Connect with us

Domaće

Globalni sajber kriminal dostiže 10,5 hiljada milijardi dolara godišnje, rizici rastu

Gubici od klimatskih promena mogli bi dostići 17% svetskog BDP-a, mentalni poremećaji uzrokuju gubitak 12 milijardi radnih dana

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Geralt

Gubici od klimatskih promena mogli bi dostići 17% svetskog BDP-a, mentalni poremećaji uzrokuju gubitak 12 milijardi radnih dana

Sedma godišnja konferencija “Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu”, koju organizuje platforma BeRiskProtected, biće održana 4. juna 2026. godine u hotelu Hilton u Beogradu, sa početkom u 9.30 časova. U fokusu događaja su ključni ekonomski rizici današnjice, uključujući geopolitičke tenzije, klimatske promene, sajber kriminal i pritiske na zaposlene, uz precizne ekonomske podatke koji ukazuju na razmere izazova.

Prema analizama, oko 20% svetske trgovine energentima prolazi kroz kritične geopolitičke tačke, što znači da i najmanji poremećaji utiču na rast cena i usporavanje privredne aktivnosti širom planete. Klimatske promene su već ostavile merljiv trag: globalna temperatura porasla je za oko 1,5°C, a procene ukazuju da bi ekonomski gubici mogli dostići do 17% svetskog BDP-a ukoliko se trend zagrevanja nastavi.

Sajber rizici dodatno su pojačani ubrzanom primenom veštačke inteligencije. Ukupni godišnji troškovi sajber kriminala procenjuju se na 10,5 hiljada milijardi dolara, a napadi i manipulacije podacima postaju sve sofisticiraniji. Istovremeno, pritisci na zaposlene izazivaju direktne ekonomske posledice: mentalni poremećaji i stres uzrokuju gubitak oko 12 milijardi radnih dana godišnje, što globalnu ekonomiju košta približno hiljadu milijardi dolara.

Finansijski sektor menja pravila igre kroz primenu ESG kriterijuma, pa kompanije sa slabijim rezultatima u ovoj oblasti trpe više troškove finansiranja i imaju ograničen pristup investicijama.

Na konferenciji će biti analizirani uticaji makroekonomskog okruženja na finansijski sektor i poslovanje, posledice planetarnih prirodnih katastrofa na domaću privredu i lance snabdevanja, kao i značaj rizika hrane za budućnost. Poseban segment biće posvećen ESG finansijskim i tehnološkim rešenjima koja doprinose održivosti, kao i zaštiti poslovanja od zloupotrebe veštačke inteligencije i očuvanju mentalnog zdravlja menadžera i zaposlenih.

Konferenciju otvara viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović, dok će ključne rizike predstaviti kompanija Marsh, vodeći svetski konsultant u oblasti rizika. Među učesnicima su DDOR Novi Sad, Deloitte Central Europe, Generali osiguranje Srbija, ERSTE banka, Comtrade, Wiener Städtische osiguranje, A1, Udruženje banaka Srbije, Milenijum osiguranje, UniCredit banka, AikBank, Triglav osiguranje, Perutnina Ptuj, NALED, HELVETAS Srbija, Milić Legal, Karanović&Partners, Egzakta, Strawberry Energy, Eclectica Capital, HR Excel, Međunarodna organizacija rada, UNDP, WWF Adria, univerzitetski profesori i eksperti. Prijatelj konferencije je ODM Collections.

Događaj je namenjen biznis sektoru, javnim preduzećima i institucijama, lokalnim upravama, top menadžmentu, ESG/CSR menadžerima, risk menadžerima, menadžerima za bezbednost podataka i sajber bezbednost, strategijskim menadžerima, HR menadžerima, menadžerima za korporativne komunikacije i vlasnicima preduzeća.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

TotalEnergies prodao 170 MW solarnih kapaciteta u sedam evropskih zemalja

Kompanija povećala portfolio obnovljivih izvora na 35 GW, cilj je 75 GW do 2030. godine

Published

10 hours ago

on

July 9, 2026

By

Kompanija povećala portfolio obnovljivih izvora na 35 GW, cilj je 75 GW do 2030. godine

Francuska kompanija TotalEnergies saopštila je da je prodala portfolio distribuiranih solarnih elektrana ukupnog kapaciteta oko 170 megavata u sedam evropskih zemalja tokom jula 2026. Prodati kapaciteti, uglavnom krovne elektrane, prešli su u vlasništvo nezavisnih proizvođača energije kao što su Amarenco i AMPYR Distributed Energy, dok vrednost transakcije nije objavljena. Ova prodaja deo je strategije usmerene na razvoj velikih solarnih i vetro parkova, za koje u kompaniji navode da donose veću profitabilnost u poređenju sa manjim projektima distribuirane proizvodnje.

Projekti se nalaze na teritoriji Francuske, Belgije, Holandije, Španije, Portugala, Velike Britanije i Luksemburga. Time je TotalEnergies okončao aktivnosti u oblasti distribuirane solarne proizvodnje u ovim državama, dok će novi vlasnici nastaviti da upravljaju elektranama i snabdevaju postojeće korisnike.

Iz kompanije ističu da se ovaj potez uklapa u strategiju širenja velikih solarnih i vetro elektrana, navodeći da “ekonomija obima omogućava veće prinose nego kod manjih projekata distribuirane proizvodnje, koji uglavnom imaju instaliranu snagu manju od tri megavata”.

Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjih 12 meseci TotalEnergies je povećao bruto kapacitet obnovljivih izvora za osam gigavata, čime je ukupni portfolio dostigao oko 35 GW. Cilj kompanije je da do 2030. godine premaši 75 GW instaliranih kapaciteta širom sveta.

