Samo 7 odsto evropskih firmi premešta proizvodnju iz Kine, dok tri četvrtine ocenjuje pogone kao efikasnije

Evropske kompanije nastavljaju da šire ili zadržavaju svoje proizvodne kapacitete u Kini, uprkos naporima Evropske unije da smanji zavisnost od kineske ekonomije, pokazuje istraživanje Privredne komore EU u Kini. Prema anketi sprovedenoj tokom januara i februara među skoro 300 članica, oko trećine ispitanih kompanija navelo je da dodatno proširuje proizvodnju u Kini, dok je 37 odsto izjavilo da nije menjalo strategiju snabdevanja u poslednje dve godine. Ukupno, 68 procenata evropskih firmi reklo je da zadržava ili širi poslovanje u Kini, dok je samo sedam odsto navelo da premešta proizvodnju ili traži alternativne baze van te zemlje. Oko 24 odsto ispitanih kompanija pokušava da diversifikuje poslovanje tako što istovremeno širi aktivnosti u Kini i razvija alternativne dobavljače u drugim državama. Predsednik Privredne komore Evropske unije u Kini Jens Eskelund izjavio je da smanjenje rizika zavisnosti od Kine za sada nije dominantan trend među evropskim kompanijama. “Naprotiv, podaci pokazuju da evropske firme postaju još više zavisne od Kine kao baze za proizvodnju i nabavku”, istakao je Eskelund. Analiza je pokazala da evropske kompanije povećavaju proizvodnju u Kini pre svega zbog nižih troškova, a oko tri četvrtine njih ocenjuje da su proizvodni pogoni u Kini efikasniji od onih u drugim delovima sveta. Konsultantska kuća Roland Berger navodi da automatizacija dodatno jača kinesku konkurentnost, dok u pojedinim fabrikama praktično nema ljudskih radnika. Kineski proizvođač električnih automobila NIO saopštio je da jedna od njegovih fabrika koristi 941 robota koji mogu potpuno autonomno da proizvode više modela vozila istovremeno, bez prisustva radnika na proizvodnoj liniji.

Deca rođena posle 1. januara 2025. živeće u AI eri, bez tradicionalne kancelarije i penzije, uz snažan fokus na prilagodljivost

Nova generacija, poznata kao generacija Beta, počela je da se rađa 1. januara 2025. godine i, prema analizama, biće prva generacija potpuno uronjena u svet veštačke inteligencije i naprednih tehnologija. Stručnjaci predviđaju da će za decu rođenu posle 2025. kancelarija, penzija i klasično obrazovanje postati pojmovi prošlosti, dok će digitalne veštine i prilagodljivost biti ključni faktori za uspeh.

Granice među generacijama nisu strogo definisane, ali se procenjuje da će generacija Beta obuhvatati decu rođenu od 2025. do oko 2039. godine. Prethodne generacije uključuju generaciju Alfa (2010–2024), generaciju Z (1996–2010) i milenijalce (1981–1996). Demograf Mark MekKrindl naglašava da će generacija Beta naslediti svet suočen sa izazovima kao što su klimatske promene, rast populacije i ubrzana urbanizacija, zbog čega održivost postaje očekivana vrednost.

Za razliku od prethodnih generacija, Beta deca će izbeći tradicionalne modele obrazovanja. Njihovi profesori biće AI agenti, a znanja će sticati kroz kratke kurseve i kontinuirano usavršavanje. Njihove osnovne veštine biće kreativnost, komunikacija, liderstvo i emocionalna inteligencija, dok se najvažnijom smatra upravo prilagodljivost. Džejson Dorsi, istraživač generacija, ističe da će deca mlađih milenijalaca i starijih pripadnika generacije Z odrastati u svetu posle pandemije, gde su promene u načinu života postale trajne.

Stručnjaci očekuju da će generacija Beta biti još snažnije povezana sa pametnim uređajima i AI sistemima u svakodnevnom životu. Klimatske promene ostaju centralna tema, a političke i društvene lidere iz generacije X i “bejbi bumera” postepeno će zameniti milenijalci i pripadnici generacije Z. Prema navodima, moguće je da će generacija Z biti na političkim funkcijama u vreme kada Beta generacija bude stasala za glasanje.

Roditelji iz generacije Z, za razliku od starijih milenijalaca, mogli bi imati oprezniji pristup korišćenju društvenih mreža, svesni i prednosti i mana koje donosi digitalni svet. MekKrindl ističe da su to tehnološki najpismeniji roditelji do sada, zbog čega bolje sagledavaju rizike i posledice preteranog vremena pred ekranima.

Konkurs traje do 21. juna 2026. i obuhvata mlade poljoprivrednike, žene lidere i čuvare starih sorti voća i povrća

NLB Komercijalna banka objavila je konkurs za organske proizvođače, prerađivače, mlade poljoprivrednike i žene lidere u agraru, sa ukupnim nagradnim fondom od 3,5 miliona dinara. Prijave su otvorene do 21. juna 2026. godine, a ovogodišnji konkurs, koji se održava 15. put zaredom, donosi i novu kategoriju pod nazivom „Čuvari starih sorti“, namenjenu očuvanju tradicionalnih sorti voća i povrća iz Srbije.

Organska proizvodnja se u poslednjih godina ističe kao odgovor na rastuću potrebu za zdravijom hranom i očuvanjem prirodnih resursa. Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, organska proizvodnja zahteva detaljnu analizu zemljišta i gazdinstva, kao i strogo praćenje prethodne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Proces prelaska na organsku proizvodnju traje najčešće dve do tri godine, tokom kojih proizvođači moraju primenjivati pravila organske proizvodnje, iako njihovi proizvodi još ne mogu biti deklarisani kao organski.

Prvi korak ka sertifikaciji je izbor ovlašćene sertifikacione kuće i podnošenje neophodne dokumentacije. U toku perioda konverzije, koji traje dve do tri godine, cilj je oporavak zemljišta i prelazak na upotrebu isključivo prirodnih preparata i organskih đubriva, uz vođenje detaljne evidencije svih aktivnosti. Tek po završetku ovog perioda i nakon uspešnih kontrola, proizvođači dobijaju sertifikat koji im omogućava plasman proizvoda sa oznakom organskog porekla.

Pored ekoloških benefita, organska proizvodnja donosi i veću tržišnu vrednost proizvoda, kao i jačanje poverenja potrošača. Podrška proizvođačima kroz konkurse, poput NLB Organic koji traje već 15 godina, ima značajnu ulogu u podsticanju održivih modela poljoprivrede u Srbiji.

Prijave za ovogodišnji konkurs otvorene su do 21. juna 2026. godine, a detalji su dostupni na zvaničnim kanalima banke.