Kompanija NIS nastavlja operacije uz podršku OFAC-a, dok je kupovina ruske nafte dozvoljena još mesec dana

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je produženje posebne licence od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), čime joj je omogućeno da nastavi sa poslovanjem do 16. juna 2026. godine. Istovremeno, hrvatski JANAF je produžio licencu za transport nafte prema Pančevu, a SAD su dozvolile nastavak kupovine sankcionisane ruske nafte do 16. maja, prema saopštenju Ministarstva finansija SAD.

Prema saopštenju NIS-a, nova licenca omogućava održavanje svih poslovnih aktivnosti, ugovora i sporazuma, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, obavljanje transakcija važnih za sigurnost snabdevanja, tehničko održavanje i finansijska poravnanja. Kompanija je izrazila zahvalnost svim domaćim i inostranim partnerima koji su podržali ovaj proces.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je OFAC produžio licencu za rad NIS-u do 16. juna, ističući značaj ovog koraka za stabilno planiranje kupovine sirove nafte, rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje tržišta naftnim derivatima. “Dobili smo dobre vesti iz SAD da je produžena licenca za rad NIS-u za 60 dana, što je veoma važno za stabilnije planiranje kupovine sirove nafte, siguran rad rafinerije u Pančevu i pouzdano snabdevanje naftnim derivatima u zemlji. Ovo produženje predstavlja pozitivan signal napretka u pregovorima o promeni vlasništva između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta. Za našu državu je najvažnije da NIS nastavi sa stabilnim poslovanjem, očuva radna mesta i doprinosi energetskoj sigurnosti Srbije”, navela je Đedović Handanović.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da su pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u od strane MOL-a i ADNOK-a u završnoj fazi. “Najpre, to je ugovor o kupoprodaji između MOL-a, ADNOK-a s jedne strane i Gaspromnjefta i Gasproma sa druge strane. Po informacijama koje mi imamo i na osnovu razgovora i sa vlasnikom MOL-a, ti razgovori su pri kraju”, izjavio je Mali, dodajući da je krajnji rok za potpisivanje svih dokumenata 22. maj. Srbija trenutno ima 30 odsto udela u NIS-u, a očekuje se dodatnih pet odsto nakon završetka prodaje.

Hrvatski JANAF dobio je novu licencu od OFAC-a za aktivnosti u vezi sa transportom nafte prema NIS-u do 16. juna, što omogućava nastavak uobičajenih i neophodnih operacija u okviru ugovora između dve kompanije.

Američka administracija produžila je izuzeće za kupovinu sankcionisane ruske nafte i naftnih derivata na moru do 16. maja, nakon što je prethodno izuzeće od 30 dana isteklo 11. aprila. Prema navodima iz američkog Ministarstva finansija, dozvoljena je kupovina nafte utovarene na brodove od petka do 16. maja. Izaslanik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev ocenio je da bi izuzeće moglo da oslobodi oko 100 miliona barela ruske sirove nafte, što je približno dnevnoj globalnoj proizvodnji. Povećanje zaliha može privremeno uticati na tržište, iako su cene naglo porasle zbog delimičnog zatvaranja Ormuškog moreuza, kroz koji je svakodnevno pre rata prolazilo oko 20 odsto svetske nafte i gasa.

Rast cena energenata i povećanje izdataka za odbranu među ključnim izazovima u uslovima visokog deficita i duga

Delegacija Srbije učestvovala je na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, gde je predstavljena nacionalna strategija ‘Srbija 2030 – 2035’, saopštila je Narodna banka Srbije. Tokom sastanka razmatrane su ekonomske perspektive za Evropu, s posebnim osvrtom na stvaranje novih izvora privrednog rasta i izazove u promenljivom globalnom okruženju.

Narodna banka Srbije istakla je da su među najznačajnijim kratkoročnim izazovima za privredu nagli porast cena energenata usled aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i brze promene trgovinskih politika. Takođe, povećanje izdataka za odbranu odvija se u uslovima kada su nivoi deficita i javnog duga već visoki.

Na sastanku se diskutovalo o optimalnim kombinacijama makroekonomskih politika koje mogu doprineti smanjenju neizvesnosti i podsticanju privrednog rasta. Posebna pažnja posvećena je održavanju inflacije u okviru ciljanog raspona, uprkos snažnom rastu zarada i volatilnosti cena primarnih proizvoda. Razmatrani su i prioriteti fiskalne politike, kao i produbljivanje Jedinstvenog tržišta Evropske unije.