Francuski energetski gigant poslednjih godina ubrzano širi poslovanje u segmentu obnovljivih izvora energije i električne energije, nastojeći da uz tradicionalnu proizvodnju nafte i gasa izgradi jedan od najvećih globalnih portfolija niskougljeničnih energetskih projekata.

Pročitaj još

Domaće

Američki dolar pod pritiskom zbog rasta ulaganja u akcije tehnoloških kompanija

Devizni strateg Dojče banke upozorava da prelazak kapitala sa obveznica na akcije povećava osetljivost dolara

Published

10 hours ago

on

July 9, 2026

By

Devizni strateg Dojče banke upozorava da prelazak kapitala sa obveznica na akcije povećava osetljivost dolara

Strani investitori sve više ulažu kapital u američke akcije, posebno u tehnološki sektor, dok interesovanje za američke državne obveznice opada, pokazuju analize Dojče banke. Ova promena u strukturi priliva kapitala može znatno povećati rizik i volatilnost američkog dolara, navode analitičari.

Prema izveštaju, tradicionalno su američke državne obveznice predstavljale „sigurno utočište“ u vreme globalnih neizvesnosti, obezbeđujući stabilnu podršku dolaru i finansirajući spoljne deficite SAD. Međutim, aktuelni trendovi pokazuju da strani kapital sada u većoj meri ulazi u akcije, pogotovo u kompanije iz tehnološkog sektora, čiji rast podstiče razvoj veštačke inteligencije.

Analitičari Dojče banke ističu da je slabljenje interesovanja za američki dug posledica geopolitičkih tenzija i promena u međunarodnim investicionim tokovima. S druge strane, rast ulaganja u akcije podstiču optimizam vezan za veštačku inteligenciju i snažni rezultati američkih tehnoloških firmi.

Devizni strateg Dojče banke, Malika Sačdeva, navodi: „Američke državne obveznice su tradicionalno predstavljale sigurno utočište u periodima globalne neizvesnosti, ali sada stabilnost dolara sve više zavisi od cikličnih kretanja na tržištu kapitala.“

Zaključak analitičara je da bi ova promena mogla učiniti američku valutu znatno osetljivijom na promene raspoloženja investitora i nestabilnost na berzama, što predstavlja dodatni rizik za globalne finansijske tokove.

Pročitaj još

Domaće

Evropski parlament odobrio početak pregovora o digitalnom evru, 416 poslanika za

Za uvođenje digitalnog evra glasalo 416 poslanika, protiv 169, dok je 22 bilo uzdržano; digitalni evro mogao bi biti dostupan od 2029. godine

Published

10 hours ago

on

July 9, 2026

By

Za uvođenje digitalnog evra glasalo 416 poslanika, protiv 169, dok je 22 bilo uzdržano; digitalni evro mogao bi biti dostupan od 2029. godine

Evropski parlament usvojio je pregovarački stav i odobrio početak pregovora sa Savetom Evropske unije o predlogu za uvođenje digitalnog evra, nove elektronske forme novca koju bi izdavala Evropska centralna banka (ECB). Za otvaranje međuinstitucionalnih pregovora glasalo je 416 poslanika, protiv je bilo 169, dok je 22 bilo uzdržano, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Predlogom se predviđa stroga zaštita privatnosti korisnika, besplatne osnovne platne usluge, ograničenje iznosa digitalnih evra koje građani mogu držati radi očuvanja finansijske stabilnosti i obavezna dostupnost gotovine u evrozoni kao zakonskog sredstva plaćanja. Parlament je istovremeno naglasio da trgovcima ne sme biti dozvoljeno odbijanje gotovinskog plaćanja, a države članice moraju redovno pratiti dostupnost gotovine, posebno za starije građane, osobe sa nižim prihodima i one bez pristupa bankarskim uslugama.

Pregovarački tim Evropskog parlamenta vodiće izvestilac Fernando Navarete Rohas iz Evropske narodne partije (EPP), a prva runda pregovora sa irskim predsedavanjem Savetu EU očekuje se uskoro. Rohas je istakao da će digitalni evro biti dopuna, a ne zamena gotovine: „Evropa ne treba da bira između digitalnog evra i uspešnih privatnih platnih rešenja, već oba sistema treba da funkcionišu zajedno koristeći postojeću infrastrukturu”, ocenio je on.

Prema pregovaračkoj poziciji, digitalni evro bi predstavljao elektronski oblik novca koji izdaje ECB i mogao bi se koristiti za onlajn i oflajn plaćanja. Internet transakcije obavljaće se preko posebnog računa, dok bi oflajn plaćanja funkcionisala direktno između uređaja, slično gotovinskim transakcijama. Zaštita privatnosti biće ugrađena u sam sistem, pa bi transakcije mogle da se potvrđuju bez otkrivanja ličnih podataka, dok ECB neće imati pristup podacima na osnovu kojih bi korisnici mogli biti identifikovani. Većina trgovaca biće u obavezi da prihvata digitalni evro, osim samostalnih preduzetnika i malih i mikropreduzeća koja ne prihvataju druge elektronske oblike plaćanja.

Predlog predviđa da kompanije ne mogu trajno držati digitalne evre osim privremenog zadržavanja uplaćenih sredstava do 24 časa. Digitalni evro ne bi nosio kamatu niti bi se na njega obračunavale kamate. ECB bi pre uvođenja digitalnog evra trebalo da završi tehnička pravila, izgradi potrebnu infrastrukturu i sprovede pilot-projekte. Nakon usvajanja propisa predviđen je najmanje dvogodišnji period pripreme za banke, pružaoce platnih usluga i korisnike. Prema trenutnom planu, digitalni evro mogao bi biti dostupan za maloprodajna plaćanja od 2029. godine, nakon pilot programa predviđenog za 2027.

Pročitaj još

U Trendu