Jaguar Land Rover u 2025. platio 410 miliona funti carina, profitabilnost Stellantisa u Evropi ciljana na 5 odsto

Automobilska grupacija Stellantis saopštila je da trenutno nema planove za proširenje saradnje sa britanskim Jaguar Land Roverom i njegovim vlasnikom, indijskom kompanijom Tata Motors, na evropsko tržište. Prema rečima Emanuela Kapelana, direktora Stellantisa za Evropu, zajednički projekti sa JLR u Sjedinjenim Američkim Državama i Tata Motors u Indiji za sada nisu predviđeni za evropsko tržište. On je naveo da bi kompanija mogla razmotriti ovakvu opciju ukoliko se pojavi konkretna tržišna ili proizvodna šansa, ali da to trenutno nije prioritet.

Stellantis i Jaguar Land Rover pre desetak dana potpisali su neobavezujući memorandum o razumevanju kojim će istražiti mogućnosti saradnje na razvoju proizvoda u SAD. Ova saradnja može da uključuje deljenje platformi i tehnologije, zajednički razvoj modela ili čak proizvodnju vozila JLR u američkim fabrikama Stellantisa, koje trenutno rade ispod punog kapaciteta. Jaguar Land Rover trenutno ne proizvodi nijedno vozilo u SAD, a prošle godine platio je oko 410 miliona funti na ime dodatnih carina, što je uticalo na povećanje cena vozila i troškova isporuke.

U Azijsko-pacifičkom regionu, Africi, Južnoj Americi i na Bliskom istoku, Stellantis i Tata Motors planiraju zajedničku proizvodnju i razvoj proizvoda. Analitičari ocenjuju da bi partnerstva mogla pomoći Stellantisu u Evropi, gde kompanija razmatra tehnološka rešenja za buduće modele većih vozila.

Kapelano je istakao da Stellantis razmatra mogućnost prodaje manjeg modela džipa u Evropi, koji bi se proizvodio u Kini u saradnji sa tamošnjom kompanijom Dongfeng. Stellantis i Dongfeng su ovog meseca potpisali ugovor o proizvodnji vredan 1,2 milijarde dolara. Luksuzni brend Voyah proizvodiće hibride i električne automobile u Stellantisovoj fabrici u Francuskoj, dok će proizvođači iz ugovora sa Zhejiang Leapmotor Technology Co dobiti pristup fabrikama u Španiji i Francuskoj.

Na nedavno održanom „Danu investitora”, Antonio Filosa, prvi čovek Stellantisa, predstavio je plan oporavka kompanije koji se fokusira na četiri marke: Jeep, Ram, Peugeot i Fiat, dok ostale marke (Dodge i Chrysler u SAD, kao i Citroen/DS, Opel/Vauxhall, Alfa Romeo i Lancia u Evropi) ostaju regionalno orijentisane. Cilj je povećanje profitabilnosti u Severnoj Americi na 10 odsto do 2030. godine, dok bi u Evropi profitabilnost mogla da dostigne 5%.

Više od 5.000 srednjoškolaca učestvovalo je u programu, a najbolji tim iz Novog Sada predstavljaće Srbiju na evropskom finalu u Rigi

Tokom školske 2025/26. godine, u okviru programa Učenička kompanija, registrovana je 181 učenička kompanija širom Srbije, saopšteno je na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija. Od ovog broja, 151 tim je učestvovao na takmičenjima, uz podršku 211 nastavnika-mentora i više od 5.000 uključenih srednjoškolaca iz 15 gradova. U Program mentorstva učeničkih kompanija bilo je uključeno 108 poslovnih volontera iz 23 kompanije i 57 poslovnih mentora iz šest kompanija.

Na dvodnevnom takmičenju, srednjoškolci su predstavili širok spektar proizvoda i usluga – od edukativnih društvenih igara i aplikacija, preko pametnih uređaja, do održivih i biorazgradivih proizvoda. Prva nagrada dodeljena je timu „MONETA Works” iz Tehničke škole „Mileva Marić Ajnštajn” iz Novog Sada, za društvenu igru koja deci i roditeljima pomaže da razvijaju finansijsku pismenost kroz realne životne situacije. Ovaj tim predstavljaće Srbiju na evropskom finalu Gen-E 2026, koje će biti održano od 7. do 10. jula u Rigi, Letonija, uz konkurenciju iz gotovo 40 zemalja.

