Trošak za EXPO i povezane projekte 3,4 milijarde evra, izdvajanja za puteve porasla 80 odsto u odnosu na ugovorene iznose
Fiskalni savet ocenio je da nova Fiskalna strategija Srbije obezbeđuje stabilnost javnih finansija kroz održive budžetske deficite i postepeno smanjenje javnog duga, ali upozorava na nedostatak jasnog plana za rešavanje ključnih razvojnih problema. Prema nacrtu strategije za 2027. godinu, sa projekcijama do 2029, deficit budžeta planiran je na nivou od tri odsto BDP-a za 2026. i 2027. godinu, dok se za 2028. i 2029. predviđa smanjenje na 2,5 odsto. Javni dug bi trebalo da opadne sa 44,7 na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine, što Fiskalni savet smatra realnim i u skladu sa fiskalnim pravilima.
Iako Strategija formalno navodi prioritete kao što su energetika, obrazovanje, zdravstvo i poljoprivreda, Fiskalni savet ističe da dokument ne sadrži dovoljno detalja o konkretnim merama, troškovima i očekivanim efektima na budžet i privredu. Posebno su istaknuti izazovi poput usporavanja rasta zaposlenosti, pada konkurentnosti pojedinih grana, smanjenog priliva stranih direktnih investicija u odnosu na deficit tekućeg računa, kao i nejasne strategije za prilagođavanje energetskog sektora evropskom CBAM mehanizmu, što može povećati troškove elektroprivrede.
Savet upozorava i da Strategija prikazuje stanje javnih finansija povoljnijim nego što zapravo jeste. Kao rizike navode moguće novo zaduživanje EPS-a sa državnim garancijama, potencijalne troškove rešavanja statusa NIS-a i činjenicu da, iako je javni dug relativno nizak, Srbija plaća znatno više kamate od proseka Evropske unije.
Kada je reč o velikim infrastrukturnim projektima, procenjuje se da će troškovi za EXPO i povezane projekte dostići oko 3,4 milijarde evra, dok su izdvajanja za osam velikih putnih pravaca povećana za 80 odsto u odnosu na prvobitne ugovore. Fiskalni savet kritikuje nedovoljnu transparentnost javnih investicija i nedostatak jasnog prioritizovanja ulaganja.
Poljoprivreda je istaknuta kao sektor u kojem budžetska izdvajanja kontinuirano rastu, dok proizvodnja stagnira, zbog čega je, prema Savetu, neophodna reforma sistema subvencija, a ne samo povećanje sredstava.
Zaključak Fiskalnog saveta je da strategija postavlja dobar okvir za makroekonomsku stabilnost, ali ostaje slabija kao razvojni plan koji bi trebalo da unapredi konkurentnost i dugoročni rast domaće privrede.
