Dr. Volker Trier ističe važnost evropskog puta i zajedničke komunikacije; nemačke firme ključni poslodavac u Srbiji

Izvršni direktor Privredne komore Nemačke dr. Volker Trier izjavio je da nemačka privreda od Srbije očekuje dve ključne stvari: nedvosmisleno opredeljenje ka Evropskoj uniji i održavanje otvorene, zajedničke komunikacije sa Nemačkom i Evropom. Povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja komore nemačkih kompanija u Srbiji, dr. Trier je istakao da je Srbija za nemačke privrednike od velikog značaja, navodeći da su nemačke firme u našoj zemlji stvorile više od 80.000 radnih mesta.

“Moj prvi zahtev je jasan, a to je nedvosmisleno opredeljenje ka Evropi i evropskom tržištu. Nemačka privreda to očekuje. Srbija nam je važna, nemačke kompanije su ovde stvorile više od 80.000 radnih mesta. Evropa mora biti brža i Srbija mora verovati u zajednički put. Samo zajedno možemo se suočiti sa globalnim izazovima i predstaviti sopstvena rešenja”, izjavio je dr. Trier u emisiji „ČadežTalk“, koja će biti emitovana na Euronews Srbija.

Kao drugi zahtev, dr. Trier je naveo potrebu da Srbija i Evropska unija kontinuirano komuniciraju o izazovima, pri čemu je uloga EU konstruktivnog kritičara posebno važna. On je naglasio da Srbija ima značajnu poziciju u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, što omogućava jasnu komunikaciju o potrebnim reformama za približavanje EU.

“Srbija ima važnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, i to je dobro. Iz te pozicije treba jasno komunicirati šta je potrebno da bi Srbija napredovala ka EU. Kao zemlja koja nema izlaz na more Srbija zavisi od isporuka energije spolja i zato je važno otvoreno da govorimo o izazovima koje to donosi u usklađivanju sa evropskim pravilima. To treba zajednički komunicirati, što mi već radimo. Jer ako izgubimo Srbiju iz evropskog konteksta, to će biti problem za sve”, istakao je dr. Trier.

Govoreći o proširenju EU i postojećim izazovima, dr. Trier je naglasio: „Moramo se evropski povezati, jer problemi su danas toliko veliki da nemamo vremena da o tome raspravljamo još 20 godina. Moramo zajedno da gradimo bezbednosnu arhitekturu. Potreban nam je zajednički pristup sirovinama. Ali, niko ne može biti potpuno nezavisan jer niko nema lance snabdevanja, od rudnika do potrošačke primene. Nema Nemačka, nema ni SAD. Kina je obezbedila resurse u Africi, ali ih još ima dovoljno. Moramo zajedno da razvijamo i odbranu i digitalizaciju. Sve to možemo samo ako sarađujemo na evropskom nivou, uključujući Zapadni Balkan.“

Nemačke kompanije ostaju među najvažnijim investitorima i poslodavcima u Srbiji, a njihova očekivanja i dalje su usmerena na jačanje evropske orijentacije zemlje i nastavak konstruktivnog dijaloga sa partnerima iz Evropske unije.

Prihodi grupacije porasli na 38,1 milijardu evra, investitori zabrinuti zbog održivosti rezultata

Grupacija Stelantis, četvrti po veličini svetski proizvođač automobila, ostvarila je neto dobit od 960 miliona evra u prva tri meseca 2026. godine, što predstavlja rast od 194 odsto u poređenju sa 327 miliona evra iz istog perioda prethodne godine. Prema dostupnim podacima, prihodi kompanije iznosili su 38,1 milijardu evra, što je povećanje od 6 odsto na godišnjem nivou.

Ovakvi rezultati nadmašili su očekivanja analitičara, ali su investitori ostali oprezni, što se odrazilo na berzansko trgovanje – akcije Stelantisa na berzi u Milanu danas su pale za 10 odsto, pre nego što su gubici ublaženi na oko 7 odsto. Analitičari upozoravaju na neizvesnosti koje se odnose na strukturu troškova, uvozne carine i kvalitet ostvarenih prihoda, a kompanija i dalje beleži negativan slobodan novčani tok.

Generalni direktor Stelantisa Antonio Filosa izjavio je da rezultati predstavljaju prve efekte mera usmerenih ka održivom rastu, uz podršku dobrih prodajnih rezultata na severnoameričkom tržištu: „Ovi rezultati odražavaju početne efekte naših mera usmerenih na održivi rast, uz značajnu podršku sa tržišta Severne Amerike.“

Stelantis u svom portfoliju ima više svetski poznatih automobilskih brendova, uključujući Džip, Fijat i Sitroen. Uprkos rastu prihoda i dobiti, tržište ostaje oprezno zbog izazova sa troškovima i negativnim slobodnim novčanim tokom.

Cene energenata porasle za 10,9 odsto, dok je inflacija u Italiji skočila na 2,9 odsto

Preliminarna procena Eurostata pokazuje da je godišnja inflacija u evrozoni u aprilu porasla na 3 odsto, što je rast u odnosu na martovskih 2,6 odsto. Ovaj skok najvećim delom je rezultat značajnog povećanja cena energenata, koje su u aprilu zabeležile rast od 10,9 odsto na godišnjem nivou, duplo više u poređenju sa martom kada je taj rast iznosio 5,1 odsto.

U sektoru usluga, inflacija je iznosila 3 odsto, što predstavlja usporavanje u odnosu na martovskih 3,2 odsto. Cene hrane, alkohola i duvana povećane su za 2,5 odsto, dok je u martu ova kategorija beležila rast od 2,4 odsto. Industrijski proizvodi, izuzimajući energente, imale su najmanji rast cena od svega 0,8 odsto, što je ipak više od martovskih 0,5 odsto.

U najvećim privredama evrozone, inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) takođe je zabeležila rast. U Nemačkoj je inflacija porasla sa 2,8 na 2,9 odsto, u Francuskoj sa 2 na 2,5 odsto, u Španiji sa 3,4 na 3,5 odsto, dok je u Italiji zabeležen skok sa 1,6 na čak 2,9 odsto, navodi se na zvaničnoj stranici Eurostata.

Rast inflacije u evrozoni, posebno usled povećanja cena energenata, ukazuje na nastavak inflatornih pritisaka u regionu. Ovi podaci mogli bi uticati na buduće odluke monetarnih vlasti i ekonomske politike unutar evrozone.