Rast cena energenata i povećanje izdataka za odbranu među ključnim izazovima u uslovima visokog deficita i duga

Delegacija Srbije učestvovala je na Prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, gde je predstavljena nacionalna strategija ‘Srbija 2030 – 2035’, saopštila je Narodna banka Srbije. Tokom sastanka razmatrane su ekonomske perspektive za Evropu, s posebnim osvrtom na stvaranje novih izvora privrednog rasta i izazove u promenljivom globalnom okruženju.

Narodna banka Srbije istakla je da su među najznačajnijim kratkoročnim izazovima za privredu nagli porast cena energenata usled aktuelnog sukoba na Bliskom istoku i brze promene trgovinskih politika. Takođe, povećanje izdataka za odbranu odvija se u uslovima kada su nivoi deficita i javnog duga već visoki.

Na sastanku se diskutovalo o optimalnim kombinacijama makroekonomskih politika koje mogu doprineti smanjenju neizvesnosti i podsticanju privrednog rasta. Posebna pažnja posvećena je održavanju inflacije u okviru ciljanog raspona, uprkos snažnom rastu zarada i volatilnosti cena primarnih proizvoda. Razmatrani su i prioriteti fiskalne politike, kao i produbljivanje Jedinstvenog tržišta Evropske unije.

U martu je u Narodnoj banci Srbije održana prezentacija šefa misije MMF-a za zonu evra i pomoćnika direktora Sektora za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda Malhara Nabara. On je naglasio da dugoročna otpornost evropske privrede zavisi od pronalaženja novih izvora rasta produktivnosti, produbljivanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih opterećenja, s posebnim akcentom na rastuću ulogu veštačke inteligencije i povećanih ulaganja u istraživanje i razvoj kao ključnim pokretačima budućeg rasta i konkurentnosti.

Međunarodni monetarni fond organizuje ova zasedanja dva puta godišnje – tokom Prolećnog zasedanja i Godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke.

Deveto tankera za sirovu naftu i četiri kontejnerska broda napustili rutu, cene nafte pale posle kratkog otvaranja

Iran je putem radio-poruka obavestio brodove u Ormuskom moreuzu da je ključni naftno-gasni i agrohemijski kanal za tankere ponovo zatvoren za pomorski saobraćaj. Vlasnici brodova u toj oblasti prijavili su pucnjavu na plovnom putu, dok su mnogi odustali od pokušaja tranzita nakon kratkog perioda kada se činilo da bi moreuz mogao biti otvoren, prenose ekonomske analize.

Radio-poruka, prosleđena brodovlasnicima, navodi da je zatvaranje posledica “neispunjavanja obaveza vlade Sjedinjenih Američkih Država u pregovorima”. Svako plovilo koje pokuša da uđe u Ormuz “biće suočeno sa oštrim odgovorom mornarice Iranske revolucionarne garde i biće uništeno”, navedeno je. Dva vlasnika brodova potvrdila su da su čuli ovu radio-poruku dok je iranska državna novinska agencija Nour objavila da je moreuz ponovo pod “strogim upravljanjem i kontrolom oružanih snaga”. Nour je istakao da je odluka o ponovnom zatvaranju doneta zbog blokade koju SAD sprovode nad iranskim brodarstvom od ponedeljka.

Novo zatvaranje izazvalo je višesatni haos i konfuziju na tržištu. U petak uveče po lokalnom vremenu, iranski ministar spoljnih poslova saopštio je da je moreuz potpuno otvoren, što je dovelo do pada cena nafte i pokretanja brodova ka izlazu iz Persijskog zaliva, gde je, prema ranijim podacima, bilo 800 brodova „na čekanju“. Predsednik SAD Donald Trump potvrdio je tada otvaranje, ali je naglasio da američka blokada iranskog brodarstva ostaje na snazi, što je Teheran ocenio kao neprihvatljivo, pa je već u subotu Ormuz ponovo blokiran.

Jedan supertanker emitovao je radio-poruku da je pod vatrom, potvrdili su anonimni brodovlasnici zbog bezbednosne situacije. Britanska mornarička grupa upozorila je da su dva iranska naoružana čamca prišla jednom tankeru i otvorila vatru bez upozorenja. Kasnije je prijavljeno da je još jedan brod pogođen nepoznatim projektilom. Nekoliko brodovlasnika je potom brzo odustalo od evakuacije brodova koji su nedeljama zaglavljeni u regionu, ali su neka plovila ipak uspela da napuste oblast. Najmanje devet natovarenih tankera za sirovu naftu napravilo je zaokret i odustalo od izlaska iz regiona, dok su četiri kontejnerska broda francuske kompanije CMA CGM SA promenila kurs.

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi izjavio je u petak da je Ormuz “potpuno otvoren” za komercijalni saobraćaj tokom desetodnevnog primirja između Izraela i Hezbolaha u Libanu. Nakon njegove objave na mreži X, što je dodatno oborilo cene nafte i podstaklo brodove da pokušaju prolaz, više od 10 brodovlasnika, trgovaca i brokera navelo je da će zauzeti oprezan pristup i sačekati dalji razvoj situacije.

„Informacije se trenutno brzo menjaju“, izjavio je generalni sekretar Međunarodne pomorske organizacije Arsenio Dominguez. “Kompanije i brodovlasnici i dalje su oprezni, to je poruka koju sam juče uputio. Moramo da proverimo šta se zaista dešava.”

Studije nisu pronašle vezu između prekrštanja nogu i oštećenja leđa, kolena ili proširenih vena

Prema najnovijim ekonomskim analizama iz aprila 2026, široko rasprostranjeno mišljenje da sedenje prekrštenih nogu može izazvati zdravstvene probleme kao što su oštećenje leđa, istrošenost kolena ili proširene vene, nije potvrđeno dokazima. Istraživanja pokazuju da za većinu ljudi ova navika ne uzrokuje dugoročne posledice po zdravlje. Posebno, fizioterapeuti iz različitih zemalja nisu uspeli da izdvoje jedan „najbolji“ položaj za sedenje, a njihova uverenja često su oblikovana tradicijom i profesionalnom kulturom, a ne preciznim medicinskim podacima.

Analize pokazuju da su leđa, kukovi i kolena građeni tako da mogu podneti širok spektar položaja. Najveći problem predstavlja ostajanje u istom položaju duže vreme, što može dovesti do ukočenosti ili neprijatnosti, ali to ne znači i trajno oštećenje. Kliničke smernice fokusiraju se na faktore poput fizičke aktivnosti, snage mišića i zdrave telesne težine, dok izbegavanje samo jednog položaja tokom sedenja nije izdvojeno kao presudno.

Što se tiče proširenih vena, dokazi ukazuju da prekrštanje nogu privremeno menja protok krvi, ali nije uzrok proširenih vena. Rizik od proširenih vena češće je povezan sa faktorima kao što su starost, porodična istorija, trudnoća, gojaznost i dugo stajanje, a ne sa načinom sedenja.

U retkim slučajevima, poput perioda oporavka nakon zamene kuka, lekar može savetovati izbegavanje ovog položaja iz specifičnih razloga i na ograničeno vreme. Međutim, novija istraživanja sugerišu da su i ove mere često strože nego što je potrebno i da uklanjanje ovakvih ograničenja nije povećalo rani rizik od komplikacija.

Zaključak je da je za zdravlje zglobova i leđa važnije redovno menjati položaj i kretati se, nego strogo izbegavati određene navike sedenja. Preporuka stručnjaka glasi: najzdraviji položaj je onaj koji ne zadržavate duže vreme – sedite udobno, povremeno promenite položaj i krećite se kad god osećate potrebu.