Dr. Volker Trier ističe važnost evropskog puta i zajedničke komunikacije; nemačke firme ključni poslodavac u Srbiji

Izvršni direktor Privredne komore Nemačke dr. Volker Trier izjavio je da nemačka privreda od Srbije očekuje dve ključne stvari: nedvosmisleno opredeljenje ka Evropskoj uniji i održavanje otvorene, zajedničke komunikacije sa Nemačkom i Evropom. Povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja komore nemačkih kompanija u Srbiji, dr. Trier je istakao da je Srbija za nemačke privrednike od velikog značaja, navodeći da su nemačke firme u našoj zemlji stvorile više od 80.000 radnih mesta.

“Moj prvi zahtev je jasan, a to je nedvosmisleno opredeljenje ka Evropi i evropskom tržištu. Nemačka privreda to očekuje. Srbija nam je važna, nemačke kompanije su ovde stvorile više od 80.000 radnih mesta. Evropa mora biti brža i Srbija mora verovati u zajednički put. Samo zajedno možemo se suočiti sa globalnim izazovima i predstaviti sopstvena rešenja”, izjavio je dr. Trier u emisiji „ČadežTalk“, koja će biti emitovana na Euronews Srbija.

Kao drugi zahtev, dr. Trier je naveo potrebu da Srbija i Evropska unija kontinuirano komuniciraju o izazovima, pri čemu je uloga EU konstruktivnog kritičara posebno važna. On je naglasio da Srbija ima značajnu poziciju u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, što omogućava jasnu komunikaciju o potrebnim reformama za približavanje EU.

“Srbija ima važnu ulogu u regionu Zapadnog Balkana kroz Berlinski proces, i to je dobro. Iz te pozicije treba jasno komunicirati šta je potrebno da bi Srbija napredovala ka EU. Kao zemlja koja nema izlaz na more Srbija zavisi od isporuka energije spolja i zato je važno otvoreno da govorimo o izazovima koje to donosi u usklađivanju sa evropskim pravilima. To treba zajednički komunicirati, što mi već radimo. Jer ako izgubimo Srbiju iz evropskog konteksta, to će biti problem za sve”, istakao je dr. Trier.

Govoreći o proširenju EU i postojećim izazovima, dr. Trier je naglasio: „Moramo se evropski povezati, jer problemi su danas toliko veliki da nemamo vremena da o tome raspravljamo još 20 godina. Moramo zajedno da gradimo bezbednosnu arhitekturu. Potreban nam je zajednički pristup sirovinama. Ali, niko ne može biti potpuno nezavisan jer niko nema lance snabdevanja, od rudnika do potrošačke primene. Nema Nemačka, nema ni SAD. Kina je obezbedila resurse u Africi, ali ih još ima dovoljno. Moramo zajedno da razvijamo i odbranu i digitalizaciju. Sve to možemo samo ako sarađujemo na evropskom nivou, uključujući Zapadni Balkan.“

Nemačke kompanije ostaju među najvažnijim investitorima i poslodavcima u Srbiji, a njihova očekivanja i dalje su usmerena na jačanje evropske orijentacije zemlje i nastavak konstruktivnog dijaloga sa partnerima iz Evropske unije.

Cene energenata porasle za 10,9 odsto, dok je inflacija u Italiji skočila na 2,9 odsto

Preliminarna procena Eurostata pokazuje da je godišnja inflacija u evrozoni u aprilu porasla na 3 odsto, što je rast u odnosu na martovskih 2,6 odsto. Ovaj skok najvećim delom je rezultat značajnog povećanja cena energenata, koje su u aprilu zabeležile rast od 10,9 odsto na godišnjem nivou, duplo više u poređenju sa martom kada je taj rast iznosio 5,1 odsto.

U sektoru usluga, inflacija je iznosila 3 odsto, što predstavlja usporavanje u odnosu na martovskih 3,2 odsto. Cene hrane, alkohola i duvana povećane su za 2,5 odsto, dok je u martu ova kategorija beležila rast od 2,4 odsto. Industrijski proizvodi, izuzimajući energente, imale su najmanji rast cena od svega 0,8 odsto, što je ipak više od martovskih 0,5 odsto.

U najvećim privredama evrozone, inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) takođe je zabeležila rast. U Nemačkoj je inflacija porasla sa 2,8 na 2,9 odsto, u Francuskoj sa 2 na 2,5 odsto, u Španiji sa 3,4 na 3,5 odsto, dok je u Italiji zabeležen skok sa 1,6 na čak 2,9 odsto, navodi se na zvaničnoj stranici Eurostata.

Rast inflacije u evrozoni, posebno usled povećanja cena energenata, ukazuje na nastavak inflatornih pritisaka u regionu. Ovi podaci mogli bi uticati na buduće odluke monetarnih vlasti i ekonomske politike unutar evrozone.

Energenti čine dve trećine inflacije, privredni rast se očekuje na 2,7 odsto, dok su domaće investicije i dalje na niskom nivou

Inflacija u Srbiji bi, prema projekciji Svetske banke, do kraja 2026. godine mogla da poraste na 6 odsto ili nešto iznad tog nivoa. Ključni pritisak na rast potrošačkih cena dolazi iz sektora energetike, gde energenti trenutno učestvuju sa dve trećine u ukupnoj inflaciji, navodi viši ekonomista Svetske banke, Lazar Šestović.

Procene su zasnovane na trenutnom uticaju cena energenata i mogu se promeniti u zavisnosti od razvoja događaja na međunarodnim tržištima, posebno u kontekstu nestabilnosti na Bliskom istoku. Šestović ističe da je izrada ekonomskih projekcija za 2026. godinu izuzetno izazovna zbog čestih promena u globalnom okruženju, pa svaka nova informacija može uticati na ukupnu sliku.

Prema očekivanjima Svetske banke, privredni rast Srbije mogao bi da ubrza na 2,7 odsto u 2026. godini, u odnosu na prošlogodišnjih 2 odsto, dok bi u 2027. mogao dostići 3 odsto. Inflacija će tokom cele godine ostati povišena, prevashodno zbog uticaja energetskog sektora, ali se na srednji rok očekuje povratak u ciljani raspon Narodne banke Srbije, između 1,5 i 4,5 odsto.

Rizici za ostvarenje ovih prognoza uključuju eventualnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, neizvesnosti u evropskoj auto-industriji, kao i poslovanje državnih preduzeća, naročito u energetici, gde su prema oceni međunarodnih institucija potrebne dodatne reforme.

Šestović je izrazio nadu da aktuelni geopolitički sukobi neće značajno odložiti rešavanje statusa NIS-a, ocenjujući da je rešenje tog pitanja ključno za energetsku bezbednost Srbije i da bi krajem maja moglo biti poznato više detalja.

Srbija se, zajedno sa drugim državama regiona, suočava sa padom priliva stranog kapitala, dok su domaća ulaganja još veći strukturni problem. “Domaće investicije su oblast u kojoj smo zaista daleko ispod svih zemalja Istočne Evrope. Taj problem traje već 15 godina i predstavlja ključni razlog zašto Srbija generalno sporije raste nego što bi mogla”, upozorio je Šestović.

Na nivou Zapadnog Balkana, prosečan privredni rast je opao sa 3,7 odsto na 2,6 odsto u prethodnoj godini, što prati i specifične izazove na tržištu rada. Ričard Rekord, glavni ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci, naveo je da bi uz odgovarajuće mere dodatnih 2,8 miliona ljudi, prvenstveno žena i mladih, moglo biti uključeno u radnu snagu regiona.