Kompanija potpisala ugovor na 25 godina, izgrađeno postrojenje snage 103 MV i sanirana stara deponija

Kompanija Beo Čista Energija, koju čine Veolia (Francuska), Itochu (Japan) i fond Marguerite, dobila je nagradu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za izuzetnu primenu mera zaštite životne sredine i društvene odgovornosti u okviru javno-privatnog partnerstva sa Gradom Beogradom. Nagrada je uručena tokom godišnjeg sastanka EBRD-a u Rigi, saopštila je kompanija. Projekat javno-privatnog partnerstva potpisan je u septembru 2017. godine i obuhvata usluge prerade i odlaganja komunalnog i građevinskog otpada na period od 25 godina.

U okviru projekta, izgrađeno je postrojenje za proizvodnju energije iz otpada snage 103 MV koje koristi komunalni otpad za dobijanje električne i toplotne energije kao zamene za fosilna goriva. Takođe su izgrađeni sanitarna deponija sa iskorišćenjem deponijskog gasa i prečišćavanjem procednih voda, kao i postrojenje za reciklažu otpada od građenja i rušenja koje obezbeđuje materijal za izgradnju puteva.

Direktorka za životnu sredinu i održivost EBRD-a, Maja Henerkes, naglasila je da se ovaj projekat izdvaja po primeni visokih standarda u oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja, uz ostvarivanje merljivih rezultata. “Ovaj projekat predstavlja izuzetan primer kako inovativna struktura projekta i snažna posvećenost svih uključenih strana mogu da prevaziđu složene ekološke i društvene izazove”, izjavila je Henerkes.

Projekat je prvi u Srbiji koji je uspostavio integrisani sistem upravljanja otpadom, uključujući i sanaciju stare zatvorene nesanitarne deponije. Realizuje se uz finansijsku podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB).

Datum predaje poreskih rešenja je 8. jun, a obveznici moraju prijaviti izmene u roku od 15 dana

Poreska uprava Republike Srbije započela je danas dostavu poreskih rešenja građanima koji ostvaruju prihod od izdavanja nekretnina po principu “stana na dan” za 2026. godinu, objavljeno je na zvaničnom sajtu Poreske uprave. Svim poreskim obveznicima koji se bave pružanjem ugostiteljskih usluga biće uručena rešenja za utvrđivanje obaveze po osnovu poreza na prihod za sledeću godinu.

Prema zvaničnom saopštenju, datum predaje rešenja pošti radi uručenja svim obveznicima je 8. jun i važi za sve korisnike ove usluge. U obavezi su i svi oni koji tokom godine započnu ili prestanu sa pružanjem ugostiteljskih usluga, kao i oni kod kojih dođe do izmena elemenata bitnih za visinu poreske obaveze, da u roku od 15 dana od nastanka promene podnesu Poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (Obrazac PPDG-4R) organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na kojoj se nalazi ugostiteljski objekat.

Ova mera ima za cilj praćenje i uredno oporezivanje prihoda iz segmenta izdavanja nekretnina na kraći vremenski period. Poreska uprava napominje da je obaveza prijave i izmirenja poreskih obaveza zakonski propisana i da će kontrola biti nastavljena tokom cele godine.

Više informacija i detalja o prijavi i poreskim obavezama dostupno je na zvaničnom sajtu Poreske uprave.

Radna grupa Evropske komisije održala četiri sastanka, ali i dalje bez dogovora za 90/180 dana pravilo

Prevoznici iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i dalje se suočavaju sa ograničenjem od 90 dana boravka u Šengenskoj zoni u periodu od 180 dana, što je izazvalo velike gubitke za privredu, potvrdio je šef Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović. On je izjavio da je sa Evropskom komisijom (EK) formirana radna grupa koja se redovno sastaje, a do sada su održana četiri sastanka, ali još nema pomaka ka rešenju ovog problema.

Apostolović je nakon konferencije Američke privredne komore u Srbiji naveo da je Hrvatska već usvojila izmene i dopune zakona o strancima, što je olakšalo boravak profesionalnih vozača, dok se sa drugim članicama Šengena traže bilateralna prelazna rešenja do usvajanja dugoročne vizne strategije EU. Istakao je da je problem dužine boravka vozača iz regiona u Šengen zoni otvoren još pre više od dve godine i da je pritisak dodatno pojačan uvođenjem novog Sistema ulaska i izlaska (EES), koji predviđa uzimanje biometrijskih podataka na granicama.

“Formirana je radna grupa sa EK koja se redovno sastaje. Imali smo već četiri sastanka. Dugoročno rešenje vidimo kroz usvajanje vizne strategije EU, ali to je nešto što je na dugom štapu. Sada sa EK i državama članicama pokušavamo da rešimo to kratkoročno”, izjavio je Apostolović. On je dodao da je EK u početku imala malo razumevanja za ovaj problem, ali je sada uočena važnost njegovog rešavanja za privredu.

Dušan Nikolić, član Upravnog odbora poslovnog udruženja Međunarodni transport Srbije, rekao je da na sastancima Radne grupe EK 1. i 2. juna nije bilo pomaka ka rešenju pitanja dužine boravka profesionalnih vozača. Istakao je da se na sastancima sa EK “ista priča vrti u krug” i podsetio da su prevoznici iz regiona krajem januara blokirali prelaze zbog strogog viznog režima EU i pravila 90/180 dana.

Prema pravilima EU, vozači iz zemalja koje nisu članice mogu provesti najviše 90 dana u periodu od 180 dana unutar Šengenske zone. Uvođenje EES sistema dodatno je otežalo situaciju, jer podrazumeva uzimanje biometrijskih podataka prilikom prelaska granice. Apostolović je poručio da se intenzivno radi na iznalaženju rešenja i da su stalno u kontaktu sa EK i državama članicama, ali da trenutno ne može da precizira kada će prelazno rešenje biti dogovoreno.