Da li veštačka inteligencija menja tržište rada u Srbiji? Koja zanimanja nestaju, a koja postaju traženija

Veštačka inteligencija (AI) više nije tehnologija budućnosti, već alat koji se svakodnevno koristi u kompanijama širom sveta, pa i u Srbiji.

Od automatizacije administrativnih poslova do kreiranja sadržaja i analize podataka, AI menja način rada u gotovo svim sektorima privrede. Stručnjaci ocenjuju da neće nestati samo pojedina zanimanja, već će se pre svega promeniti način na koji se mnogi poslovi obavljaju.

Najveći uticaj veštačka inteligencija trenutno ima na administrativne poslove, korisničku podršku, unos i obradu podataka, kao i na pojedine rutinske poslove u marketingu i finansijama. Poslodavci sve češće koriste AI alate za pripremu izveštaja, obradu dokumentacije, prevođenje tekstova i komunikaciju sa korisnicima, čime se smanjuje potreba za poslovima koji se zasnivaju na ponavljajućim zadacima.

Alexas_Fotos

Sve više posla za one koji znaju AI

S druge strane, raste potražnja za stručnjacima iz oblasti informacionih tehnologija, analitike podataka, sajber bezbednosti i razvoja AI sistema. Sve više kompanija traži i zaposlene koji umeju da koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, bez obzira na to da li rade u marketingu, pravnim službama, medijima ili ljudskim resursima.

Promene su vidljive i u kreativnim industrijama. Dizajneri, novinari, marketinški stručnjaci i producenti sve češće koriste AI kao pomoć u istraživanju, obradi podataka, pisanju nacrta tekstova ili izradi vizuelnog sadržaja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ljudska kreativnost, kritičko razmišljanje i odgovornost za konačan proizvod ostaju nezamenljivi.

Očekuje se transformacija postojećih radnih mesta

Ekonomisti smatraju da će najveću prednost na tržištu rada imati oni koji budu spremni da usvajaju nova znanja. Umesto potpunog nestanka profesija, očekuje se transformacija postojećih radnih mesta i stvaranje novih zanimanja koja do pre nekoliko godina nisu ni postojala, poput AI trenera, stručnjaka za etiku veštačke inteligencije ili inženjera za rad sa velikim jezičkim modelima.

Prema procenama stručnjaka, najveći izazov za Srbiju biće prilagođavanje obrazovnog sistema novim potrebama tržišta rada. Fakulteti, srednje škole i programi stručnog usavršavanja moraće da prate ubrzani razvoj tehnologije kako bi budući radnici stekli veštine koje će biti tražene u narednim godinama.

Iako veštačka inteligencija donosi određenu neizvesnost, sagovornici ocenjuju da ona ne predstavlja pretnju za sve zaposlene. Oni koji budu ulagali u usavršavanje, razvijali digitalne veštine i učili kako da AI koriste kao alat, imaće značajnu prednost na tržištu rada u godinama koje dolaze.