Connect with us

Domaće

Hrvatska narodna banka dobija novog guvernera u maju 2026, Ante Žigman preuzima funkciju

Dosadašnji predsednik Hanfe postaje član Upravnog veća Evropske centralne banke, završava se era Borisa Vujčića

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-1804197

Dosadašnji predsednik Hanfe postaje član Upravnog veća Evropske centralne banke, završava se era Borisa Vujčića

Ante Žigman, dugogodišnji predsednik Upravnog veća Hrvatske agencije za nadzor financijskih usluga (Hanfa), imenovan je za novog guvernera Hrvatske narodne banke, s mandatom koji stupa na snagu u maju 2026. Ovim imenovanjem završava se era dosadašnjeg guvernera Borisa Vujčića, a Žigman preuzima jednu od najvažnijih funkcija u hrvatskom finansijskom sistemu.

Prema objavljenim informacijama, Žigman će istovremeno postati i član Upravnog veća Evropske centralne banke, ključnog tela za odlučivanje o monetarnoj politici Evrozone. Njegova karijera obuhvata rad u regulatornim institucijama, izvršnoj vlasti – gde je bio pomoćnik ministra za makroekonomske prognoze i državni sekretar u Ministarstvu finansija – kao i prethodno iskustvo u samoj centralnoj banci.

Žigman je radio i u privatnom sektoru kao član Uprave Partner banke i glavni ekonomista Rajfajzen banke. Prema izvorima upućenim u proces imenovanja, njegovo postavljenje ocenjuje se kao logičan nastavak profesionalnog puta, s obzirom na sveobuhvatno iskustvo u finansijskom sektoru i na međunarodnoj sceni. Portal navodi da je „karijera sistematski građena na najvažnijim funkcijama unutar hrvatskog finansijskog sektora, ali i na međunarodnoj sceni“.

Imenovanje Ante Žigmana za guvernera Hrvatske narodne banke u maju 2026. imaće direktan uticaj na nastavak monetarne politike i pozicioniranje Hrvatske u okviru Evropskog sistema centralnih banaka.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska unija smanjila prosečno radno vreme na 35,9 sati, u Srbiji 40,6 sati nedeljno

Radnici u Srbiji rade 4,7 sati više nedeljno od proseka EU, dok je u Turskoj zabeležen maksimum od 42,4 sata

Published

1 minute ago

on

May 27, 2026

By

Radnici u Srbiji rade 4,7 sati više nedeljno od proseka EU, dok je u Turskoj zabeležen maksimum od 42,4 sata

Prema najnovijim podacima Evrostata za 2025. godinu, prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji trajala 40,6 sati. Analiza pokazuje da se prošle godine duže nego u Srbiji radilo samo u Bosni i Hercegovini, gde je zabeleženo 40,9 sati nedeljno, i u Turskoj sa 42,4 sata rada nedeljno.

U poređenju sa 2015. godinom, broj prosečnih radnih sati u Evropskoj uniji značajno je opao, sa ranijih 36,9 na 35,9 sati u 2025. godini. Najduža prosečna radna nedelja među članicama EU zabeležena je u Grčkoj sa 39,6 sati, zatim u Bugarskoj i Poljskoj sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosek bio 38,4 sata nedeljno.

Nasuprot tome, najkraće radno vreme imala je Holandija sa prosečno 31,9 sati nedeljno, zatim Danska i Nemačka sa po 33,9 sati, dok je u Austriji prosek iznosio 34 sata nedeljno.

Posmatrano po zanimanjima, najduže su radili zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa prosečno 42 sata nedeljno. Menadžeri su u proseku beležili 40,6 sati, dok su pripadnici oružanih snaga radili 39,4 sata nedeljno. Najkraće radno vreme imali su radnici na jednostavnim poslovima sa prosečno 31,8 sati, administrativni službenici sa 34 sata i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa 34,5 sati nedeljno.

Podaci ukazuju na jasnu povezanost između dužine radne nedelje, efikasnosti rada i životnog standarda u posmatranim državama, što se odražava i na prosečne zarade ukupno, kao i po satu rada.

Pročitaj još

Domaće

ProCredit grupa povećala portfelj zelenih kredita na 1,42 milijarde evra u 2025.

Zelena finansiranja i ulaganja u obuke zaposlenih dostigla 8 miliona evra, žene čine 64% radne snage

Published

16 minutes ago

on

May 27, 2026

By

Zelena finansiranja i ulaganja u obuke zaposlenih dostigla 8 miliona evra, žene čine 64% radne snage

ProCredit grupa objavila je Izveštaj o održivosti za 2025. godinu, u kojem navodi da je portfelj zelenih kredita dostigao 1,42 milijarde evra (2024: 1,36 milijardi evra). Kompanija je tokom 2025. dodatno integrisala klimatske aktivnosti u svoje poslovanje, završila uvođenje CO₂ kalkulatora u svim zemljama i proširila finansijsku inkluziju, ostajući posvećena razvojno orijentisanom bankarskom modelu.

