Broj prijava za građevinske dozvole u 2025. porastao za 6 odsto, ali izdato 29.713 dozvola i vrednost radova smanjena na 1.052 milijarde dinara
U Srbiji je tokom 2025. godine podneto ukupno 162.746 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prijavljena potencijalna vrednost projekata takođe je porasla za približno isti procenat, što prema tumačenju NALED-a ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti na tržištu građevine.
Uprkos rekordnom broju prijava, zvanična statistika pokazuje da je broj izdatih građevinskih dozvola u 2025. godini smanjen na 29.713, što je za 2 odsto manje nego u 2024. godini. Vrednost građevinskih radova prema izdatim dozvolama iznosila je 1.052 milijarde dinara (nešto manje od 9 milijardi evra), što je 4 odsto manje nego godinu dana ranije. Ovaj iznos je naveden u nominalnim vrednostima, dok je realna vrednost dodatno umanjena zbog uticaja inflacije.
Blagi rast beleži stanogradnja, gde je broj izdatih dozvola za stanove iznosio 40.021, što je rast od 1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, sa 20.923 zahteva, odnosno 8 odsto više nego 2024. godine, što predstavlja rekord u poslednjih pet godina.
Analiza NALED-a ukazuje da je udeo rešenih predmeta kod Agencije za privredne registre (APR) pao sa 97 odsto u 2024. na 94,6 odsto u 2025. godini. Najuspešniji gradovi po brzini izdavanja dozvola su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, dok su među opštinama najefikasniji Bogatić, Apatin i Ćuprija.
Sve lokalne samouprave u proseku su izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dan, što je u skladu sa maksimalnim zakonskim rokovima. Na upotrebne dozvole se čekalo prosečno 13 dana, a na građevinske dozvole osam dana. U opštinama je prosečno vreme čekanja na građevinsku dozvolu bilo 8,5 dana, dok je u gradovima postupak trajao oko 10 dana. Analiza pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, sa izraženijim kašnjenjima u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto).
U 11,7 odsto slučajeva zahtevi su vraćeni na usaglašavanje, a ovaj procenat je nešto veći u gradovima nego u opštinama. Elektronske građevinske dozvole predstavljaju prvu zaokruženu javnu elektronsku uslugu u Srbiji, uspostavljenu 2016. godine. Preporuka NALED-a je potpuna digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i uspostavljanje Centralnog registra planskih dokumenata, što bi omogućilo veću transparentnost i efikasnost u sektoru.
“Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom 2026.”, navode u NALED-u.