U martu je u Narodnoj banci Srbije održana prezentacija šefa misije MMF-a za zonu evra i pomoćnika direktora Sektora za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda Malhara Nabara. On je naglasio da dugoročna otpornost evropske privrede zavisi od pronalaženja novih izvora rasta produktivnosti, produbljivanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih opterećenja, s posebnim akcentom na rastuću ulogu veštačke inteligencije i povećanih ulaganja u istraživanje i razvoj kao ključnim pokretačima budućeg rasta i konkurentnosti.

Međunarodni monetarni fond organizuje ova zasedanja dva puta godišnje – tokom Prolećnog zasedanja i Godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke.

Deveto tankera za sirovu naftu i četiri kontejnerska broda napustili rutu, cene nafte pale posle kratkog otvaranja

Iran je putem radio-poruka obavestio brodove u Ormuskom moreuzu da je ključni naftno-gasni i agrohemijski kanal za tankere ponovo zatvoren za pomorski saobraćaj. Vlasnici brodova u toj oblasti prijavili su pucnjavu na plovnom putu, dok su mnogi odustali od pokušaja tranzita nakon kratkog perioda kada se činilo da bi moreuz mogao biti otvoren, prenose ekonomske analize.

Radio-poruka, prosleđena brodovlasnicima, navodi da je zatvaranje posledica “neispunjavanja obaveza vlade Sjedinjenih Američkih Država u pregovorima”. Svako plovilo koje pokuša da uđe u Ormuz “biće suočeno sa oštrim odgovorom mornarice Iranske revolucionarne garde i biće uništeno”, navedeno je. Dva vlasnika brodova potvrdila su da su čuli ovu radio-poruku dok je iranska državna novinska agencija Nour objavila da je moreuz ponovo pod “strogim upravljanjem i kontrolom oružanih snaga”. Nour je istakao da je odluka o ponovnom zatvaranju doneta zbog blokade koju SAD sprovode nad iranskim brodarstvom od ponedeljka.

Novo zatvaranje izazvalo je višesatni haos i konfuziju na tržištu. U petak uveče po lokalnom vremenu, iranski ministar spoljnih poslova saopštio je da je moreuz potpuno otvoren, što je dovelo do pada cena nafte i pokretanja brodova ka izlazu iz Persijskog zaliva, gde je, prema ranijim podacima, bilo 800 brodova „na čekanju“. Predsednik SAD Donald Trump potvrdio je tada otvaranje, ali je naglasio da američka blokada iranskog brodarstva ostaje na snazi, što je Teheran ocenio kao neprihvatljivo, pa je već u subotu Ormuz ponovo blokiran.

Jedan supertanker emitovao je radio-poruku da je pod vatrom, potvrdili su anonimni brodovlasnici zbog bezbednosne situacije. Britanska mornarička grupa upozorila je da su dva iranska naoružana čamca prišla jednom tankeru i otvorila vatru bez upozorenja. Kasnije je prijavljeno da je još jedan brod pogođen nepoznatim projektilom. Nekoliko brodovlasnika je potom brzo odustalo od evakuacije brodova koji su nedeljama zaglavljeni u regionu, ali su neka plovila ipak uspela da napuste oblast. Najmanje devet natovarenih tankera za sirovu naftu napravilo je zaokret i odustalo od izlaska iz regiona, dok su četiri kontejnerska broda francuske kompanije CMA CGM SA promenila kurs.

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi izjavio je u petak da je Ormuz “potpuno otvoren” za komercijalni saobraćaj tokom desetodnevnog primirja između Izraela i Hezbolaha u Libanu. Nakon njegove objave na mreži X, što je dodatno oborilo cene nafte i podstaklo brodove da pokušaju prolaz, više od 10 brodovlasnika, trgovaca i brokera navelo je da će zauzeti oprezan pristup i sačekati dalji razvoj situacije.

„Informacije se trenutno brzo menjaju“, izjavio je generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije Arsenio Dominguez. “Kompanije i brodovlasnici i dalje su oprezni, to je poruka koju sam juče uputio. Moramo da proverimo šta se zaista dešava.”