Radnici mogu dobiti bonuse do 416.000 dolara, sporazum obuhvata desetogodišnji period obračuna zarade

Kompanija Samsung Electronics postigla je dogovor sa sindikatom kojim je izbegnut najavljeni štrajk zaposlenih u sektoru memorijskih čipova, a radnicima su odobreni bonusi koji iznose 10,5 odsto profita iz sektora poluprovodnika. Ovaj sporazum, koji je podržan glasanjem sindikata i uz posredovanje vlade, predstavlja jednu od najznačajnijih pobeda radničkog organizovanja u istoriji kompanije i tek drugi slučaj u Južnoj Koreji da velika kompanija formalno pristane na isplatu unapred definisanog procenta operativnog profita zaposlenima.

Prema dogovoru, deo radnika u sektoru proizvodnje memorijskih čipova može očekivati ukupne bonuse koji dostižu i do 416.000 dolara (oko 45,2 miliona dinara). Istovremeno je ukinuta dosadašnja granica po kojoj bonus nije smeo da prevaziđe polovinu godišnje plate zaposlenog, a novi sistem važiće u narednih deset godina.

Sporazum je postignut nakon što je oko 48.000 zaposlenih najavilo štrajk u trajanju od 18 dana, nezadovoljni razlikama u bonusima u poređenju sa konkurentskom kompanijom SK Hynix. Prema navodima, SK Hynix je prošle godine izdvojio 10 odsto operativnog profita za bonuse, a pojedini radnici tamo primili su nagrade koje su dosegle gotovo 3.000 procenata osnovne godišnje plate.

Ovakav razvoj događaja izazvao je zabrinutost u poslovnim udruženjima i među ekonomistima, jer bi mogao da podstakne slične zahteve sindikata širom zemlje. Profesor prava Kim Ki-čang ocenio je da bi dogovor mogao da „zapali novu vatru“ u velikim južnokorejskim kompanijama, dok je predsednik Južne Koreje Li Dže Mjung izrazio zabrinutost napominjući da ni investitori ne dobijaju dividende iz operativnog profita pre plaćanja poreza.

Nakon dogovora u Samsungu, i sindikati u kompanijama Kakao, LG Uplus i HD Hyundai Heavy Industries traže uvođenje sličnih modela podele profita. Dodatni pritisak na poslodavce stvara i novi „Yellow Envelope Act“ koji jača zaštitu sindikata i podizvođača i ograničava mogućnost kompanija da finansijski kažnjavaju zaposlene zbog štrajka.

Dosadašnji predsednik Hanfe postaje član Upravnog veća Evropske centralne banke, završava se era Borisa Vujčića

Ante Žigman, dugogodišnji predsednik Upravnog veća Hrvatske agencije za nadzor financijskih usluga (Hanfa), imenovan je za novog guvernera Hrvatske narodne banke, s mandatom koji stupa na snagu u maju 2026. Ovim imenovanjem završava se era dosadašnjeg guvernera Borisa Vujčića, a Žigman preuzima jednu od najvažnijih funkcija u hrvatskom finansijskom sistemu.

Prema objavljenim informacijama, Žigman će istovremeno postati i član Upravnog veća Evropske centralne banke, ključnog tela za odlučivanje o monetarnoj politici Evrozone. Njegova karijera obuhvata rad u regulatornim institucijama, izvršnoj vlasti – gde je bio pomoćnik ministra za makroekonomske prognoze i državni sekretar u Ministarstvu finansija – kao i prethodno iskustvo u samoj centralnoj banci.

Žigman je radio i u privatnom sektoru kao član Uprave Partner banke i glavni ekonomista Rajfajzen banke. Prema izvorima upućenim u proces imenovanja, njegovo postavljenje ocenjuje se kao logičan nastavak profesionalnog puta, s obzirom na sveobuhvatno iskustvo u finansijskom sektoru i na međunarodnoj sceni. Portal navodi da je „karijera sistematski građena na najvažnijim funkcijama unutar hrvatskog finansijskog sektora, ali i na međunarodnoj sceni“.

Imenovanje Ante Žigmana za guvernera Hrvatske narodne banke u maju 2026. imaće direktan uticaj na nastavak monetarne politike i pozicioniranje Hrvatske u okviru Evropskog sistema centralnih banaka.

Cena američke sirove nafte na 91,320 dolara, evropski gas na TTF berzi dostigao 47,145 evra po megavatsatu

Evropska finansijska tržišta su 27. maja 2026. otvorila trgovanje uz oprezni optimizam, dok su cene nafte zabeležile značajan pad usled očekivanja da bi Sjedinjene Američke Države i Iran mogli postići mirovni sporazum na Bliskom istoku. Cena američke sirove nafte WTI pala je za 2,78% na 91,320 dolara, dok je evropska brent nafta zabeležila pad od 2,15% i sada iznosi 97,437 dolara.

Na amsterdamskoj berzi TTF, evropski fjučersi gasa za jun mesec otvorili su se na nivou od 47,145 evra za megavatsat. Panevropski STOXX Europe 600 indeks ojačao je za 0,2% neposredno nakon otvaranja tržišta u Londonu. Britanski FTSE 100 indeks porastao je za gotovo 0,1%, nemački DAX za 0,5%, francuski CAC 40 za 0,4%, dok je italijanski FTSE MIB zabeležio rast od 0,3%.

Prema ekonomskim analizama, većina sektora na evropskim berzama bila je u pozitivnoj teritoriji, a automobilski sektor je prednjačio sa rastom od 1,6%. Vrednost evra na deviznom tržištu Foreks iznosila je 1,16441 dolara. Cena zlata pala je na 4.482,08 dolara za trojnu uncu, dok je pšenica iznosila 6,2762 dolara za bušel (27,216 kg).

Azijsko-pacifička tržišta nastavila su pozitivan trend, pri čemu su indeksi u Japanu i Južnoj Koreji tokom noći dostigli rekordne nivoe. Na američkom tržištu, Dow Jones je zatvoren sa padom od 0,23% na 50.461,68 poena, dok je S&P 500 porastao 0,61% na 7.519,12 poena, a Nasdaq je ojačao za 1,19% na 26.656,18 poena.

Sve navedene promene posledica su najnovijih geopolitičkih kretanja i očekivanja o mogućem smirivanju situacije na Bliskom istoku, što direktno utiče na cene energenata i performanse globalnih tržišta.