Prihodi kompanije skočili 196% na 23,9 milijardi dolara u drugom kvartalu 2026. godine zahvaljujući potražnji za HBM memorijom

Američki proizvođač čipova Micron Technology zabeležio je izuzetno brz rast, dostigavši tržišnu vrednost od bilion dolara (oko 108 milijardi dinara) za samo 48 trgovačkih dana. Vrednost akcija kompanije porasla je gotovo 19 odsto, što je omogućilo Micronu da dostigne ovaj nivo znatno brže od Nvidije, kojoj je za isto bilo potrebno oko 490 dana. U drugom kvartalu 2026. godine, prihodi Microna iznosili su 23,9 milijardi dolara, što predstavlja rast od čak 196% u odnosu na isti period prošle godine.

Nvidia je nedavno objavila da je vrednost njenih akcija porasla za 60% u odnosu na prethodnu godinu, dok su analitičari istakli da su ulaganja u ovu kompaniju bila među najpovoljnijim investicionim odlukama poslednjih godina. Ipak, prema poslednjim podacima, Micron Technology beleži još dinamičniji rast zahvaljujući snažnoj potražnji za HBM (High Bandwidth Memory) memorijom, koja je ključna za veštačku inteligenciju i napredne grafičke procesore.

UBS analitičar Timoti Arkuri dodatno je podstakao rast cene akcija Microna podizanjem ciljne cene sa 535 na 1.625 dolara po akciji. Prema njegovoj proceni, Micronova pozicija na tržištu memorija za AI infrastrukturu daje kompaniji snažnu konkurentsku prednost.

Značajan doprinos rastu Microna dala je i najava investicionog plana od 200 milijardi dolara za proširenje proizvodnje čipova u američkim državama Ajdaho, Njujork i Virdžinija. Kompanija je ovim potezom dodatno učvrstila svoj status na globalnom tržištu poluprovodnika.

Prema ekonomskim analizama, intenzivna potražnja za HBM3E memorijom, koju proizvodi Micron, bila je ključni faktor rasta prihoda i vrednosti kompanije u proteklih godinu dana.

U aprilu registrovano 972.314 vozila, dok je tržišni udeo električnih automobila porastao sa 15,3 na 19,7 odsto

Prema podacima Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), u Evropskoj uniji je u aprilu 2026. registrovano 972.314 novih putničkih automobila, što predstavlja međugodišnji rast od 5,1 odsto i treći uzastopni mesec rasta tržišta. Ovo je ipak sporiji tempo u odnosu na mart, kada je zabeležen skok od 12,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Rast registracija zabeležen je na većini glavnih evropskih tržišta, uz značajan uticaj poreskih olakšica i subvencija. U Nemačkoj je u aprilu rast iznosio 2,7 odsto, u Italiji 11,6 odsto, a u Španiji 8,4 odsto, dok je Francuska zabeležila blagi pad od 0,3 odsto.

U periodu od januara do aprila 2026. godine, ukupna registracija novih automobila u Evropskoj uniji dostigla je 3,79 miliona vozila, što je povećanje od 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uprkos trajnim geopolitičkim tenzijama.

Segment električnih automobila na baterije (BEV) beleži snažan rast – u prva četiri meseca registrovano je 746.899 vozila, što je međugodišnji porast od 33,8 odsto. Najveći rast registracija BEV zabeležen je u Italiji sa 73,1 odsto, u Francuskoj 48,2 odsto i u Nemačkoj 41,3 odsto, dok Belgija beleži rast od 1,1 odsto.

Kada je reč o tržišnom udelu pogonskih tehnologija, u prva četiri meseca 2026. najveći udeo imaju hibrid-električna vozila (HEV) sa 38,2 odsto, zatim slede vozila na benzin sa 22,5 odsto, električna vozila na baterije sa 19,7 odsto, plug-in hibridi sa 9,6 odsto i dizel vozila sa 7,7 odsto. Tržišni udeo BEV u Evropskoj uniji porastao je u odnosu na isti period 2025. godine, kada je iznosio 15,3 odsto.

Samo 7 odsto evropskih firmi premešta proizvodnju iz Kine, dok tri četvrtine ocenjuje pogone kao efikasnije

Evropske kompanije nastavljaju da šire ili zadržavaju svoje proizvodne kapacitete u Kini, uprkos naporima Evropske unije da smanji zavisnost od kineske ekonomije, pokazuje istraživanje Privredne komore EU u Kini. Prema anketi sprovedenoj tokom januara i februara među skoro 300 članica, oko trećine ispitanih kompanija navelo je da dodatno proširuje proizvodnju u Kini, dok je 37 odsto izjavilo da nije menjalo strategiju snabdevanja u poslednje dve godine. Ukupno, 68 procenata evropskih firmi reklo je da zadržava ili širi poslovanje u Kini, dok je samo sedam odsto navelo da premešta proizvodnju ili traži alternativne baze van te zemlje. Oko 24 odsto ispitanih kompanija pokušava da diversifikuje poslovanje tako što istovremeno širi aktivnosti u Kini i razvija alternativne dobavljače u drugim državama. Predsednik Privredne komore Evropske unije u Kini Jens Eskelund izjavio je da smanjenje rizika zavisnosti od Kine za sada nije dominantan trend među evropskim kompanijama. “Naprotiv, podaci pokazuju da evropske firme postaju još više zavisne od Kine kao baze za proizvodnju i nabavku”, istakao je Eskelund. Analiza je pokazala da evropske kompanije povećavaju proizvodnju u Kini pre svega zbog nižih troškova, a oko tri četvrtine njih ocenjuje da su proizvodni pogoni u Kini efikasniji od onih u drugim delovima sveta. Konsultantska kuća Roland Berger navodi da automatizacija dodatno jača kinesku konkurentnost, dok u pojedinim fabrikama praktično nema ljudskih radnika. Kineski proizvođač električnih automobila NIO saopštio je da jedna od njegovih fabrika koristi 941 robota koji mogu potpuno autonomno da proizvode više modela vozila istovremeno, bez prisustva radnika na proizvodnoj liniji.