Fabrika u Surčinu prva u Srbiji sa Zero Waste to Landfill, izložba otvorena do 15. septembra u Muzeju afričke umetnosti

Kompanija Nestlé Srbija postigla je nulto odlaganje otpada na komunalne deponije u svojoj fabrici u Surčinu, koja je prva prehrambena fabrika u zemlji sa statusom Zero Waste to Landfill, saopšteno je povodom otvaranja izložbe „Reci: SkulptUra“. Skoro 90 odsto Nestlé ambalaže na globalnom nivou već je dizajnirano za reciklažu, što predstavlja važan korak u sprovođenju principa cirkularne ekonomije.

U okviru programa „Reci: SkulptUra“, tri mlada umetnika – Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović – predstavili su skulpture velikih formata izrađene od Nestlé ambalaže, ukazujući na mogućnost transformacije otpada u umetnost i novu vrednost. Izložba je otvorena u bašti Muzeja afričke umetnosti u Beogradu i trajaće do 15. septembra, kao deo pratećeg programa izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs“, autorke i kustoskinje Ivane Vojt.

Kao deo inicijative, održana je i panel diskusija „Otpad kao resurs u cirkularnoj ekonomiji“, na kojoj su učestvovali stručnjaci iz kompanija Tetra Pak, Sekopak, CirEkon, kao i Privredne komore Beograda i Privredne komore Srbije. Na panelu je istaknuta potreba za saradnjom industrije, institucija i zajednice radi razvoja održivijih modela upravljanja otpadom.

Generalna direktorka Nestlé Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija, Marjana Davidović izjavila je: „Kroz podršku mladim umetnicima i saradnju sa Muzejom afričke umetnosti pokrećemo važno pitanje: kako materijal koji se najčešće posmatra kao otpad može da dobije novu vrednost, često i na neočekivan način. Nestlé veruje da cirkularnost nije samo industrijski princip, već i društvena tema o kojoj treba da se razgovara na različite načine.“

Radovi mladih umetnika, nastali od ambalaže proizvoda brendova C, THOMY i Garden Gourmet, predstavljaju umetnički odgovor na globalni problem otpada, transformaciju materijala i odgovornost savremenog društva. Ujedno, izložba podseća na značaj svesnog odnosa prema prostoru i budućnosti koju svi delimo.

Prema rečima kustoskinje Ivane Vojt, „izložba otvara pitanje otpada kao jednog od ključnih globalnih izazova, ali i njegovog potencijala da bude transformisan u novi, vredan materijal i značenje. Umetnici ukazuju na to da proces gomilanja nije samo fizički čin, već i simbolički znak vremena u kom živimo i podsećaju da taj teret moramo nositi svesno, razumejući sopstvenu odgovornost prema budućnosti i prostoru koji delimo“.

Ovaj projekat odražava globalnu posvećenost kompanije Nestlé principima cirkularne ekonomije, što potvrđuje i podatak da je blizu 90 odsto ambalaže već prilagođeno za reciklažu, dok se otpad iz proizvodnje u Surčinu potpuno odvaja, reciklira ili konvertuje u energiju.

Rafinerija Pančevo pokriva 80 odsto tržišta, licenca za rad ističe 16. juna, prodaja ruskog udela zavisi od pregovora sa MOL-om

Naftna industrija Srbije (NIS) nalazi se pred ključnim izazovom jer pregovori o prodaji ruskog većinskog udela mađarskoj kompaniji MOL nisu doneli dogovor, a rok američke kancelarije OFAC za završetak transakcije ističe 22. maja. Prema izjavama predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, razgovori sa MOL-om „ne idu dobro“ i nije izvesno da će biti postignut dogovor do navedenog datuma, usled čega sudbina NIS-a i domaće energetske bezbednosti zavisi od daljih odluka OFAC-a.

Kupac i prodavac, mađarska državna kompanija MOL i ruska Gaspromnjeft, postigli su dogovor o prodaji, ali okončanje transakcije sada zavisi od pristanka države Srbije, koja je manjinski ali značajan vlasnik. Rafinerija Pančevo, koja pokriva 80 odsto domaćeg tržišta naftnih derivata, postala je centralna tačka pregovora: dok Mađarima nije potrebna zbog postojećih kapaciteta u Mađarskoj i Hrvatskoj (INA Rafinerija Rijeka), za Srbiju je strateška zbog energetske bezbednosti i zapošljavanja stručnog kadra.

