Kompanija smenila direktora i zatvorila radnje, dok zaposleni pohađaju obuku o istoriji i društvenoj odgovornosti

Starbucks je u Južnoj Koreji suočen sa masovnim bojkotom potrošača, što je dovelo do pada prodaje za 6,5 miliona dolara, nakon što je marketinška kampanja izazvala negodovanje javnosti. Kampanja, namenjena promociji višekratnih čaša pod nazivom „Tank Day“, pokrenuta je na godišnjicu ustanka u Gvangdžuu iz 1980. godine, kada je tokom vojnog obračuna poginulo najmanje 165 civila.

Spornu kampanju osmislio je alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, a korišćenje izraza „tak na sto“ izazvalo je dodatnu osudu, jer je taj izraz postao ozloglašen nakon što je korišćen u prikrivanju mučenja i smrti studentskog aktiviste 1987. godine. Zbog ovoga su usledili protesti ispred prodajnih objekata Starbucksa, a čak je i predsednik Južne Koreje Lee Jae-myung javno osudio kampanju, ocenivši je kao nehumanu i sramnu.

Istog dana kada je skandal izbio, kompanija Shinsegae Group, koja upravlja Starbucks franšizom u Južnoj Koreji, smenila je izvršnog direktora lokalne podružnice. Svi zaposleni, uključujući predsednika grupe Čung Jong-džina, obavezni su na obuku o istorijskom nasleđu i društvenoj odgovornosti, tokom koje će prodavnice biti zatvorene.

Ustanak u Gvangdžuu iz 1980. godine ima posebno mesto u istoriji Južne Koreje kao važna prekretnica na putu ka demokratiji i inspiracija za masovne proteste 1987. godine, koji su doveli do pada vojnog režima. Greška u marketinškoj strategiji Starbucksa ukazala je na rizik pogrešnog tumačenja istorijskih tema od strane stranih brendova i potrebu za pažljivijim pristupom lokalnom kontekstu.

Iz Shinsegae Group su naveli da je slogan kampanje odabran na osnovu predloga alata veštačke inteligencije, ističući važnost ljudskog faktora i poznavanja društvenog konteksta pri kreiranju promotivnih aktivnosti. Finansijski gubici i reputaciona šteta za Starbucks u ovom slučaju jasno pokazuju posledice nedovoljne senzitivnosti na lokalne istorijske teme.

Dva svetska klasifikaciona društva odobrila projekte sa reaktorima, brodarska industrija koristi 350 miliona tona goriva godišnje

Britanski Lloyd’s Register i američki American Bureau of Shipping (ABS) izdali su načelna odobrenja (Approval in Principle – AiP) za konceptualne dizajne trgovačkih brodova sa naprednim nuklearnim reaktorima, što predstavlja ključni korak ka razvoju nuklearnih brodova. Ova odluka je doneta u junu 2026. godine i otvara mogućnosti za inženjerski razvoj i izgradnju novih tipova plovila, saopšteno je u stručnim analizama.

Lloyd’s Register je odobrio koncept velikog broda za isključivi prevoz automobila i kamiona, na kojem zajednički rade južnokorejski konzorcijum HD Hyundai Heavy Industries, HD Korea Shipbuilding & Offshore Engineering (HD KSOE), Hyundai Glovis, G-Marine Service i Korejski institut za istraživanje atomske energije (KAERI). Projekat se fokusira na integraciju reaktora sa rastopljenom soli (MSR) u trup broda, uz rešavanje izazova kao što su unutrašnji raspored reaktora, biološka zaštita, uticaj mase reaktora na stabilnost, kao i fleksibilnost pogonskog sistema u poređenju sa standardnim brodovima. “Iako je nuklearna propulzija još uvek u ranoj fazi, ovaj projekat pokazuje važnost izgradnje tehničkog razumevanja već sada”, izjavio je Sung-Gu Park, predsednik Lloyd’s Register-a za severoistočnu Aziju.

