Nacionalna platforma, razvijena uz podršku Privredne komore Srbije, omogućava kompanijama efikasniju nabavku i digitalno poslovanje

Market+, nacionalna B2B platforma namenjena povezivanju domaće privrede, trenutno okuplja više od 3.500 registrovanih kompanija koje nude preko 50.000 proizvoda iz različitih sektora, uključujući proizvodnju, građevinarstvo, IT, logistiku i usluge. Platforma je razvijena uz podršku Privredne komore Srbije i u partnerstvu sa Institutom Mihajlo Pupin, sa ciljem da omogući povezivanje ponude i potražnje u realnom vremenu, bez posrednika i čekanja.

Market+ kompanijama pruža mogućnost pronalaska poslovnih partnera, razmene upita i pregleda konkretne tržišne ponude, čime olakšava svakodnevno poslovanje u Srbiji. Pristup platformi je dostupan putem sajta www.market-plus.com, a pametna pretraga zasnovana na veštačkoj inteligenciji analizira ključne reči, kategorije, opise i tehničke specifikacije kako bi povezala kompanije sa stvarnim poslovnim potrebama korisnika.

Prednosti korišćenja Market+ platforme uključuju bržu i efikasniju nabavku, jednostavnije kreiranje i slanje zahteva za ponudu, kao i lakše poređenje dobavljača. Platforma smanjuje administraciju i operativne troškove, optimizuje procese nabavke i povećava sigurnost poslovanja zahvaljujući većem broju dostupnih i verifikovanih partnera. Kompanije takođe mogu da predstave svoju ponudu na profesionalan način, bez dodatnih ulaganja u digitalne kanale.

Korišćenjem Market+ poslovne prilike više nisu ograničene na postojeće kontakte i preporuke, već je povezivanje organizovano, transparentno i dostupno svim učesnicima tržišta. Platforma je važan strateški projekat digitalnog povezivanja domaće privrede i doprinosi digitalizaciji tradicionalnih poslovnih procesa u Srbiji.

Za Privrednu komoru Srbije Market+ predstavlja značajan infrastrukturni projekat i nastavak digitalizacije servisa za podršku i povezivanje privrede. Omogućava 24/7 podršku kompanijama kako kroz događaje, tako i kroz svakodnevnu digitalnu komunikaciju, čime Komora jača svoju ulogu poslovnog haba i partnera domaće privrede.

Fišing sada čini 15 odsto napada, dok napredne AI tehnologije povećavaju rizik od manipulacije i gubitka identiteta

Kompanija Kaspersky predstavila je na godišnjoj konferenciji Kaspersky HORIZONS u Rimu, održanoj 19. maja 2026. godine, nova saznanja o rizicima koje kognitivna veštačka inteligencija donosi po mentalnu privatnost i autonomiju pojedinaca. Prema analizama, veštačka inteligencija se ubrzano razvija u pravcu analize neuronskih signala, modelovanja ponašanja i predviđanja obrazaca donošenja odluka, što otvara niz novih bezbednosnih izazova.

Kaspersky GReAT identifikovao je četiri ključna rizika koji postaju sve izraženiji sa napretkom kognitivnih AI sistema. Prvi rizik je povećana složenost socijalnog inženjeringa uz pomoć velikih jezičkih modela (LLM-ova), koji omogućavaju napadačima da kreiraju znatno ubedljivije fišing poruke i prevare. Prema najnovijem Globalnom izveštaju Kaspersky Security Services, fišing čini oko 15% (jedan od sedam) najčešće korišćenih tehnika sajber napada, što pokazuje ozbiljnost ovog trenda.

Drugi rizik je masovna kognitivna manipulacija, gde AI omogućava operacije uticaja velikih razmera. Akteri kao što su haktivisti i grupe koje koriste napredne perzistentne pretnje (APT) mogu koristiti AI za eksploataciju kognitivnih pristrasnosti i emocionalnih okidača u populaciji. Time se produbljuje polarizacija i smanjuje poverenje u javne procese, dok mikro-targetiranje i algoritamski sistemi dodatno učvršćuju efekte “echo chamber” fenomena na društvenim mrežama.

Treći identifikovani rizik je napredno profilisanje, gde AI koristi objedinjene podatke sa društvenih mreža i digitalnog ponašanja kako bi izradila detaljne psihološke profile pojedinaca. Ovaj proces povećava rizik od doxxing-a i tehnološki posredovanog zlostavljanja, pri čemu su lične ranjivosti izložene i iskorišćene za ciljane napade. Prediktivni modeli AI takođe mogu dovesti do toga da pojedinci budu procenjivani i targetirani na osnovu pretpostavljenog, a ne stvarnog ponašanja.