Predsednik Vučić je istakao: „Nama ovo sa MOL-om ne ide dobro, ne ide sjajno. Uvek ćemo da ostavimo mogućnost da se to uradi kako treba, ali nisam preveliki optimista. I sad, šta će biti za dva dana, do 22. maja? Nadam se da će američki OFAC razumeti poziciju Srbije i da neće Srbija, ni kriva ni dužna, biti kažnjena. I ja ih molim da to razumeju.“

Ako do prodaje ne dođe, a privremena licenca OFAC-a za rad NIS-a istekne 16. juna, primenjuju se pune američke sankcije prema kompaniji, što znači da Rafinerija Pančevo ostaje bez dotoka nafte. U tom slučaju, Srbija bi, kao tokom perioda od 2. decembra 2025. do 18. januara 2026, bila prinuđena da koristi sopstvene rezerve nafte i uvozi gorivo iz regiona, uz rizik od nestašica nakon nekoliko nedelja ili meseci.

Ruskim prodavcima, prema navodima stručnjaka, nije bitna dalja sudbina Rafinerije nakon prodaje, dok je Mađarima višak zbog postojećih kapaciteta i planiranih akvizicija u regionu. Za Srbiju, međutim, Rafinerija Pančevo ostaje ključni faktor ekonomske stabilnosti i energetske nezavisnosti, sa značajnim ulogom u punjenju budžeta i zapošljavanju visokostručnog kadra.

Na Novosadskom sajmu istaknuto da bez reformi i rečnih luka tovno govedarstvo stagnira uprkos podsticajima

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije saopštilo je da je za podsticaje u agraru ove godine izdvojeno 124 milijarde dinara, što je četiri puta više nego 2012. godine. Prema podacima iz Ministarstva, do sada je isplaćeno 48 odsto planiranog budžeta, dok je za IPARD 3 program već isplaćeno 10 miliona evra, a do kraja godine planirano je ukupno 31 milion evra.

Uprkos ovim izdvajanjima, domaći odgajivači goveda upozorili su da tovno govedarstvo ne beleži napredak. Na sastanku Udruženja Agroprofit, održanom tokom sajma, istaknuto je da novac iz budžeta nije dovoljan ukoliko sistemske reforme izostanu, a osnovni problem ostaje praznjenje srpskih štala. Stočari su nadležnima poručili da su subvencije nedovoljne ukoliko ne bude ukinuto administrativno ograničenje izvoza i poboljšana infrastruktura, posebno rečne luke na Dunavu.

Među ključnim zahtevima stočara izdvojeni su: osnivanje posebne Uprave za stočarstvo, uvođenje strožeg reda u oblasti genetike i veterine, uređivanje matičnih knjiga za evidenciju porekla i čistokrvnosti grla, te hitno sređivanje rečnih terminala na Dunavu radi lakšeg izvoza stoke. Kao novu šansu, najavljeno je formiranje liste farmi koje rade po najvišim standardima, što će biti osnova za domaći brend „Junetina iz prirode“.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je na sajmu: „Danas smo pričali o onome što najviše brine poljoprivrednike – novcu. Kada novac stigne na vreme, zadovoljni su. Još kad vreme, a ove godine nas je, hvala Bogu, služilo.“ On je naglasio da je država stabilna kada je stabilan agrar, te da se isplata subvencija odvija prema planu. Direktor Uprave za agrarna plaćanja Nemanja Lečić naveo je da je za 2026. godinu već iskorišćeno oko 48 odsto budžeta, najviše za primarnu biljnu i stočarsku mehanizaciju, dok se isplata za priplodna grla očekuje naredne nedelje.

Lečić je istakao i da mere IPARD programa podržavaju ruralni turizam i infrastrukturna ulaganja na selu, uz najavu još jednog poziva na jesen. Ministar Glamočić je posebno naglasio važnost digitalizacije i primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, čime bi se, kako je rekao, zadržali mladi na selu i ojačala domaća ekonomija. Lečić je podsetio da je 2023. godina bila prekretnica u digitalizaciji pomoću sistema e-agrar i LPIS, dok je v.d. pomoćnika ministra Aleksandar Bogićević naveo da je savetodavni budžet ove godine rekordan, uz kalendar podsticaja i dodatne mere ruralnog razvoja planirane za drugu polovinu godine.