Više od polovine nemačkih kompanija koristi AI, a u građevinarstvu rast sa 7,1 na 39,8 odsto za tri godine

Američka tehnološka kompanija Antropik saopštila je da Klod, njihov AI model, danas piše više od 80% koda u sistemima kompanije, dok je pre godinu i po dana taj procenat bio jednocifren. U aprilu 2026. godine, Klod je ispravio greške za koje bi, prema procenama stručnjaka, ljudima bilo potrebno četiri godine rada. Izveštaj kompanije navodi da Klod u 64% slučajeva predlaže bolji sledeći istraživački korak od samih istraživača, dok je u novembru 2025. taj procenat iznosio 51%.

AI agenti kompanije su za 800 sati rešili problem iz bezbednosti AI sistema sa uspešnošću od 97%, dok su dva čoveka za nedelju dana postigla samo 23% uspeha. Antropik naglašava da i dalje postoji ključna granica – Klod izvršava zadatke koje mu čovek postavi, ali još uvek ne bira samostalno koje probleme treba rešavati.

Kompanija predviđa tri moguća scenarija razvoja: usporavanje tehnološkog napretka uz širenje postojećih mogućnosti po ekonomiji, nastavak napretka uz ljudsku kontrolu ili scenario u kojem AI sistemi postaju sposobni za sopstveno unapređivanje i samostalno projektovanje naslednika. Zbog mogućih “ogromnih posledica”, Antropik poziva na usporavanje ili privremenu pauzu razvoja najnaprednijih AI sistema, uz istu obavezu svih aktera, i pokreće dijalog sa kreatorima politika, istraživačima i civilnim sektorom o koordinaciji i nadzoru AI.

Prema danas objavljenim podacima Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, 54,5% kompanija u Nemačkoj trenutno koristi veštačku inteligenciju, dok je prošle godine taj udeo bio 40,9%. Dalje, 16% kompanija planira uvođenje AI, a 21,6% još diskutuje o toj temi. Najveća primena je u industriji sa 58,7%, dok je u sektoru usluga 56,2%, a u trgovini oko 45%. U građevinarstvu je udeo kompanija koje koriste AI porastao sa 7,1 na 39,8% u poslednje tri godine. Razlike postoje i po veličini firme: AI koristi 67,2% velikih, 51,2% malih i 47,2% srednjih preduzeća.

Porodica Glejzer razmatra prodaju udela nakon dve decenije, interesovanje investitora iz SAD i Bliskog istoka raste

Mančester junajted, jedan od najpoznatijih fudbalskih klubova na svetu, nalazi se pred mogućom promenom vlasničke strukture, nakon što deo članova porodice Glejzer razmatra prodaju dela ili celokupnog vlasničkog udela. Prema upućenim izvorima, unutar porodice traju razgovori o potencijalnoj prodaji, sa podeljenim stavovima među članovima – dok neki podržavaju prodaju, drugi još nisu spremni da se odreknu svojih akcija.

Porodica Glejzer postala je vlasnik Mančester junajteda 2005. godine kroz finansijski aranžman koji je klubu doneo značajan dug, što je tokom godina izazvalo nezadovoljstvo i kritike navijača. Pre nešto više od dve godine, britanski milijarder Džim Retklif je kupio oko 29 odsto udela u klubu i preuzeo kontrolu nad sportskim operacijama, dok je porodica Glejzer zadržala većinski paket i upravljačka prava.

U isto vreme, porodica Glejzer je odbila ponudu katarskih investitora vrednu više od pet milijardi funti za potpuno preuzimanje kluba, što je dodatno naglasilo podeljenost u vezi sa budućnošću vlasništva. Sada, mogućnost prodaje dela ili celokupnog udela ponovo privlači pažnju investitora, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka, koji su pokazali interesovanje za ulazak u vlasničku strukturu Mančester junajteda.

Prema poslednjim podacima sa Njujorške berze, tržišna vrednost akcija Mančester junajteda iznosi oko 3,6 milijardi dolara. Međutim, analitičari ističu da bi eventualna prodaja kluba mogla biti realizovana po znatno višoj ceni, s obzirom na specifična upravljačka prava koja porodica Glejzer poseduje.

Vest o mogućoj prodaji pozitivno je uticala na tržište, pa su akcije kluba zabeležile rast nakon što su informacije dospele u javnost. Odluka o prodaji još uvek nije doneta, a konačni ishod zavisiće od daljih dogovora unutar porodice Glejzer i potencijalnog interesa investitora.

Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada se Mančester junajted suočava sa pritiscima za ulaganja i modernizaciju, kao i sa zahtevima navijača za veću transparentnost i uspehe na terenu. Potencijalna promena vlasništva mogla bi imati dugoročne posledice po strateški pravac i konkurentnost kluba na globalnom fudbalskom tržištu.

Deseta međunarodna konferencija u Beogradu, popust od 15 odsto za učesnike uz promotivni kod

Udruženje eSigurnost organizuje desetu, jubilarnu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 29. septembra do 2. oktobra 2026. godine u Karbon Event Centeru u Beogradu. Nakon devet uspešnih međunarodnih izdanja, ovogodišnji događaj okupiće stručnjake iz oblasti informacione bezbednosti, predstavnike finansijskog i energetskog sektora, kao i državnih i javnih institucija.

Program konferencije usmeren je na aktuelne pretnje i trendove u oblasti sajber bezbednosti, uključujući napade generisane veštačkom inteligencijom (AI), ransomware i napredne pretnje (APT), socijalni inženjering, bezbednost IoT uređaja i mobilnih platformi, kao i usklađivanje poslovanja sa lokalnim i evropskim regulativama. Posebna pažnja biće posvećena digitalnoj forenzici, incident response procedurama i strategijama za pametne rezervne kopije.

Pored teorijskih predavanja, učesnici će imati priliku da učestvuju u praktičnim radionicama i hands-on treninzima, namenjenim inženjerima i tehničkim stručnjacima iz oblasti zaštite IT sistema, digitalne forenzike i primene AI tehnologija. Ove radionice omogućavaju uvid u metode napada i odbrane iz prve ruke.

Konferencija je namenjena IT menadžerima, CISO, stručnjacima za sajber kriminal i digitalnu forenziku, administratorima, kao i predstavnicima menadžmenta kompanija koje prepoznaju sajber bezbednost kao ključni poslovni rizik.

Za učesnike konferencije obezbeđen je popust od 15 odsto na cenu kotizacije, uz korišćenje promotivnog koda ESECURITY2026BIF pri prijavi na zvaničnom sajtu. Detalji o programu, predavačima i ranijim izdanjima dostupni su na https://esecurity.rs/, a registracija se može izvršiti direktno na https://esecurity.rs/sign-up/.