Nemačka i Italija ostvarile rast od 0,3% kvartalno, dok je nominalni BDP Bugarske dostigao 27,33 milijarde evra
Sezonski prilagođen bruto domaći proizvod (BDP) evrozone opao je za 0,2% u prvom tromesečju 2026. godine u poređenju sa poslednja tri meseca 2025, pokazuju najnoviji podaci evropske statističke službe. Ovo je prvi kvartalni pad privrede evrozone od 2022. godine, a rezultat je niži od prethodne preliminarne procene kada je najavljivan rast od 0,1%.
Najveći kvartalni pad zabeležen je u Irskoj, gde je BDP opao za 12,1%. U Litvaniji je pad iznosio 0,3%, u Švedskoj 0,2%, dok je u Francuskoj zabeležen blagi pad od 0,1%. Najveći rast među zemljama članicama evrozone imala je Danska sa 1,9%, a slede Estonija i Malta sa po 1,1%.
Kada su u pitanju najveće privrede evrozone, Nemačka i Italija su zabeležile kvartalni rast od po 0,3%, dok je Španija ostvarila rast od 0,6%. Na godišnjem nivou, privreda evrozone je u prvom kvartalu 2026. porasla za 0,3%, što je slabije od prethodno procenjenih 0,8% i od rasta od 1,2% u četvrtom kvartalu 2025.
Investicije u fiksni kapital u evrozoni porasle su svega 0,3% u odnosu na isti period prošle godine, u poređenju sa rastom od 3,3% u četvrtom kvartalu 2025. Istovremeno je zabeležen pad uvoza i usporavanje rasta potrošnje domaćinstava.
Gledano međugodišnje, nemačka privreda je porasla za 0,3%, francuska za 0,9%, italijanska za 0,8%, dok je Španija ostvarila rast od 2,7% u prvom tromesečju 2026, navodi se na sajtu evropske statističke službe.
Ekonomija Bugarske ostvarila je rast BDP-a od 3,1% na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026, dok je kvartalni rast iznosio 0,7%, prema podacima Nacionalnog statističkog instituta. Ovo je ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada je rast bio 2,9%. Nominalna vrednost BDP-a Bugarske u ovom periodu iznosila je 27,33 milijarde evra, dok je bruto dodata vrednost (BDV) dostigla 23,84 milijarde evra.
U strukturi BDV-a, usluge čine 71,8%, industrija 26,7%, dok poljoprivreda učestvuje sa 1,5%. Ključni doprinos rastu došao je od snažnog povećanja bruto fiksnih ulaganja od 18,7%. Domaća potrošnja takođe je porasla za 7,8% i dodatno poduprla ekonomski rast.
Spoljnotrgovinski bilans Bugarske ostaje izazovan jer je izvoz robe i usluga pao za 7,4% međugodišnje, dok je uvoz porastao za 8,2%, što je dovelo do negativnog neto doprinosa spoljne trgovine, saopštava Nacionalni statistički institut.
