Samo 3,4% startapa premašilo milion evra prihoda, dok 36,7% i dalje ne ostvaruje nikakav prihod

Šesto izdanje istraživanja Startap skener 2026, koje je objavila Inicijativa Digitalna Srbija, pokazuje da su ambicije domaćih startapa značajno porasle tokom 2025. godine, ali da prihodi i dalje izostaju za većinu. Prema prikupljenim podacima, čak 72,1% startapa planira da u 2026. godini prikupi eksternu investiciju, a 25,4% njih cilja runde iznad milion evra, što je trostruko više u odnosu na 7,6% iz prethodne godine.

“Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali i dalje se suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji i spremniji da privuku kapital, ali trećina i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, a većina vodi startap kao sporednu aktivnost”, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative Digitalna Srbija.

Poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, dok su inkubatori i akceleratori podržali 23,8%. Eksternu investiciju prikupilo je 29,9% startapa, a samo 9,5% beleži mesečni rast prihoda veći od 10%. Više od trećine startapa, odnosno 36,7%, još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6% njih ima godišnji prihod manji od 150.000 evra. Prag od milion evra prihoda prešlo je svega 3,4% startapa.

Oslonjenost na grantove ostaje visoka – 59,2% startapa koristi grantove i bespovratna sredstva, a 61,9% se finansira isključivo iz sopstvenih izvora i/ili grantova, bez uključenja pametnog kapitala. Među startapima koji nemaju mesečne prihode, 77,4% planira i tokom 2026. godine da se primarno finansira iz bespovratnih sredstava.

Osnivači domaćih startapa u proseku imaju 38 godina, dok je visok stepen obrazovanja prisutan kod 88,9% njih. Udeo žena osnivača povećan je na 21,5% (sa 17,8%), a povratnika iz inostranstva sada je 18,5%. Porastao je i broj netehničkih osnivača: 68% startapa ima bar jednog osnivača sa iskustvom u menadžmentu, marketingu ili prodaji (prethodno 62,6%). Veštačka inteligencija i mašinsko učenje prisutni su u proizvodima 51% startapa, što je rast od 10 procentnih poena za godinu dana. Samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, što je manje u poređenju sa 60,1% iz ranije godine.

Srbija je i dalje najčešće tržište za 40,8% startapa, dok 69,4% planira širenje na nova tržišta tokom 2026. godine. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8%. Najveći izazovi ostaju pristup finansiranju (60,5%) i akvizicija korisnika (37,4%), dok je prodaja najtraženija pozicija – navodi je 48,3% startapa. Kompletan izveštaj Startap skener 2026 dostupan je na sajtu Inicijative Digitalna Srbija.

Godišnja kvota za bescarinski uvoz umanjuje se za 47%, nova carina na 30 kategorija proizvoda od čelika

Evropska unija postigla je dogovor o strožim pravilima za uvoz čelika, kojim se godišnja kvota za bescarinski uvoz ograničava na 18,3 miliona tona – što predstavlja smanjenje od približno 47% u odnosu na prethodni nivo. Svi uvozi koji premaše ovu kvotu biće oporezovani carinom od 50%, što je dvostruko više u odnosu na raniji režim, i to na 30 kategorija proizvoda koji sadrže čelik.

Očekuje se da će formalno usvajanje ovih mera uslediti u narednim nedeljama, a stupanje na snagu planirano je za 1. jul, kada ističe trenutni zaštitni mehanizam za čelik. Evropska unija takođe uvodi pojačani kontrolni sistem kojim će se tražiti podaci o poreklu čelika kroz čitav lanac proizvodnje, uključujući mesto gde je čelik istopljen i gde je oblikovan u poluproizvode.

Prema saopštenju Evropske unije, cilj ovog paketa mera je stabilizacija tržišta i zaštita evropske industrije od globalnog viška kapaciteta, koji bi do 2027. godine mogao da dostigne 721 milion tona – više od pet puta od godišnje potrošnje u EU.

Unutar novog režima biće precizno definisano koliko svaka pojedinačna zemlja može da koristi deo bescarinskih kvota, što uvodi jasniju raspodelu uvoza među partnerima. Istovremeno, dogovor predviđa fleksibilnost kroz mogućnost prenosa neiskorišćene kvote iz jednog kvartala u drugi, radi izbegavanja poremećaja u snabdevanju.

Evropska komisija navodi da se ovim merama štiti oko 2,5 miliona radnih mesta povezanih sa proizvodnjom čelika u Evropi i istovremeno podržavaju ciljevi dekarbonizacije industrije. Ove mere zamenjuju postojeći sistem zaštite iz 2018. godine, koji je takođe uključivao kvote i carine na višak uvoza.

Amazon i Goldman Sachs već primenjuju punu radnu nedelju u kancelarijama, a trend povratka fizičkom radu menja korporativnu klimu

Prema velikoj analizi objavljenoj u Fortune magazinu, 70% kompanija sa prestižne Fortune 500 liste donelo je odluku o obaveznom prisustvu zaposlenih u kancelariji najmanje četiri dana nedeljno u toku ovog proleća. Istovremeno, vodeće kompanije kao što su Amazon i Goldman Sachs već su uvele režim pune radne nedelje u svojim sedištima.

Analitičari ističu da je eksperiment sa potpunim radom na daljinu naišao na ograničenja u domenu korporativne kulture i operativne efikasnosti. Navodi se da su menadžeri i lideri najvećih korporacija zaključili da inovacije i razmena ideja, poput spontanih razgovora uz kafu ili u hodnicima, ne mogu biti uspešno zamenjeni digitalnim komunikacijama.

Povratak u kancelarije, prema analizi, ne predstavlja samo pokušaj nadzora ili racionalizacije troškova poslovnog prostora, već i nastojanje da se obnovi kolektivna kohezija unutar timova. U organizacijama gde su zaposleni godinama insistirali na digitalnoj autonomiji, sada se naglašava da je korporativni duh neraskidivo vezan za zajednički radni prostor.

Kao što se navodi: „Dok posmatrate prazne hodnike koji se ponovo pune žagorom i zvukom koraka, shvatate da je eksperiment sa potpunim radom na daljinu udario u nevidljivi zid korporativne kulture i operativne efikasnosti.“ Dalje se dodaje: „Digitalna efikasnost je merljiva, ali je korporativni duh, onaj koji pokreće najteže projekte, neraskidivo vezan za zajednički prostor.“

Ovim promenama kancelarija ponovo postaje centralno mesto okupljanja, simbol pripadnosti i ključni deo identiteta zaposlenih, dok se digitalni modeli rada povlače pred zahtevima za većom poslovnom povezanošću i zajedničkim stvaranjem.