Istovremeno, ABS je izdao načelno odobrenje za integraciju nuklearnog reaktora u pogonski sistem klasičnog teretnog broda, prema dizajnu koji je razvio Pomorski konzorcijum Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), u saradnji sa brodogradilištem HD KSOE i grčkom grupom Capital Maritime Group. Ovaj dizajn koristi specijalnu sintetičku tečnost za prenos toplote, što omogućava rad reaktora na pritisku bliskom atmosferskom, olakšavajući modularnu izradu i integraciju. “Nuklearna energija predstavlja jednu od najperspektivnijih alternativa tradicionalnim fosilnim gorivima. Kroz ovu uspešnu saradnju sa ABS-om i MIT-om, spremni smo da predvodimo tržište ekološki prihvatljivih plovila”, istakao je Sangmin Park, potpredsednik istraživačke laboratorije za zelenu energiju u HD KSOE.

Ove inicijative dolaze u trenutku kada globalna pomorska industrija troši oko 350 miliona tona fosilnog goriva godišnje i generiše približno 3% ukupne svetske emisije ugljen-dioksida. Prema ciljevima Međunarodne pomorske organizacije (IMO) iz jula 2024. godine, industrija treba da postigne neto nultu emisiju do ili oko 2050. godine, zbog čega brodari i brodogradilišta ubrzano traže alternativna rešenja za pogon brodova.

Preduzeća sa prometom ispod 50 miliona dinara dobijaju mogućnost tromesečnih prijava, uz obaveznu elektronsku dostavu do 15 dana od završetka perioda

Nacrt novog zakona o porezu na dodatu vrednost, čija primena počinje sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju, donosi ključne izmene u načinu obračuna i prijavljivanja PDV-a. Prema predloženim pravilima, osnovni poreski period biće kalendarski mesec, ali preduzeća koja su u prethodnoj godini ostvarila promet dobara i usluga, uključujući PDV, manji od 50 miliona dinara, moći će da biraju tromesečni obračun. Ova promena omogućava privrednicima veću finansijsku fleksibilnost i smanjenje administrativnih obaveza, uz usklađivanje sa pravilima Evropske unije.

Prema novim rešenjima, pravo na tromesečni obračun neće imati kompanije koje obavljaju transakcije unutar Evropske unije. Za njih, kao i za strane firme bez sedišta u Srbiji, poreski period ostaje mesec dana, bez obzira na iznos prometa. Svi poreski obveznici, uključujući i strane firme registrovane za PDV u Srbiji, podnosiće prijave isključivo elektronskim putem, i to najkasnije 15 dana nakon isteka poreskog perioda.

Sadržina poreske prijave detaljno je definisana, pa će obveznici biti u obavezi da navedu ukupnu vrednost oporezivih transakcija, iznos obračunatog PDV-a, prethodni porez, kao i promet koji je oslobođen oporezivanja ili ne podleže PDV-u. Dodatno, prijave će sadržati podatke o prometu robe i usluga unutar EU, vrednosti isporuka u druge države članice, nabavkama iz EU i transakcijama za koje poresku obavezu snosi primalac.

Obračun PDV-a vršiće se na osnovu svih isporuka dobara i usluga sa nastalom poreskom obavezom u poreskom periodu, uz uzimanje u obzir izmena poreske osnovice i korekcija prethodno iskazanog poreza. Poljoprivrednicima će se u obračun uključiti i PDV naknade. Preliminarna poreska prijava, koja će biti automatski formirana u sistemu elektronskih faktura, postaje deo redovne prijave, ali se ne podnosi pri početku ili završetku PDV aktivnosti.

Prijavu PDV-a podnosiće svi registrovani obveznici, ali i lica koja su dužna da plate PDV u ime stranih obveznika, pravna lica koja nisu PDV obveznici, ali nabavljaju robu iz EU, kao i kupci novih prevoznih sredstava iz država članica. Obaveza postoji i za mala preduzeća koja pružaju usluge obveznicima iz drugih država članica ili trećih zemalja. Ukoliko prijava ne bude podneta u roku ili bez odgovarajuće evidencije, Poreska uprava može samostalno utvrditi poresku obavezu.

Za određene strane prevoznike i male obveznike koji posluju isključivo sa trećim zemljama, zakon predviđa mogućnost podnošenja prijava u papirnom obliku. U odnosu na prethodna pravila, prag za tromesečni obračun sada iznosi 50 miliona dinara godišnjeg prometa, čime se povećava broj preduzeća koja mogu ređe podnositi prijave i lakše upravljati sredstvima od PDV-a tokom dužeg perioda.