Drugo mesto osvojila je kompanija „BE4THEFIELD” iz Ekonomsko-trgovinske škole u Prijepolju za društvenu igru namenjenu učenju geografije kroz interaktivnu zabavu, dok je treće mesto pripalo timu „Crease Ease” iz Savremene gimnazije u Beogradu, za inovativni sprej za uklanjanje nabora sa tkanina bez potrebe za peglanjem. Posebna priznanja dodeljena su za inovativnost, društveni uticaj, primenu tehnologije, STEM principe i timski rad, među kojima se ističe i „Got-A-Pot” iz Gimnazije „Miloš Savković” iz Aranđelovca, dobitnik STEM nagrade Nordeus fondacije za pametne saksije.

Tokom ceremonije, istaknuto je da učenici danas razmišljaju šire od profita i uključuju održivost, društvenu odgovornost i tehnološke inovacije u svoje poslovne modele. Učesnici su dan pre takmičenja proveli u kompaniji Nordeus, gde im je Branko Milutinović, suosnivač Nordeusa i Nordeus fondacije, poručio da je rad na ideji ključan za stvaranje vrednosti, ali i da je važno ne odustajati kada nije lako objasniti inovaciju okolini.

Takmičenje je realizovano uz podršku partnerskih organizacija, fondacija i obrazovnih institucija, a na gala večeri dodeljena su priznanja i nastavnicima, mentorima i školama za doprinos razvoju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji. Program Učenička kompanija omogućio je mladima niz iskustava – od osnivanja preduzeća, istraživanja tržišta i razvoja proizvoda, do predstavljanja ideja pred stručnim žirijem i širom javnosti.

Prosečna stopa štednje u Evropskoj uniji iznosi 8,1 odsto, dok Letonija beleži nulu, a Italija svega 3,2 odsto

Domaćinstva u Švedskoj i Mađarskoj ostvarila su najvišu stopu štednje u Evropi, izdvajajući po 14,7 odsto svog raspoloživog prihoda u 2024. ili 2025. godini, pokazuju podaci OECD-a. S druge strane, Grčka je jedina evropska zemlja sa negativnom stopom štednje, na nivou od minus 9,3 odsto, što znači da njena domaćinstva troše više nego što zarađuju. Prosečna stopa štednje u Evropskoj uniji iznosi 8,1 odsto.

Neto štednja domaćinstava predstavlja deo prihoda koji ne odlazi na finalnu potrošnju, odnosno ono što preostane nakon izmirenja troškova života poput hrane, stanovanja, prevoza i ostalih potreba. Uz Švedsku i Mađarsku, visoku stopu štednje zabeležile su i Češka (13,7 odsto), Francuska (12,8 odsto), Nemačka (10,3 odsto) i Holandija (10,2 odsto). Španija (9,2 odsto) i Irska (9 odsto) su takođe iznad proseka Evropske unije.

Mađarska, iako nije među najbogatijim državama, deli prvo mesto sa Švedskom po visini štednje, što prema analitičarima ukazuje da na štednju utiču i struktura potrošnje, demografija i reakcije na ekonomske krize, a ne samo nivo prihoda. Na suprotnoj strani, Grčka beleži minus 9,3 odsto, finansirajući potrošnju iz ranije akumulirane štednje ili kroz zaduživanje. Prema ekonomisti Michaelu Haliassosu, Grčka je tokom vrhunca dužničke krize 2015. imala najveći udeo domaćinstava koja su trošila više od prihoda. Stopa štednje pala je na minimum od minus 16,5 odsto 2013. godine, a 2022. je iznosila minus 12,2 odsto.

Velika Britanija i Italija su među većim evropskim ekonomijama sa nižom stopom štednje: 4,7 odsto u Velikoj Britaniji i 3,2 odsto u Italiji. Slovačka ima 2 odsto, Estonija 3 odsto, Portugal 3,4 odsto, a Litvanija 3,8 odsto. Letonija beleži stopu štednje od nula odsto, što znači da domaćinstva u proseku potroše sav raspoloživi prihod. Od nordijskih zemalja, Danska ima 7,5 odsto, a Finska 4,4 odsto.

Istraživanja pokazuju da gotovo dve trećine Evropljana štedi iz predostrožnosti, dok je penzija razlog za štednju za oko polovinu građana. Prema ekonomistima Charlesu Yuji Horioki i Luigiju Venturi, izdašni javni sistemi penzija i zdravstva smanjuju potrebu za ličnom štednjom u tim oblastima.

Ekonomista Haliassos ističe da je poređenje stopa štednje među državama otežano zbog mogućih grešaka u prijavljivanju prihoda i potrošnje. Na razlike utiču i starosna struktura stanovništva, tržište rada, nivo javnih usluga, cene, inflacija i reakcije domaćinstava na krize.