u Španiji, koja je dostigla 9,87 odsto, najniži nivo od prvog kvartala 2008. godine. Ove podatke objavio je Nacionalni institut za statistiku (INE). Ukupan broj nezaposlenih smanjen je za 213.300 i sada iznosi 2,495 miliona ljudi. Istovremeno, broj zaposlenih povećan je za 486.000, čime je ukupna zaposlenost dostigla rekordnih 22,779 miliona.

Detaljna analiza kretanja nezaposlenosti u Španiji

Stopa nezaposlenosti u Španiji pala je u svim sektorima privrede. Najveći pad zabeležen je u sektoru usluga, koji je generisao čak 394.000 novih radnih mesta. Građevinarstvo je ostvarilo rast od 60.000 zaposlenih, dok je industrija povećala broj radnih mesta za 38.200. S druge strane, poljoprivreda je jedini sektor koji je zabeležio pad, sa 6.200 manje zaposlenih.

Stopa nezaposlenosti među ženama smanjena je za 145.000 i sada iznosi 11,02 odsto. Kod muškaraca zabeležen je pad od 67.900, a stopa nezaposlenosti iznosi 8,84 odsto. Najniža stopa nezaposlenosti registrovana je na Balearskim ostrvima, svega 6,11 odsto. Najviša nezaposlenost zabeležena je u Andaluziji, gde iznosi 14,56 odsto.

Rast zaposlenosti i poređenje sa Srbijom

Broj zaposlenih u Španiji nastavio je da raste. Privatni sektor generisao je 501.600 novih radnih mesta u odnosu na prethodni kvartal, dok je javni sektor zabeležio blagi pad od 15.600 zaposlenih. Kao rezultat, ukupna zaposlenost dostigla je istorijski maksimum.

Za poređenje, stopa nezaposlenosti u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine iznosi 8,9 odsto, dok je stopa zaposlenosti 50,7 odsto. Međutim, nominalni BDP Španije u 2025. godini iznosio je oko 1.904 milijarde dolara, sa stopom rasta od 2,8 do 2,7 odsto godišnje. BDP po glavi stanovnika dostigao je 38.290 dolara. S druge strane, nominalni BDP Srbije iznosi oko 100 milijardi dolara, a BDP po glavi stanovnika 13.500 dolara.

Struktura rasta i ekonomski značaj sektora usluga

Sektor usluga u Španiji nastavlja da bude ključni generator novih radnih mesta. Ovaj sektor je, prema podacima INE, najzaslužniji za snažan rast zaposlenosti. Osim toga, sektor građevinarstva i industrije takođe beleže pozitivne trendove. S druge strane, poljoprivreda i dalje ostaje pod pritiskom, sa blagim padom zaposlenih.

Najveće regionalne razlike u stopi nezaposlenosti ukazuju na potrebu za dodatnim merama ekonomske politike koje bi stimulisale rast u manje razvijenim delovima zemlje. Ipak, kao rezultat pozitivnih trendova, Španija je nadmašila prosek Evropske unije po rastu BDP-a i stabilnosti tržišta rada.

Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju omogućavaju zaposlenim ženama sa dijagnozom sekundarne dismenoreje do dva dana plaćenog odsustva mesečno

Crna Gora je usvojila izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju koje omogućavaju ženama sa sekundarnom dismenorejom pravo na dva dana plaćenog odsustva u svakom mesecu. Ova odluka, koju je parlament doneo 28. jula 2026. godine, postavlja Crnu Goru među retke evropske zemlje koje prepoznaju potrebu za podrškom ženama sa ozbiljnim menstrualnim smetnjama. Pravo na plaćeno odsustvo zbog bolnih menstruacija odnosi se na žene koje imaju dijagnostikovanu sekundarnu dismenoreju, najčešće kao posledicu ginekoloških oboljenja kao što su endometrioza, polipi i miomi.

Pravo na odsustvo zbog bolnih menstruacija u Crnoj Gori

Novousvojene izmene predviđaju da žene mogu koristiti do dva dana plaćenog odsustva mesečno, uz medicinsku potvrdu koja potvrđuje dijagnozu sekundarne dismenoreje. Predlog za izmene Zakona podnela je Jevrosima Pejović, poslanica u parlamentu, koja je inicijativu pokrenula na Međunarodni dan žena. Kako je istaknuto tokom rasprave, cilj novih propisa je poboljšanje ravnoteže između potreba zaštite zdravlja žena i njihovih profesionalnih obaveza. Na taj način, Crna Gora se pridružuje malom broju zemalja koje sistematski rešavaju pitanje menstrualnog zdravlja zaposlenih žena.

Uporedna analiza: Crna Gora i druge zemlje

Osim Crne Gore, pravo na odsustvo zbog bolnih menstruacija postoji u nekoliko azijskih zemalja, uključujući Japan, Južnu Koreju, Indoneziju i Tajvan. U većini tih država odsustvo je neplaćeno, dok Zambija omogućava zaposlenim ženama jedan slobodan dan mesečno bez potrebe za lekarskim uverenjem. U Evropi, ovo pravo su do sada uvele samo Španija i Portugal. U Španiji žene sa jakim menstrualnim bolovima mogu koristiti do pet dana plaćenog odsustva mesečno, dok u Portugalu žene sa dijagnozom endometrioze ili adenomioze imaju pravo na do tri dana plaćenog odsustva uz medicinsku potvrdu. Takođe, ova praksa u Evropi još uvek nije široko rasprostranjena, što Crnu Goru svrstava među pionire na ovom polju.

Ekonomiski i društveni značaj novog prava

Uvođenje plaćenog odsustva zbog bolnih menstruacija u Crnoj Gori ima potencijal da pozitivno utiče na radnu produktivnost i opšte zdravstveno stanje žena. Istovremeno, ova mera može smanjiti broj dana bolovanja uzrokovanih menstrualnim poremećajima i doprineti većoj inkluziji žena na tržištu rada. Sekundarna dismenoreja, kao dijagnoza, obuhvata bolne menstruacije izazvane konkretnim medicinskim stanjima i zahteva stručno medicinsko mišljenje za ostvarivanje prava. Osim toga, zakon predviđa jasnu proceduru za ostvarivanje odsustva, što doprinosi transparentnosti i zaštiti prava zaposlenih žena. Kao rezultat, očekuje se da će novi propisi doprineti smanjenju stigme i unapređenju radnog ambijenta za žene koje se suočavaju sa ovim zdravstvenim izazovima.