Konkurs traje do 21. juna 2026. i obuhvata mlade poljoprivrednike, žene lidere i čuvare starih sorti voća i povrća

NLB Komercijalna banka objavila je konkurs za organske proizvođače, prerađivače, mlade poljoprivrednike i žene lidere u agraru, sa ukupnim nagradnim fondom od 3,5 miliona dinara. Prijave su otvorene do 21. juna 2026. godine, a ovogodišnji konkurs, koji se održava 15. put zaredom, donosi i novu kategoriju pod nazivom „Čuvari starih sorti“, namenjenu očuvanju tradicionalnih sorti voća i povrća iz Srbije.

Organska proizvodnja se u poslednjih godina ističe kao odgovor na rastuću potrebu za zdravijom hranom i očuvanjem prirodnih resursa. Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, organska proizvodnja zahteva detaljnu analizu zemljišta i gazdinstva, kao i strogo praćenje prethodne upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Proces prelaska na organsku proizvodnju traje najčešće dve do tri godine, tokom kojih proizvođači moraju primenjivati pravila organske proizvodnje, iako njihovi proizvodi još ne mogu biti deklarisani kao organski.

Prvi korak ka sertifikaciji je izbor ovlašćene sertifikacione kuće i podnošenje neophodne dokumentacije. U toku perioda konverzije, koji traje dve do tri godine, cilj je oporavak zemljišta i prelazak na upotrebu isključivo prirodnih preparata i organskih đubriva, uz vođenje detaljne evidencije svih aktivnosti. Tek po završetku ovog perioda i nakon uspešnih kontrola, proizvođači dobijaju sertifikat koji im omogućava plasman proizvoda sa oznakom organskog porekla.

Pored ekoloških benefita, organska proizvodnja donosi i veću tržišnu vrednost proizvoda, kao i jačanje poverenja potrošača. Podrška proizvođačima kroz konkurse, poput NLB Organic koji traje već 15 godina, ima značajnu ulogu u podsticanju održivih modela poljoprivrede u Srbiji.

Prijave za ovogodišnji konkurs otvorene su do 21. juna 2026. godine, a detalji su dostupni na zvaničnim kanalima banke.

Radnici mogu dobiti bonuse do 416.000 dolara, sporazum obuhvata desetogodišnji period obračuna zarade

Kompanija Samsung Electronics postigla je dogovor sa sindikatom kojim je izbegnut najavljeni štrajk zaposlenih u sektoru memorijskih čipova, a radnicima su odobreni bonusi koji iznose 10,5 odsto profita iz sektora poluprovodnika. Ovaj sporazum, koji je podržan glasanjem sindikata i uz posredovanje vlade, predstavlja jednu od najznačajnijih pobeda radničkog organizovanja u istoriji kompanije i tek drugi slučaj u Južnoj Koreji da velika kompanija formalno pristane na isplatu unapred definisanog procenta operativnog profita zaposlenima.

Prema dogovoru, deo radnika u sektoru proizvodnje memorijskih čipova može očekivati ukupne bonuse koji dostižu i do 416.000 dolara (oko 45,2 miliona dinara). Istovremeno je ukinuta dosadašnja granica po kojoj bonus nije smeo da prevaziđe polovinu godišnje plate zaposlenog, a novi sistem važiće u narednih deset godina.

Sporazum je postignut nakon što je oko 48.000 zaposlenih najavilo štrajk u trajanju od 18 dana, nezadovoljni razlikama u bonusima u poređenju sa konkurentskom kompanijom SK Hynix. Prema navodima, SK Hynix je prošle godine izdvojio 10 odsto operativnog profita za bonuse, a pojedini radnici tamo primili su nagrade koje su dosegle gotovo 3.000 procenata osnovne godišnje plate.

Ovakav razvoj događaja izazvao je zabrinutost u poslovnim udruženjima i među ekonomistima, jer bi mogao da podstakne slične zahteve sindikata širom zemlje. Profesor prava Kim Ki-čang ocenio je da bi dogovor mogao da „zapali novu vatru“ u velikim južnokorejskim kompanijama, dok je predsednik Južne Koreje Li Dže Mjung izrazio zabrinutost napominjući da ni investitori ne dobijaju dividende iz operativnog profita pre plaćanja poreza.

Nakon dogovora u Samsungu, i sindikati u kompanijama Kakao, LG Uplus i HD Hyundai Heavy Industries traže uvođenje sličnih modela podele profita. Dodatni pritisak na poslodavce stvara i novi „Yellow Envelope Act“ koji jača zaštitu sindikata i podizvođača i ograničava mogućnost kompanija da finansijski kažnjavaju zaposlene zbog štrajka.

Dosadašnji predsednik Hanfe postaje član Upravnog veća Evropske centralne banke, završava se era Borisa Vujčića

Ante Žigman, dugogodišnji predsednik Upravnog veća Hrvatske agencije za nadzor financijskih usluga (Hanfa), imenovan je za novog guvernera Hrvatske narodne banke, s mandatom koji stupa na snagu u maju 2026. Ovim imenovanjem završava se era dosadašnjeg guvernera Borisa Vujčića, a Žigman preuzima jednu od najvažnijih funkcija u hrvatskom finansijskom sistemu.

Prema objavljenim informacijama, Žigman će istovremeno postati i član Upravnog veća Evropske centralne banke, ključnog tela za odlučivanje o monetarnoj politici Evrozone. Njegova karijera obuhvata rad u regulatornim institucijama, izvršnoj vlasti – gde je bio pomoćnik ministra za makroekonomske prognoze i državni sekretar u Ministarstvu finansija – kao i prethodno iskustvo u samoj centralnoj banci.

Žigman je radio i u privatnom sektoru kao član Uprave Partner banke i glavni ekonomista Rajfajzen banke. Prema izvorima upućenim u proces imenovanja, njegovo postavljenje ocenjuje se kao logičan nastavak profesionalnog puta, s obzirom na sveobuhvatno iskustvo u finansijskom sektoru i na međunarodnoj sceni. Portal navodi da je „karijera sistematski građena na najvažnijim funkcijama unutar hrvatskog finansijskog sektora, ali i na međunarodnoj sceni“.

Imenovanje Ante Žigmana za guvernera Hrvatske narodne banke u maju 2026. imaće direktan uticaj na nastavak monetarne politike i pozicioniranje Hrvatske u okviru Evropskog sistema centralnih banaka.