Prema izveštaju, finansiranje je bilo usmereno na energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i ekološki prihvatljive tehnologije, posebno u regionima sa intenzivnim emisijama ugljenika u energetskom sektoru. ProCredit je realizovao gotovo 29.000 sati obuka za klijente, dok je za edukaciju zaposlenih tokom 2025. godine investirano 8 miliona evra. Žene čine 64% ukupne radne snage i 54% srednjeg menadžmenta u okviru grupe.

Inkluzivno finansiranje je ostalo ključ strategije, sa 21% klijenata kredita na nivou grupe iz sektora mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP) u vlasništvu žena, dok je u Srbiji taj udeo iznosio 20,6%. ProCredit banka Srbija nastavila je da jača podršku MMSP, s posebnim naglaskom na poljoprivredu, proizvodnju, veleprodaju i maloprodaju.

„Naša ambicija nije da o održivosti govorimo apstraktno, već da je ugradimo u svakodnevno bankarstvo. U 2025. godini pretočili smo klimatske obaveze i ciljeve inkluzije u konkretan rad sa klijentima – od uvođenja CO₂ kalkulatora do širenja ciljnih programa za preduzetnike i ulaganja u finansijsku edukaciju. Ovaj praktičan pristup omogućava nam da ostvarimo verodostojan ekološki i društveni uticaj tamo gde je to najvažnije: u realnoj ekonomiji“, izjavila je Katarina Zdraljević, Team lead u ProCredit Holding AG.

Klimatske aktivnosti u Srbiji su unapređene primenom Net Zero kalkulatora i zelenim kreditiranjem, dok je društveni uticaj podržan kroz programe obuka i olakšan pristup finansiranju za žene preduzetnice i mlade preduzetnike. ProCredit banka je, u saradnji sa DF EFSE i NVO Eneca, pokrenula projekat „Pokreni se za posao“ kako bi dodatno podržala ove ciljne grupe. Sve aktivnosti reflektuju dugoročnu posvećenost ProCredit grupe održivom rastu i finansijskoj inkluziji na tržištima na kojima posluje.

Pročitaj još

Domaće

Micron Technology dostigao tržišnu vrednost od bilion dolara za 48 dana

Prihodi kompanije skočili 196% na 23,9 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026. godine zahvaljujući potražnji za HBM memorijom

Published

26 minutes ago

on

May 27, 2026

By

Prihodi kompanije skočili 196% na 23,9 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026. godine zahvaljujući potražnji za HBM memorijom

Američki proizvođač čipova Micron Technology zabeležio je izuzetno brz rast, dostigavši tržišnu vrednost od bilion dolara (oko 108 milijardi dinara) za samo 48 trgovačkih dana. Vrednost akcija kompanije porasla je gotovo 19 odsto, što je omogućilo Micronu da dostigne ovaj nivo znatno brže od Nvidije, kojoj je za isto bilo potrebno oko 490 dana. U drugom kvartalu 2026. godine, prihodi Microna iznosili su 23,9 milijardi dolara, što predstavlja rast od čak 196% u odnosu na isti period prošle godine.

Nvidia je nedavno objavila da je vrednost njenih akcija porasla za 60% u odnosu na prethodnu godinu, dok su analitičari istakli da su ulaganja u ovu kompaniju bila među najpovoljnijim investicionim odlukama poslednjih godina. Ipak, prema poslednjim podacima, Micron Technology beleži još dinamičniji rast zahvaljujući snažnoj potražnji za HBM (High Bandwidth Memory) memorijom, koja je ključna za veštačku inteligenciju i napredne grafičke procesore.

UBS analitičar Timoti Arkuri dodatno je podstakao rast cene akcija Microna podizanjem ciljne cene sa 535 na 1.625 dolara po akciji. Prema njegovoj proceni, Micronova pozicija na tržištu memorija za AI infrastrukturu daje kompaniji snažnu konkurentsku prednost.

Značajan doprinos rastu Microna dala je i najava investicionog plana od 200 milijardi dolara za proširenje proizvodnje čipova u američkim državama Ajdaho, Njujork i Virdžinija. Kompanija je ovim potezom dodatno učvrstila svoj status na globalnom tržištu poluprovodnika.

Prema ekonomskim analizama, intenzivna potražnja za HBM3E memorijom, koju proizvodi Micron, bila je ključni faktor rasta prihoda i vrednosti kompanije u proteklih godinu dana.

Pročitaj još

U Trendu