Srpska fondacija za preduzetništvo podržala plasman od 47 miliona evra, povoljniji uslovi kreditiranja za privredu

OTP banka Srbija postala je prva poslovna banka u Srbiji koja je potpisala partnerski ugovor sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo u okviru programa EU–KfW Western Balkans Guarantee – Supporting Entrepreneurs’ and MSMEs’ Resilience, saopšteno je 6. jula 2026. godine. Program, koji zajednički podržavaju Evropska unija i Vlada Savezne Republike Nemačke kroz KfW nemačku razvojnu banku, ima za cilj poboljšanje pristupa finansiranju za mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u Srbiji.

Zahvaljujući ovom partnerstvu, MMSP i preduzetnici iz proizvodnih delatnosti, posebno oni izvan Beograda i Novog Sada, moći će da dobiju kredite u iznosima od 5.000 do 300.000 evra, sa dužim rokovima otplate i fleksibilnijim zahtevima za sredstva obezbeđenja. Srpska fondacija za preduzetništvo do sada je direktno podržala plasman kredita u ukupnom iznosu od 47 miliona evra za ovu grupu klijenata, u skladu sa evropskim praksama.

Aleksandar Grabovac, direktor Srpske fondacije za preduzetništvo, izjavio je: „Potpisivanjem ovog ugovora sa OTP bankom Srbija ne otvaramo samo nova vrata finansiranju – otvaramo nove mogućnosti za hiljade preduzetnika i porodičnih biznisa koji su nosioci realne ekonomije Srbije. Činjenica da je OTP banka prva poslovna banka koja je prepoznala vrednost ovog programa i pridružila nam se u njegovoj implementaciji potvrđuje da je tržište spremno da podeli odgovornost u izgradnji otpornije privrede.”

Carsten Sandhop, direktor KfW kancelarije u Beogradu, naglasio je da ovaj prvi sporazum šalje jasan signal o posvećenosti Evropske unije i Nemačke Zapadnom Balkanu i dodao: „Pristup finansiranju ostaje jedna od glavnih prepreka rastu mikro, malih i srednjih preduzeća u celom regionu, a ovaj projekat upravo ima za cilj da otkloni ovo usko grlo.”

Branimir Spasić, CFO i član Izvršnog odbora za finansije OTP banke Srbija, istakao je da će krediti u iznosima od 5.000 do 300.000 evra biti dostupni pod povoljnijim uslovima te da partnerstvo sa Srpskom fondacijom za preduzetništvo, Evropskom unijom i KfW omogućava banci da bude bliža klijentima, naročito u sektoru proizvodnje i u manjim sredinama. Program ima za cilj jačanje konkurentnosti, otvaranje novih radnih mesta i ravnomerniji regionalni razvoj.

Očekuje se da će i druge banke uskoro pristupiti programu, čime će se dodatno unaprediti ambijent za podsticanje preduzetništva u Srbiji.

Sergej Brin donirao 82 miliona dolara, a ukupna sredstva protivnika poreza višestruko nadmašila podršku sindikata sa 31 milionom dolara

Grupa američkih tehnoloških milijardera i investitora, među kojima su suosnivač Googla Sergej Brin, investitor Džon Doer i suosnivač Pejpala Piter Til, uložila je više od 120 miliona dolara u kampanju za sprečavanje uvođenja poreza na bogatstvo u Kaliforniji, koji će se naći na glasanju u novembru. Predlog zakona predviđa jednokratni porez od pet odsto na imovinu rezidenata i trastova sa bogatstvom većim od jedne milijarde dolara.

Prema dostupnim podacima, protivnici poreza prikupili su znatno više sredstava u odnosu na pristalice zakona, koje predvodi sindikat zdravstvenih radnika SEIU-UHW sa oko 31 milion dolara. Najveći pojedinačni donator je Sergej Brin, koji je preko političkog komiteta “Izgradnja bolje Kalifornije” donirao oko 82 miliona dolara.

Ostali značajni donatori uključuju investitora Džona Doera sa 10 miliona dolara, predsedavajućeg kompanije za kriptovalute Ripl Krisa Larsena, investitora Majkla Morica iz fonda za rizični kapital Sekvoja i suosnivača platforme za plaćanje Strajp Patrika Kolisona.

Protivnici poreza ističu da bi uvođenje ovakve mere moglo da dovede do odlivanja kapitala i premeštanja bogatstva van Kalifornije, dok pristalice smatraju da bi porez omogućio dodatna sredstva za finansiranje javnih programa i smanjenje ekonomske nejednakosti.

Predlog poreza i iznosi donacija otkrivaju duboku podelu u kalifornijskoj poslovnoj zajednici u vezi sa oporezivanjem velikih bogatstava, a konačna odluka očekuje se nakon izjašnjavanja građana u novembru.

Javni poziv završen 25. juna, partnera će birati po sporazumu Srbije i SAD, investicija zavisi od saglasnosti Rumunije

Šest kompanija iskazalo je zainteresovanost za učešće u izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Javni poziv za ovaj projekat završen je 25. juna, a vrednost investicije prema ranijim najavama prelazi 2,63 milijarde evra. Proces izbora partnera vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, a prema međudržavnom sporazumu iz marta 2025. između Srbije i SAD, pravo učešća imaju isključivo američke kompanije, čime se ne primenjuju propisi o javnim nabavkama. Ministarka je naglasila da će Đerdap 3 biti najveći energetski projekat u budućnosti, uz napomenu da je prethodna studija opravdanosti završena i da reverzibilne hidroelektrane omogućavaju skladištenje električne energije, što doprinosi sigurnosti energetskog sistema. Za početak realizacije projekta neophodna je saglasnost Rumunije, s obzirom na to da bi izgradnja značajno uticala na postojeće kapacitete HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2. Američka strana, prema nezvaničnim informacijama, ima zadatak da kroz sporazum ubedi rumunsku stranu u opravdanost projekta. Kada je reč o drugom važnom projektu, RHE Bistrica, ministarka je najavila da će izgradnja početi veoma brzo, sa pripremnim radovima tokom ove godine i glavnim radovima u narednoj godini. U vezi produžetka licenci za rad Naftne industrije Srbije i pregovora MOL-a o preuzimanju ruskog udela, Đedović Handanović je ocenila da je američka administracija produženjem roka do 31. jula poslala pozitivan signal i dala šansu za završetak pregovora, dok je prethodna produžetka bila na samo dve nedelje. Broker Nenad Gujaničić je izjavio da novo produžavanje govori da glavni akteri ne žele da proces završe pre završetka rata u Ukrajini, ističući da se slična dinamika vidi i u slučaju prodaje imovine Lukoila.