Četvrti rizik odnosi se na razvoj interfejsa mozak–računar (BCI), koji su i dalje u eksperimentalnoj fazi, ali već omogućavaju pacijentima komunikaciju putem interpretacije neuronskih signala. Ovi sistemi se približavaju IoT okruženju, gde bi neuronski signali mogli upravljati pametnim uređajima i medicinskom opremom, stvarajući dodatne bezbednosne izazove za privatnost.

Ovi nalazi ukazuju da razvoj kognitivne veštačke inteligencije nosi nove slojevite pretnje kako za pojedince, tako i za institucije i društvo u celini. Prema analizama, fišing kao početna tačka za napade, ali i sofisticirane metode manipulacije, zahtevaju pojačanu pažnju i razvoj novih strategija za zaštitu mentalne privatnosti.

Gubici od klimatskih promena mogli bi dostići 17% svetskog BDP-a, mentalni poremećaji uzrokuju gubitak 12 milijardi radnih dana

Sedma godišnja konferencija “Rizici novog doba i održivost: Hod po tankom ledu”, koju organizuje platforma BeRiskProtected, biće održana 4. juna 2026. godine u hotelu Hilton u Beogradu, sa početkom u 9.30 časova. U fokusu događaja su ključni ekonomski rizici današnjice, uključujući geopolitičke tenzije, klimatske promene, sajber kriminal i pritiske na zaposlene, uz precizne ekonomske podatke koji ukazuju na razmere izazova.

Prema analizama, oko 20% svetske trgovine energentima prolazi kroz kritične geopolitičke tačke, što znači da i najmanji poremećaji utiču na rast cena i usporavanje privredne aktivnosti širom planete. Klimatske promene su već ostavile merljiv trag: globalna temperatura porasla je za oko 1,5°C, a procene ukazuju da bi ekonomski gubici mogli dostići do 17% svetskog BDP-a ukoliko se trend zagrevanja nastavi.

Sajber rizici dodatno su pojačani ubrzanom primenom veštačke inteligencije. Ukupni godišnji troškovi sajber kriminala procenjuju se na 10,5 hiljada milijardi dolara, a napadi i manipulacije podacima postaju sve sofisticiraniji. Istovremeno, pritisci na zaposlene izazivaju direktne ekonomske posledice: mentalni poremećaji i stres uzrokuju gubitak oko 12 milijardi radnih dana godišnje, što globalnu ekonomiju košta približno hiljadu milijardi dolara.

Finansijski sektor menja pravila igre kroz primenu ESG kriterijuma, pa kompanije sa slabijim rezultatima u ovoj oblasti trpe više troškove finansiranja i imaju ograničen pristup investicijama.

Na konferenciji će biti analizirani uticaji makroekonomskog okruženja na finansijski sektor i poslovanje, posledice planetarnih prirodnih katastrofa na domaću privredu i lance snabdevanja, kao i značaj rizika hrane za budućnost. Poseban segment biće posvećen ESG finansijskim i tehnološkim rešenjima koja doprinose održivosti, kao i zaštiti poslovanja od zloupotrebe veštačke inteligencije i očuvanju mentalnog zdravlja menadžera i zaposlenih.

Konferenciju otvara viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović, dok će ključne rizike predstaviti kompanija Marsh, vodeći svetski konsultant u oblasti rizika. Među učesnicima su DDOR Novi Sad, Deloitte Central Europe, Generali osiguranje Srbija, ERSTE banka, Comtrade, Wiener Städtische osiguranje, A1, Udruženje banaka Srbije, Milenijum osiguranje, UniCredit banka, AikBank, Triglav osiguranje, Perutnina Ptuj, NALED, HELVETAS Srbija, Milić Legal, Karanović&Partners, Egzakta, Strawberry Energy, Eclectica Capital, HR Excel, Međunarodna organizacija rada, UNDP, WWF Adria, univerzitetski profesori i eksperti. Prijatelj konferencije je ODM Collections.

Događaj je namenjen biznis sektoru, javnim preduzećima i institucijama, lokalnim upravama, top menadžmentu, ESG/CSR menadžerima, risk menadžerima, menadžerima za bezbednost podataka i sajber bezbednost, strategijskim menadžerima, HR menadžerima, menadžerima za korporativne komunikacije i vlasnicima preduzeća.