Američka nafta zabeležila pad od 15 odsto na 95,75 dolara, azijski berzanski indeksi u snažnom porastu
Cene nafte na svetskom tržištu zabeležile su značajan pad nakon postizanja dvonedeljnog uslovnog sporazuma o prekidu vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kojim je predviđeno ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuški moreuz. Cena referentne sirove nafte Brent smanjena je za oko 13 odsto i iznosi 94,80 dolara po barelu, dok je američka nafta pala za više od 15 odsto na nivo od 95,75 dolara po barelu, kako su preneli međunarodni mediji.
Uprkos padu, nove cene nafte i dalje su više nego što su bile pre početka sukoba 28. februara, kada se nafta prodavala za oko 70 dolara po barelu. Prethodnih nedelja, cene energije rasle su usled ozbiljnih poremećaja u snabdevanju naftom i gasom sa Bliskog istoka, nakon što je Iran zapretio napadima na brodove u Ormuškom moreuzu kao odgovor na američke i izraelske vazdušne udare.
Objava sporazuma pozitivno se odrazila na berzanske indekse u azijsko-pacifičkom regionu. Japanski Nikei 225 porastao je za 5 odsto, južnokorejski Kospi za skoro 6 odsto, hongkonški Hang Seng za 2,8 odsto, dok je australijski ASX 200 skočio za 2,7 procenata. Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na društvenim mrežama da je pristao da obustavi bombardovanje Irana na dve nedelje, pod uslovom da Teheran odmah i bezbedno otvori Ormuški moreuz.
Analitičari navode da je Vašington oprezan zbog mogućnosti da bi dalje eskalacije mogle izazvati nagli rast cena energije i ozbiljne ekonomske posledice. Tokom primirja očekuje se da deo tankera koji su čekali u blizini moreuza nastavi plovidbu, što bi moglo da donese olakšanje tržištima u narednim nedeljama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će oporavak proizvodnje energije na Bliskom istoku biti moguć tek nakon trajnog mirovnog sporazuma, dok bi sanacija oštećene infrastrukture mogla da traje mesecima.
Prema procenama kompanije Rystad Energy, obnova štete u energetskom sektoru mogla bi da premaši 25 milijardi dolara i potraje godinama. Sukob je posebno pogodio azijske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na energente iz Persijskog zaliva. Filipini su krajem marta proglasili nacionalnu energetsku vanrednu situaciju nakon što su cene goriva više nego udvostručene. U regionu su avio-kompanije povećale cene karata i smanjile broj letova zbog rasta cena mlaznog goriva, dok su vlade i kompanije najavile mere za ublažavanje posledica visokih cena i nestašica goriva.
Stručnjaci ocenjuju da će biti potrebno određeno vreme da se tržište energije stabilizuje i cene vrate na nivoe pre izbijanja sukoba.
