Zapadnoteksaška nafta porasla za 2,31%, dok su evropski indeksi u minusu; evro na 1,16147 dolara
Na današnjem otvaranju evropskih berzi zabeležen je pad indeksa, dok je brent nafta poskupela na 97,832 dolara po barelu, što predstavlja rast od 2,01 odsto. Cena zapadnoteksaške nafte porasla je za 2,31 odsto na 95,906 dolara, dok su vodeći evropski indeksi u minusu: nemački DAX opao je za 0,77 odsto, francuski CAC 40 za 0,46 odsto, FTSE 100 za 0,31 odsto, a moskovski MOEX za 0,15 odsto.
Tržišta su pod pritiskom nakon što su Sjedinjene Američke Države najavile planove za uvođenje novih carina za 60 trgovinskih partnera, uključujući Evropsku uniju, Kinu i Japan. Prema predlogu iz Vašingtona, dodatne carine mogle bi da dostignu 12,5 odsto za zemlje koje, po proceni američkih zvaničnika, nisu preduzele dovoljne mere za sprečavanje uvoza robe proizvedene prinudnim radom.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir izjavio je da “najveći trgovinski partneri SAD nisu adekvatno odgovorili na problem proizvoda nastalih prinudnim radom, što dovodi američke radnike u nepovoljan konkurentski položaj na globalnom tržištu”.
Investitori danas prate nove makroekonomske podatke, uključujući indeks menadžera nabavke (PMI) u Španiji, podatke o nezaposlenosti i poslovnom poverenju u Rusiji, kao i podatke o bruto domaćem proizvodu Austrije. Evropski fjučersi gasa za jul na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali su se po ceni od 48,3 evra za megavatsat.
Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosi 1,16147 dolara. Cena zlata pala je na 4.457,13 dolara za trojnu uncu, dok je pšenica dostigla 5,9890 dolara za bušel (27,216 kg).
Američki berzanski indeksi su na poslednjem zatvaranju zabeležili rast: Dow Jones porastao je za 0,45 odsto na 51.307,79 poena, S&P 500 za 0,13 odsto na 7.609,78 poena, a Nasdaq za 0,03 odsto na 27.093,90 poena.
