Nemačka i Italija ostvarile rast od 0,3% kvartalno, dok je nominalni BDP Bugarske dostigao 27,33 milijarde evra

Sezonski prilagođen bruto domaći proizvod (BDP) evrozone opao je za 0,2% u prvom tromesečju 2026. godine u poređenju sa poslednja tri meseca 2025, pokazuju najnoviji podaci evropske statističke službe. Ovo je prvi kvartalni pad privrede evrozone od 2022. godine, a rezultat je niži od prethodne preliminarne procene kada je najavljivan rast od 0,1%.

Najveći kvartalni pad zabeležen je u Irskoj, gde je BDP opao za 12,1%. U Litvaniji je pad iznosio 0,3%, u Švedskoj 0,2%, dok je u Francuskoj zabeležen blagi pad od 0,1%. Najveći rast među zemljama članicama evrozone imala je Danska sa 1,9%, a slede Estonija i Malta sa po 1,1%.

Kada su u pitanju najveće privrede evrozone, Nemačka i Italija su zabeležile kvartalni rast od po 0,3%, dok je Španija ostvarila rast od 0,6%. Na godišnjem nivou, privreda evrozone je u prvom kvartalu 2026. porasla za 0,3%, što je slabije od prethodno procenjenih 0,8% i od rasta od 1,2% u četvrtom kvartalu 2025.

Investicije u fiksni kapital u evrozoni porasle su svega 0,3% u odnosu na isti period prošle godine, u poređenju sa rastom od 3,3% u četvrtom kvartalu 2025. Istovremeno je zabeležen pad uvoza i usporavanje rasta potrošnje domaćinstava.

Gledano međugodišnje, nemačka privreda je porasla za 0,3%, francuska za 0,9%, italijanska za 0,8%, dok je Španija ostvarila rast od 2,7% u prvom tromesečju 2026, navodi se na sajtu evropske statističke službe.

Ekonomija Bugarske ostvarila je rast BDP-a od 3,1% na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026, dok je kvartalni rast iznosio 0,7%, prema podacima Nacionalnog statističkog instituta. Ovo je ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada je rast bio 2,9%. Nominalna vrednost BDP-a Bugarske u ovom periodu iznosila je 27,33 milijarde evra, dok je bruto dodata vrednost (BDV) dostigla 23,84 milijarde evra.

U strukturi BDV-a, usluge čine 71,8%, industrija 26,7%, dok poljoprivreda učestvuje sa 1,5%. Ključni doprinos rastu došao je od snažnog povećanja bruto fiksnih ulaganja od 18,7%. Domaća potrošnja takođe je porasla za 7,8% i dodatno poduprla ekonomski rast.

Spoljnotrgovinski bilans Bugarske ostaje izazovan jer je izvoz robe i usluga pao za 7,4% međugodišnje, dok je uvoz porastao za 8,2%, što je dovelo do negativnog neto doprinosa spoljne trgovine, saopštava Nacionalni statistički institut.

Deseta međunarodna konferencija u Beogradu, popust od 15 odsto za učesnike uz promotivni kod

Udruženje eSigurnost organizuje desetu, jubilarnu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 29. septembra do 2. oktobra 2026. godine u Karbon Event Centeru u Beogradu. Nakon devet uspešnih međunarodnih izdanja, ovogodišnji događaj okupiće stručnjake iz oblasti informacione bezbednosti, predstavnike finansijskog i energetskog sektora, kao i državnih i javnih institucija.

Program konferencije usmeren je na aktuelne pretnje i trendove u oblasti sajber bezbednosti, uključujući napade generisane veštačkom inteligencijom (AI), ransomware i napredne pretnje (APT), socijalni inženjering, bezbednost IoT uređaja i mobilnih platformi, kao i usklađivanje poslovanja sa lokalnim i evropskim regulativama. Posebna pažnja biće posvećena digitalnoj forenzici, incident response procedurama i strategijama za pametne rezervne kopije.

Pored teorijskih predavanja, učesnici će imati priliku da učestvuju u praktičnim radionicama i hands-on treninzima, namenjenim inženjerima i tehničkim stručnjacima iz oblasti zaštite IT sistema, digitalne forenzike i primene AI tehnologija. Ove radionice omogućavaju uvid u metode napada i odbrane iz prve ruke.

Konferencija je namenjena IT menadžerima, CISO, stručnjacima za sajber kriminal i digitalnu forenziku, administratorima, kao i predstavnicima menadžmenta kompanija koje prepoznaju sajber bezbednost kao ključni poslovni rizik.

Za učesnike konferencije obezbeđen je popust od 15 odsto na cenu kotizacije, uz korišćenje promotivnog koda ESECURITY2026BIF pri prijavi na zvaničnom sajtu. Detalji o programu, predavačima i ranijim izdanjima dostupni su na https://esecurity.rs/, a registracija se može izvršiti direktno na https://esecurity.rs/sign-up/.

U prvom kvartalu registrovano 5.243 teretnih vozila i 220 autobusa, saobraćajne nezgode smanjene za 3,5 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine u Srbiji je prvi put registrovan 41.391 putnički automobil, dok je broj teretnih vozila iznosio 5.243, a autobusa 220. Među ovim vozilima, čak 82,9 odsto novo registrovanih putničkih automobila bilo je starije od dve godine, dok je kod teretnih vozila taj udeo 77,0 odsto, a kod radnih vozila 59,8 odsto.

Najzastupljenija teretna vozila su ona nosivosti do 999 kg, sa dominantnim korišćenjem dizel goriva. Kod putničkih automobila, vozila sa zapreminom motora do 1.399 cm3 uglavnom koriste benzin, dok su vozila zapremine 1.400 cm3 i više češće na dizel pogon. Među brendovima, najviše je registrovano automobila marki Folksvagen, Audi, Škoda, Pežo i Opel. Podaci Srpske asocijacije uvoznika delova i vozila pokazuju da su kod novih vozila najprodavanije Škode (2.492 vozila u prva četiri meseca), a slede Tojota sa 1.517 i Hjundai sa 793 vozila.

U istom periodu zabeležene su ukupno 2.633 saobraćajne nezgode sa nastradalim licima, pri čemu je povređeno 3.575 lica, a život izgubilo 84 osobe. Broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima smanjen je za 3,5 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Van naselja je zabeležen pad nezgoda od 10,0 odsto, dok je u naseljima pad iznosio 1,3 odsto.

Broj nastradalih lica takođe je smanjen za 6,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Povređenih je manje za 6,4 odsto, a broj poginulih lica smanjen je za 18,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda smanjenja saobraćajnih nezgoda i nastradalih na drumovima Srbije.